Postoji opasnost da pojedina nepokretna kulturna dobra izgube spomenička svojstva, među njima se nalaze i dobra od velikog i izuzetnog značaja, upozorila je Državna revizorska institucija (DRI) i ocenila da nisu u potpunosti ispunjeni osnovni preduslovi za nesmetano funkcionisanje sistema zaštite nepokretnih kulturnih dobara.

Revizori su u izveštaju ukazali da nepokretna kulturna dobra predstavljaju neobnovljiv resurs i nacionalno blago svake zemlje i da je u Srbiji, zaključno sa 2020. godinom, u Centralni registar upisano 2.596 nepokretnih kulturnih dobara, od čega je oko trećine od velikog i izuzetnog značaja.

„Postojeća zakonska regulativa u oblasti zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa ne uređuje brojna pitanja, pritom su pojedina rešenja uopštena i zastarela“, upozorila je DRI.

Konstatovala je da Republički i 13 teritorijalnih zavoda za zaštitu spomenika kulture obavljaju delatnost u otežanim uslovima, što se odražava na stanje pojedinih nepokretnih kulturnih dobara, koja su zapuštena i devastirana.

„Nacionalna strategija, koja bi obuhvatila oblast zaštite nepokretnih kulturnih dobara, nije doneta ni deset godina nakon isteka roka za donošenje. Nacionalni savet za kulturu ne funkcioniše skoro pet godina, jer nisu imenovani članovi ovog stručnog tela“, upozorili su iz DRI.

Ocenili su da je neophodna aktivnija uloga Ministarstva kulture i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kako bi se unapredio sistem zaštite i smanjila ugroženost pojedinih nepokretnih kulturnih dobara.

Ministarstvu kulture preporučili su, između ostalog, da preduzme neophodne aktivnosti na izradi posebnog zakona za delatnost zaštite nepokretnih kulturnih dobara i donošenju strategije razvoja kulture, kao i da uspostavi jedinstvenu evidenciju nepokretnosti pod prethodnom zaštitom i utvrdi listu dobara u lošem stanju.