Falsifikati slika: "Pitanje je da li je to Konjović, iz kog perioda, koja tehnika...?"

Galerista Vladimir Vasić kaže da se falsifikuju uglavnom određeni, vredni umetnici, ali da to ipak, kako ocenjuje, nije učestala pojava.

“Ja ne bih rekao da je učestala pojava. Naravno da ima, kao i u svetu, u svetu je to mnogo više zato što je tržište mnogo veće. Kod nas postoji ali nekako, određeni umetnici se falsifikuju, vredni umetnici”, navodi on.

“Ima dosta falsifikata Petar Lubarde, u poslednje vreme, Lazar Vozarević koji je dobio na vrednosti u poslednjih 10 godina, među kolekcionarima se traži i onda automatski na tržištu ljudi koji nisu dobri pokušavaju da plasiraju neke stvari koje nisu autentične i originalne”, dodaje.

Vojislav Noveski, iz Moedrne galerije Beograd, smatra da se na tržištu umetnina ima mnogo falsifikata.

On kaže da kupci slika ne treba da se oslanjaju na to što će neki prodavac slika, odnosno trgovac, reći da je delo koje prodaje original.

“U toj trgovini slika čovek treba da otvori četvoro očiju. Od koga kupuje, kakav je to svet... Čast izuzecima, umetnost je jedna divna stvar. Ali kao i sve ostalo, ima ljudi koji o tome ne znaju ništa, ima ljudi koji su zaista edukovani”, dodaje.

“A ono što je tu najopasnije jeste što kada ne znate ništa o tome a hoćete da kupite... e tu onda možete ozbiljno kod određenih trgovaca da se loše provedete. Onda će vam oni tu, kad vide koliko ne znate, ako se niste pre toga edukovali dovoljno a čuli ste da ima neki Milan Konjović recimo, onda ćete vi misliti: uh kakvu sam sliku uzeo Konjovića. Pitanje je da li je to Konjović, iz kog perioda, koja tehnika”, navodi on.

“Ima mnogo falsifikata”

Noveski kaže da u opticaju ima puno falsifikata, ali da je mnogo je veći broj ljudi koji u svojim domovima imaju falsifikate, a ne znaju da ih imaju.

“Ima i ljudi koji imaju falsifikate, ali ih je sramota da priznaju da imaju”, dodaje.

“Imate sad određenih trgovaca koji se predstavljaju kao veliki stručnjaci a u svom domu imaju falsifikate. Ali oni neće da kažu da imaju falsifikate, jer se onda vidi koliko ne znaju, pa ih je sramota”, navodi.

Kako se utvrđuje autentičnost slike

Autentičnost slike se najlakše utvrđuje kada pored sebe imate živog autora koji može da opovrgne ili potvrdi da je on napravio određeno umetničko delo, objašnjava Anđela Maletić iz galerije Arte.

Ono što je drugi korak ili sledeće po redu od važnosti jeste mišljenje istoričara umetnosti, dodaje ona.

"Jako je velika pomoć za istoričare umetnosti kada postoji katalog-rezone (catalogue raisonne). To je knjiga u kojoj su pobrojani svi radovi jednog umetnika, gde stoje sve potrebne informacije o tome koje su dimenzije rada, kojom tehnikom je nastao, kada, nekad i u čijem se vlasništvu nalazio”, objašnjava.

“Zatim, kasnije, ide to što je stilsko istraživanje. Mi često imamo pomoć i od restauratora koji imaju tu mogućnost da istraže bojni sloj slike i da nam daju neke informacije koje okom nisu vidljive.”

Vladimir Vasić ističe da ne samo galeristi, nego i kolekcionari treba da se konsultuju.

“Ja se i dan danas konsultujem sa određenim ljudima koji poznaju te obalsti i umetnike. Pre svega treba da imate poverenja u onog od kojeg kupujete. Greške su neminovne u ovom poslu kao i u drugim. Ovo je oblast koja ne može da se nauči za mesec dana, godinu, pet godina. Koliko god da učite, toliko još možete da naučite.“

Noveski dodaje da ipak postojanje falsifikata nije trend samo kod nas.

„Imate ih svuda. Slika koja je prodata za 450 miliona dolara, i o njoj se vodila priča da li je falsifikat ili ne. Pazite to. Kupac je saudijski princ, tako kažu. Tako da hoću da kažem da je to tanka linija, mora tu ozbiljno da se pristupi tome, kad kupujete te stvari.“

Aleksandar Ostojić je kolekcionar koji je dugo vodio galeriju u SAD.

“Ima jedan podatak koji je fascinantan, uživam i dan danas kad ga ispričam. Zna se da je Koro naslikao 800 slika. U SAD je legalno, u jednoj godini, mislim 60-tih godina, legalno uvezeno 1.200. Možete da zamislite na šta to liči, ta... Međutim, to su neka stara vremena, danas ih nema toliko mnogo.”

“Na svakom tržištu ima falsifikata”

Na svakom tržištu ima falsifikata, to je normalna pojava, ocenjuje Bojan Muždeka, iz galerije B2.

“To je prisutno i u Americi, i u celoj Evropi. Imali smo izložbu u SAD, krajem prošle godine, Baskijatovih dela. Cela izložba je na kraju bila izložba njegovih falsifikata.”

Normalna je pojava, jer postoji velika želja za posedovanjem tih predmeta, navodi on.

“Slika se gleda otpozadi, ram ima mnogo informacija”

Govoreći o tome kako utvrditi da li je slika prava ili lažna, Aleksandar Ostojić objašnjava da veliki broj dilera gleda sliku više otpozadi nego odnapred.

“Pozadi on ima mnogo više informacija, napred ima sliku, ali mnogo je više informacija koje mogu da vam pomognu tu. Ako je blind ram bajcovan, to odmah bacite. Ko bi bajcovao blind ram, osim onaj koji hoće da nanese veštačku patinu, odnosno da slika izgleda stara. I tako slažete kockice.”

Dobro je pravilo da kad se kupuje neki umetnički predmet da znate od koga to kupujete, dodaje Muždeka.

“Kao što sam rekao, u ovom poslu je bitno poverenje. Ako postoji poverenje, onda je to dobar posao. Druga stvar, slike ne padaju s neba, one se ne dešavaju, one su tu. Većina tih umetničkih predmeta se popisuje, reprodukuje, izlaže, tako da svaki umetnički predmet ima svoje poreklo. I vrednost jednog umetničkog predmeta koji ima poreklo bi nužno bila veća od onog umetničkog predmeta koji to nema. Kad pogledate strane aukcijske kuće, kada se licitiraju neki jako ozibljni komadi, vi tačno imate poreklo, kada je taj predmet gde bio, gde je izlagan, gde se nalazi u literaturi”, zaključuje Muždeka.