Danas je Todorova subota: Svetac važi za zaštitnika konja, u nekim krajevima mese se "todorčići"

Teodora Tirona SPC slavi 17. februara, a prve subote prve nedelje Uskršnjeg posta slavi uspomenu na njegovo javljanje Episkopu Evdoksiju.

I ovaj dan prate određeni narodni običaji.

Za svetog Teodora veruje se da je zaštitnik stoke, posebno konja, pa se ovaj dan naziva još i Konjski dan.

Sveti Teodor Tiron, po narodnom Todor, bio je vojnik koji je odbio da učestvuje u progonu hrišćana - čak je javno priznao hrišćansku veru, zbog čega je mučen i na kraju živ bačen u oganj, 306. godine, prenosi RTS.

Od 16. veka, njegove čudotvorne mošti počivaju u fruškogorskom manastiru Novo Hopovo (na slici).

Običaj je da se prve subote u velikom postu sprema žito, kao spomen na veliko čudo.

Sveti Teodor Tiron javio se u snu tadašnjem carigradskom episkopu, razotkrio carevu nameru da hranu na pijaci tajno pospe krvlju i posavetovao hrišćane da je ne kupuju, već da skuvaju pšenicu.

U spomen na taj dan, crkva kuva tzv. Todorovo žito, koje se danas deli vernicima.

Na Todoricu, kako se još naziva ovaj dan, u crkvu odlaze da se ispovede i pričeste deca, stari, bolesni, odnosno oni koji ne mogu da izdrže dugotrajni post.

Još se ponegde organizuju trke konja, koji se danas ne prežu, već samo jašu. Mese se i "todorčići", kolačići u obliku potkovice.

Po običajnom kalendaru, vodilo se računa da svi ukućani budu u domovima pre mraka. Veruje se da Sveti Teodor na ovaj dan uzjaše konja i odlazi da dovede leto.

Predviđa se i vreme, po izreci: kakva Todorica, takva godinica.

"U takovskom kraju ovaj svetac se slavi, jer se veruje da leči od padavice. Seljaci u to vreme odlaze u obližnje manastire sa bolesnima, pale sveće i mole se Svetom Teodoru za zdravlje. Todorova subota u Popovom polju zove se Todorica. Roditelji tada šalju decu da se pričeste. Sela u Gornjoj Pčinji Svetog Teodora slave kao zaštitnika goveda. Kuvaju kukuruz koji uveče nose volovima i sračima da se počaste. Lome i za ovu priliku umešen kolač koji se deli stoci; ovcama, kozama, volovima, kravama, konjima", navodi "Srpski mitološki rečnik" (1970), a prenosi nova.rs.