Kako i gde ćemo živeti: Da li model stanovanja iz Barselone može da se primeni i u Beogradu

Kultura 10. okt 202419:30 8 komentara
N1

Izložba i serije pratećih događaja pod nazivom „Kako i gde ćemo živeti" održavaju se u Beogradu u susretu sa talasom novog stambenog zadrugarstva u Barseloni,” i traju od 9. do 31. oktobra u galeriji Kolektiva Arhitekata.

Izložbu realizuju udruženje Ko gradi grad i Цentar za novo stambeno zadrugarstvo, a vođene ture i razgovori održavaće se četvrtkom i subotom od 18h.

Cilj je da se kroz izložbu i seriju događaja publika bliže upozna zadivljujući zamajac zadružnih stambenih projekata u Barseloni i razgovara o tome kako njihova iskustva mogu biti relevantna za nas.

Organizatori navode da je pravi trenutak da se tema stambenih alternativa kroz izložbu i dijalog razvije i u široj javnosti.

U većini evropskih gradova, rešavanje stambenog pitanja postaje sve veći izazov. Kao ilustracija može poslužiti podatak da su Beograd, Novi Sad i Niš među prvih dvadeset stambeno najnepriuštivijih gradova u Evropi. U potrazi za finansijski pristupačnijim stanovanjem, zdravijim i srećnijim životom i većom povezanošću unutar zajednice – širi se talas inicijativa novog stambenog zadrugarstva koji donosi značajnu promenu u savremenom urbanom životu.

Na čelu ovog uzbudljivog i hrabrog pokreta nalazi se Barselona, koja je tokom proteklih petnaest godina doživela transformaciju stambenog sektora kroz nove oblike organizovanja zajednice, inovativni duh arhitektonskog projektovanja i ključnu ulogu lokalnih vlasti u kreiranju podržavajućih stambenih politika.

Upravo zato, navodi se, izložba „KAKO I GDE ĆEMO ŽIVETI? Beograd u susretu sa talasom novom stambenog zadrugarstva u Barseloni” ne samo da dolazi u pravom trenutku, već može da otvori vrata za nove pristupe stanovanju i kod nas.

„La Borda: kako je jedna zadružna zgrada pomakla grad“

Kao ledolomci, pionirski primeri vrednosno drugačije orijentisanog života probijaju put, oslobađaju našu imaginaciju i rasplamsavaju nadu. Stambena zadruga La Borda (2018) primer je ovakvog pionirskog pristupa. Ona je privukla pažnju i oduševila i lokalnu i međunarodnu javnost kako elegantnom drvenom konstrukcijom njene zgrade od osam spratova tako i dinamičnim participativnim procesom kojim je nastala.

Karles Baižes Kampruvi je stanovnik La Borde i jedan od njenih arhitekata. U okviru svog predavanja će objasniti kako je ovaj revolucionarni projekat postavljen na noge kao i šta za njega znači to što može da živi u njemu. Karles će nas provesti i kroz nekoliko zadružnih projekata koji su ostvareni nakon La Borde i koji zajedno aktivno menjaju funkcionisanje barselonskog ekosistema stanovanja.

Ono što je pre samo nekoliko godina u Barseloni još uvek izgledalo nemoguće, sada je postalo smernica i ideja vodilja za mnoge ljude koji žele da promene svoju stambenu stvarnost – pa i za nas u Beogradu.

Karles Baižes Kampruvi (Carles Baiges Camprubí) – arhitekta i urbani sociolog, član međunarodno nagrađivane arhitektonske zadruge Lakol (Lacol) i stanar stambene zadruge La Borda (La Borda) iz Barselone. Lakol je za projekat La Borda 2022. dobio Eevropsku arhitekstonsku nagradu Mis van der Roe (Mies van der Rohe, 2022) za mlade nade i 2024. Evropsku nagradu za kolektivno stanovanje (2024).

Цentar za novo stambeno zadrugarstvo su pokrenuli udruženje Ko gradi grad i stambena zadruga Pametnija zgrada. Tokom 2024. godine Цentаr u prostoru u Drinčićevoj 20 organizuje niz susreta, radionica, izložbi o osnovnim i najvažnijim pojmovima, praksama i principima vezanim za novo stambeno zadrugarstvo. Cilj ovih susreta je da se podigne nivo razumevanja koncepata i principa novog stambenog zadrugarstva i da se uspostave uslovi za osnivanje prvih stambenih zajednica koje u sebi nose šire, regenerativne društvene imperative.

Izložba „KAKO I GDE ĆEMO ŽIVETI?” je rezultat višegodišnjeg truda udruženja Ko grad grad i usredsređenog stručnog rada na pitanju unapređenja stanovanja. Izložba se realizuje u saradnji sa Gradskim većem Barselone, Institutom za stanovanje i obnovu Barselone i arhitektonskom zadrugom Lacol i uz podršku Fondacije Hajnrih Bel.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare