Dejan Ognjanović dobitnik nagrade "Miodrag Bulatović"

Nagradu, o kojoj je odlučivao međunarodni žiri u sastavu: prof. dr Gojko Tešić (predsednik žirija), prof. dr hab. Boguslav Zjelinski, prof. dr Andrea Lešić-Tomas, prof. dr Miranda Levanat-Peričić i doc. dr Tamara Labudović (članovi žirija), dodeljuje se za najbolji roman u kategoriji karnevalske, groteskne i fantastične književnosti. Nagrada će Ognjanoviću, kojeg često nazivaju „doktor horora“, biti uručena u okviru IV Karnevala romana, koji u Nikšiću organizuje Biblioteka „Njegoš“, a koji će ove godine biti održan od 31. maja do 3. juna, prenose Vijesti.

Radnja romana pretežno je smeštena na jugoistoku Srbije, u Nišu i ruralnoj okolini, gde tokom jesenjih zadušnica mrtvi ustaju iz grobova, nastaje vanredno stanje i haos, a haos je u Srbiji, kako piše autor, prirodno stanje. Roman „Zadušnice“, prema rečima Ognjanovića, ima „najizraženije primese humora“ u njegovom dosadašnjem opusu, koji je „veoma crn, često i morbidan“.

„Roman 'Zadušnice' Dejana Ognjanovića predstavlja inovativnu i originalnu književnu verziju ispisanu na filmskoj matrici popularnih žanrova takozvane zombi apokalipse i survival horora. Iako tema epidemije nemrtvih kao podtekst priziva Romerove filmske priče Noć živih mrtvaca (1968) i Zora živih mrtvaca (1974), ovaj roman prevazilazi tu početnu inspiraciju da bi se realizovao kao temeljit obračun s metaforama smrti, čvrsto ukotvljen u političkom životu Srbije u postpandemijskom vremenu, nakon što su okolnosti 'novog normalnog' stvorile sve preduslove za osebujni mundus inversus“, zapisala je o nagrađenom delu prof. dr Levanat-Peričić.

„Pod krinkom komičnog horora, sa raskošnim poznavanjem istorije horor podžanrova o zombijima i vampirima, Dejan Ognjanović je napisao retko britku političku satiru“, smatra prof. dr Andrea Lešić.

„Poput ritualnog smeha, karnevalski smeh u ovom Ognjanovićevom tekstu ostvaruje snažnu i jasnu funkciju – a to je neminovnost obnove. Deformisana i destruktivna zemlja dovedena je do ruba ljudskog ili do vrhunca otuđenosti od ljudskog, i kao takva može opstati samo ako se ponovo rodi. Smrt je ono što prethodi rođenju u duhu karnevalske maksime Mihaila Bahtina: 'Svako rođenje je bremenito smrću, a smrt novim rođenjem'“, zapažanje je doc. dr Tamare Labudović.

„Roman 'Zadušnice' deo je šireg trenda promišljanja o krizi zapadne civilizacije i svim tradicionalnim vrednostima koje su se u umetnosti izražavale kasnijim umetničkim pobunama, uglavnom dadaizmom, kao i tradicijom nadrealizma koju su delili Bulatović i Ognjanović. Slogani apologije smrti, ali i negacije smrti, jer 'smrt ne staje', 'smrt je isto što i smrt', ciklički ritam prirode, gde ništa ne umire – čine stub romanesknog sveta Dejana Ognjanovića“, kaže prof. dr hab. Boguslav Zjelinjski.

„Nesporno, 'Zadušnice' su blistav i politički roman savremenosti, svedočanstvo koje govori o grotesknosti, crnoj fantastici i hororu koji živimo... Važan trenutak novog srpskog romana i nekog novog 'crnog' talasa“, mišljenje je Gojka Tešića.

„Uprkos snažnim grotesknim momentima, u izvesnom smislu je ovo moj najcrnji roman, jer opisuje Srbiju kao zemlju mrtvih, zemlju u kojoj je život (skoro) nemoguć. Ukratko, ako tu ima nekog humora, on je ponajviše u duhu Tomasa Bernharda i Vilijama Barouza, samo sa malo više zgražavajućih prizora“, naveo je Ognjanović.

Na svom blogu pisac je objasnio da je roman „Zadušnice“ duboko ukorenjen u ovdašnjem ambijentu i mentalitetu i da, onako kako je zamišljen i insceniran, nigde drugde ne bi mogao da se odigra. Dodatnu draž unosi činjenica da se radnja romana odvija u niškom kraju i da obiluje južnjačkim dijalektom.

Pogovor za roman, pod nazivom „Veseli domaći horor“, napisao je Ilija Bakić, pisac i kritičar, koji je naglasio da su „Ognjanovićeve stilske vežbe na temu oživljenih mrtvaca uspele da žanrovske obrasce izdignu iz rutinske ophrvanosti zahvaljujući doslednom insistiranju na veselom lokalnom koloritu koji ovim pričama donosi dobrodošlu notu razgaljujuće grotesknosti“.

U knjizi se nalazi i odjavna reč autora o nastanku i inspiraciji za horor roman koji govori, kako je Ognjanović naveo, „o (ne)životu u Srbiji“, kao i spisak pretplatnika.

Dejan Ognjanović je pisac, filmski i književni kritičar, prevodilac, esejista. Doktorirao je 2012. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa temom „Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti“.

Objavio je studije Faustovski ekran, U brdima, horori, Studija strave, Poetika horora, Više od istine: Kadijević o Kadijeviću, The Weird World of H.P. Lovecraft i Kult Gula, četiri romana – Naživo, Zavodnik, Prokletije i Zadušnice, kao i zbirku priča Divlja kapela. Filmske kritike i eseje objavljivao je u vodećim srpskim časopisima, kao i u inostranim magazinima, popularnim knjigama i akademskim zbornicima. Stalni je saradnik vodećeg svetskog horor magazina Rue Morgue od 2010. godine, a urednik je edicije Poetika strave u Orfelinu od 2015. godine. Bio je u najužem izboru za vodeću svetsku horor nagradu Brem Stoker 2022. godine, u kategoriji eseja, a za najbolji članak o klasičnom hororu dobio je nagradu Rondo Hatton (2023).