"Dara iz Jasenovca" ipak prvo na televiziji, i direktor FCS bio "iznenađen"

Prava halabuka - nakon niza "nelogičnih i amaterskih poteza", kako ih naziva deo stručne javnosti, krenula je još od same "iznenadne" prijave „Dare iz Jasenovca“ za srpskog kandidata za Oskara.

"To su kritike ljudi koji nisu videli film... o tome će publika reći poslednju reč", odgovara Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije.

Zbog načina na koji je izabran za kandidata, kao i velikim sredstvima koja je država uložila u ipak brzo okončanu oskarsku kampanju, ovaj slučaj ponovo je pokrenuo i pitanje na koji način se donose odluke u institucijama koje finansiraju proizvodnju filmova.

"Čudi me razgovor o kritici koji sledi dva meseca nakon projekcije za novinare i prvih izlazaka kritike o fimu, tada nije bilo nikakvih komentara naše stručne javnosti niti kritičara o tom filmu, već tek kad se pojavio određeni članak u Varajetiju su izašli razni komentari na društvenim mrežama", dodaje Matić.

Po američkim pravilama, navode u FCS, dozvoljeno je bilo da film može da se takmiči i imao je legitimitet da se prijavi, a američka komisija pregledala je svu dokumentaciju.

"Gde je nastao problem, koliko ja znam kao neko ko je član Asocijacije reditelja, jeste to što taj film nije ispunio propise vezane za to da se taj film uopšte kategoriše za nominaciju za Oskara, i sve nadalje šta se desilo je šum", ocenjuje rediteljka Milica Tomović.

"U toj kategoriji fimovi moraju da imaju ozbiljnu kilometražu da bi mogli da se takmiče sa ostvarenjima iz ostatka sveta, mislim na premijere na velikom svetskom festivalu, nagrade, dobre kritike, međunarodne distribucije i slično, ako nemate sve to - ne možete da trčite tu trku. To je kao kada bi neki sportista otišao na veliko međunarodno takmičenje bez dana treninga, dok se njegovi protivnici godinama pripremaju za to. Prosto ne bi imao nikakve šanse", kaže Stefan Ivančić, reditelj i producent.

"Mislim da je uzrok problema to što stvari nisu transparentne", dodaje Tomović.

"Uticaj postoji u svakoj državi"

Netransparentnosti u donošenju odluka u FCS-u nema, a to da ima uticaja politike na snimanje filmova, kako kaže Matić - to postoji u svakoj državi.

"I u Francuskoj, Britaniji, Italiji da ne pričamo… Nema države na svetu koja tretira film i kao industriju i umetnost, da nema uticaja politike. Ali što se tiče rada komisija u FCS, mi imamo pravilnike o radu, sve su javne odluke, svake komisije kod nas, od kad sam ja direktor, sa potpunim objašnjenjem za svaki projekat zašto je podržan ili nije podržan, nema više toliko netransparentnosti kao što se pričalo", navodi Matić.

Filmski centar Srbije ima postavljen sistem koji je relativno dobar, kaže Ivančić. Ono što jeste problem, dodaje, i gde se upliće politika, jeste način na koji se biraju članovi komisija koje odlučuju o projektima. A rediteljka Milica Tomović, čiji je film „Kelti“ uvršten u zvanični program ovogodišnjeg filmskog festivala u Berlinu, kaže da se na konkursima primećuje nepravedan odnos prema debitantima koji nisu tretirani ravnopravno.

"Ono što najviše vidim gde se vidi da nismo svi ravnopravni to je u raspodeli sredstava, kakva je prema debitantima a kakva je prema već etabliranim rediteljima ili čak nekima koji nisu ni etablirani, tu se dešava velika nepravda, jer su svima nama debitantima uglavnom za 30, 40, pa i 50 odsto budžeti manji", objašnjava ona.

"Nikad ni za jedan film, niti ja niti bilo ko iz centra nije zvao bilo kog člana komisije, da je meni poznato, da li ima pritisaka van, od strane kolega, industrije, ja to ne znam, verovatno ima“, kaže Matić.

"Često vidite da u komisijama sede ljudi koji nisu dovoljno stručni, koji ne znaju kako se pravi film, ne prate savremenu kinematografiju, ili čak ima slučajeva kada sedi u komisiji osoba koja u tom trenutku snima ogroman važan dugometražni film, a u isto vreme bi trebalo da čita temeljno i analizira prijavljene projekte, što je fizički nemoguće. Svakome ko se bavi ovim poslom jasno je da ne mogu obe stvari dobro i temeljno da se rade u isto vreme. Posledice toga mi vidimo tek naknadno jer proizvodnja filma je nešto što traje 3-4 godine", kaže Ivančić.

"Svako od članova komisije ima svoje ime i prezime i ako oni stave svoje ime i prezime i potpišu ispod toga, stoje da su ti projekti najbolji - ja njima verujem", odgovara direktor FCS.

Pre bioskopa - premijerno na tv ekranima

Oštre polemike oko „Dare iz Jasenovca“ dodatno je podstakla i nedavna objava da će film ove nedelje biti prikazan na televiziji, pre nego što je uopšte ušao u bioskopsku distribuciju.

"Ja sam bio iznenađen kad sam saznao da će na javnom servisu biti prikazan film, to je odluka verovatno producenata, zašto su doneli tu odluku ne znam. Ali oni stoje iza nje, verovatno imaju svoje razloge. Mislim da bi bilo bolje da se film prikaže u bioskopima, da bi bilo fer prema prikazivačima, distributerima da ima svoj bioskopski život, pa i ekipi", rekao je za N1 Matić.

„Ovaj epilog je tužan kraj, tu sudbinu dožive samo takozvani 'straight to video' filmovi, to su filmovi koji nemaju kvalitet da izdrže biskopsko platno. To je veliki udarac na prikazivače, bioskope, koji su u ogromnom problemu i pred gašenjem zbog korone, a očekivali su da će ovaj film doprineti njihovom oživljavanju, imati dobru gledanost, sada je ubijena ta mogućnost, to je jak udarac ali i jedan čin nepoštovanja prema profesiji i najgore za sam film", navodi Ivančić.

"Dara iz Jasenovca", zaključuje Ivančić, uprkos svim kontroverzama - zaslužio je da ga publika pogleda u bioskopu.