Kako do nove kulturne politike i prostora slobodnog stvaralaštva?

Kultura danas u našem društvu polje autonomije - nema, demoktratsku strast u kulturnoj politici zamenila je patriotska i partokratska, i to je ono što nas najviše razdvaja od većine zemalja sveta, ocenjeno je na skupu.

Profesorka Milena Dragićević Šešić rekla je da smo mi poraženo društvo u ratovima devedesetih, i da na to vlasti reaguju agresivno, a javnost potišteno, pa u nacionalnoj svesti, čini se makar privremeno, neki nalaze oslonac jer više nigde drugde ne mogu da ga nađu.

Ona je dodala i da je situacija danas takva da teško možemo da utičemo da se to promeni.

"Naša kulturna kontra-javnost danas je još sklonjenija i manja, nego što je bila devedesetih, jer se tad računalo da će se ratovi završiti i da će do promena doći. Ta partokratija, stabilokratija, međunarodno okruženje čini da se u stvari homogenizuje nacionalističkim diskursom javni prostor", ocenila je Šešić.

Branislav Dimitrijević kazao je da je  "ono što je proizvod trenutne kulturne politike jeste stvaranje ekstemno pasivnog društva koje oseća jednu vrstu bezizlasnosti".

A predstavnici nezavisne scene na konferenciji su govorili i o decentralizaciji kulture i otvaranju prostora slobodnog stvaralaštva.

Učesnicima skupa Kaća Dimitrijević predstavila je rad alternativnog prostora kulture Gnezdo iz Kruševca.

"Kažem za sebe da sam programska koordinatorka, ali zapravo sam i čistačica i fotografkinja i PR, i sve što treba da budem u tom prostoru, vrlo često i publika, i izlagač... svi koji rade u nezavisnim kulturnim centrima znaju da je nemoguće opstati drugačije", rekla je ona.

Branislav Dimitrijević ocenio je da kultura treba da bude prostor borbe. "Mesto gde se prave provokacije i izazovi i gde se unapređuje i društveno mišljenje i situacija ekstremene pasivnosti koju upravo imamo danas u Srbiji".

Iz publike su se na panelu čule i ocene da bi bilo važno da - u prvom licu - pođemo od prihvatanja poraza i neuspeha.

Jedina mogućnost da ovakvo stanje promenimo jeste da se solidarišemo jedni sa drugima, zaključak je nekih od učesnika, kao i da - ako nam je još išta kao društvu ostalo u rukama, to je - kultura.

"Ono što nam treba i što bi moralo da se promeni u kulturnoj praksi jeste omogućavanje stvaranja autonomnog prostora kulture, vraćanje javnog prostora javnosti, kulturnim javnostima, pluralnoj javnosti, činjenici da struka mora da ima pravo da odgovara sama sebi, a ne samo i isključivo onima koji su ih postavili", ocenila je Šešić.

Narednog dana na konferenciji će biti predstavljen i konkretan Predlog smernica za novu kulturnu politiku.

Helsinški odbor za ljudska prava organizuje 11. i 12. januara u Beogradu konferenciju “Za novu kulturnu politiku: protiv dogmatizma” koja će okupiti više od 70 umetnika i kulturnih radnika, kao nastavak serije razgovora i okruglih stolova iniciranih 2020. godine u cilju osmišljavanja kulturne politike koja bi podsticala interkulturalnost, umetničke slobode, savremeno stvaralaštvo, inovativne ideje, dijalog i polemiku.

U tom procesu učestvovao je veliki broj umetnika, sociologa, kulturologa, filozofa, novinara i predstavnika civilnog društva. Polazeći od principa decentralizacije i inkluzivnosti, razgovori su vođeni sa kulturnim delatnicima širom Srbije, uključujući Novi Sad, Novi Pazar, Kragujevac.

U okviru istog projekta, u izdanju Helsinškog odbora izlazi i zbornik “Za novu kulturnu politiku: protiv dogmatizma”, koji sadrži priloge autora kao što su: Sonja Biserko, Aleksandra Đurić Bosnić, Đokica Jovanović, Goran Kaluđerović, Mehmed Slezović, Saša Ilić, Zlatko Paković, Branislav Dimitrijević, Ksenija Stevanović, Nedim Sejdinović, Svenka Savić, Pavel Domonji, Goran Tomka, Vladimir Paunović, Duško Radosavljević, Uglješa Belić. Zbornik su priredili Izabela Kisić, Aleksandra Đurić Bosnić i Pavel Domonji.

Autori su analizirali vladinu Strategiju za razvoj kulture 2020-2029, kao i zakone i druge strateške dokumente, ali i aktuelnu umetničku produkciju, pre svega u književnosti, pozorištu, kinematografiji, likovnim\savremenim\vizuelnim umetnostima i muzici. Na osnovu tih radova i izlaganja učesnika okruglih stolova, HOPS je sačinio preporuke za novu kulturnu politiku koje će biti predstavljene tokom drugog dana konferencije.

Konferencija u Aero klubu obuhvata panele posvećene temama “Kulturni modeli i kulturne strategije”, “Nezavisna kulturna scena: ka decentralizaciji i otvaranju prostora slobodnog stvaralaštva”, “Kultura sećanja” i “Mediji i njihova uloga u oblikovanju kulturne scene”, te drugog dana – “Stvaranje mreže za izgradnju nove kulturne strategije: Šta je do sada urađeno, šta može da se uradi?”, nakon čega će biti predstavljen Predlog smernica za novu kulturnu politiku.