Kako izdati knjigu u Srbiji: Pisac i izdavač opisuju proces, izazove i mogućnosti

Autori, naročito oni koji prvi put nude svoje naslove, imaju nekoliko opcija - da traže izdavača, da izdaju sami, da se prijave na konkurse...

Novinar i pisac Nemanja Nikolić kaže da nijedna opcija nije laka.

Ni njemu, navodi, nakon višedecenijske novinarske karijere, veza sa izdavačima i medijima, nije bilo lako da izda prvu knjigu.

"Ipak, moramo da imamo razumevanja i za izdavače - oni su zatrpani rukopisima. Hiperprodukcija je svuda, pa i toj branši. Takođe, knjigama ne konkurišu samo druge knjige, već svi mogući drugi vidovi zabave, i jako je teško izboriti se za vreme čitalaca", kazao je on.

Ovaj pisac, čija treća knjiga "Vetruška, krađa u Narodnom muzeju" izlazi ovog avgusta, navodi da, čak i slučaju da neko ima odličan rukopis i uspe da privuče pažnju urednika ili izdavača, ni tada nije sve garantovano - jer izdavač mora da skupi hrabrost da uloži novac u knjigu anonimnog autora.

"Stoga se uglavnom izdaju knjige već poznatih autora ili prevodi stranih. Ne zaboravimo da je Dž. K. Rouling odbilo 12 izdavača, pre nego što je jedan prihvatio 'Harija Potera', tako da ovo nije karakteristično samo za nas. Neko je jednom rekao da u umetnosti, a pogotovo u književnosti, ne određuje talenat uspeh, već uspeh određuje talenat", naveo je Nikolić.

Mogućnost da pisac sam izda knjigu

Ukoliko se odluči da knjigu sam izda, pisac će i na tom putu naići na izazove, naročito ako nema prethodno iskustvo.

"Čak i ako je neko delo dobro, ono nikada ne može da bude dobro u prvoj ruci. Moj je savet tim piscima da pronađu profesionalnog urednika sa kojim će raditi na knjizi, profesionalnog lektora, slagača, dizajnera... No, čak i ako je sve urađeno kako treba, postavlja se pitanje - šta onda", rekao je.

Pisac može svoju knjigu da ponudi knjižarama - ali i velike knjižare prodaju svoja izdanja i njih će zato i istaći na najboljim mestima, opisao je.

Društvene mreže mogu biti odgovor.

"Neko ko ima značajnu prisutnost na društvenim mrežama će sasvim sigurno lakše doći do publike, ali će i veće izdavačke kuće u tim slučajevima biti spremne da izdaju knjigu influensera. Može i da se ulaže u marketing, jer nema šanse da se knjiga, koliko god bila dobra, prodaje sama od sebe. Stoga je moj savet da se ipak potraži podrška neke izdavačke kuće, jer je samostalno izdavanje veoma teško", naveo je.

Dok je, pretpostavlja, u većini izdavačkih kuća autorska naknada oko 10 odsto (popularni pisci mogu da traže više), Nikolić smatra da oni koji se odluče da sami izdaju knjigu verovatno moraju da se spreme na - gubitak.

E-knjige, treća opcija

I.L. Džejms je "Pedeset nijanski sive" prvo objavljivala onlajn kao fan-fikciju za još jedan globalni fenomen - "Sumrak sagu", potom je izdala kao e-knjigu, pre nego što je dobila veliki izdavački ugovor.

Slično su uradili i Amanda Hoking ("Tril"), Hju Haui ("Vuna"), a Endi Vir je "Marsovca" prvo besplatno objavljivao u nastavcima na svom sajtu, potom ga izdao kao e-knjigu za 99 centi - da bi na kraju ovaj naučnofantastični roman postao bestseler i holivudski film sa Metom Dejmonom.

Jedna od glavnih prednosti objavljivanja na nekoj od platformi u odnosu na tradicionalne izdavače jeste mnogo veći procenat zarade za pisca.

Problem za autore u Srbiji i regionu je taj što velike platforme, poput Amazovog KDP-a, ne podržavaju srpski jezik. Wattpad, Gumroad, Tapas, s druge strane, nemaju stroge jezičke barijere.

Substack postaje sve popularnija platforma za pisce koji žele da grade pretplatničku bazu čitalaca kroz nastavke ili blogove.

Izazov je, ističe Nikolić, to što elektronske čitače ovde koristi veoma mali broj ljudi, a i oni verovatno "skidaju" piratske knjige.

"Ali to možda jeste još jedna ideja za mlade i neafirmisane autore, da počnu da grade svoju publiku. Vi danas muziku možete da slušate besplatno, ali industrija je našla svoj model zarade, tako da bi možda to mogao da uradi i pisac, koji dozvoli besplatan pristup svojoj prvoj knjizi, ne bi li za sledeću lakše našao izdavača", ukazuje sagovornik portala N1.

Izdavači tragaju za kvalitetnim rukopisima

Urednica "Portalibrisa" Jovana Ristić kaže da se većina pisaca sama obraća izdavačima.

"Ima onih koji nam nude novac, misleći da smo mi štamparija, ali izdavačka kuća je mnogo više od toga. Pojedini izdavači naplaćuju izdavanje knjige, njenu distribuciju i promovisanje, ali većina ozbiljnih izdavača zapravo traga za kvalitetnim rukopisima", kaže ona.

Kako izdavačka godina traje od jednog do drugog Beogradskog sajma knjiga, bolje je tražiti izdavača od novembra, napominje naša sagovornica, preporučujući autorima da, kada pošalju rukopis, pošalju i podatke o sebi - da li su ranije objavljivali svoj radove na portalima, u regionu...

"Nekada će izdavačima biti potrebno i nekoliko meseci da se odluče, jer moraju da sagledaju mnogo faktora - kako je prošla prethodna godina, koje su teme bile aktuelne, koliko novca može da se uloži u novi produkcijski proces. Moj savet piscima je da budu malo strpljiviji i da - ako ne uspeju kod izdavača koji ne naplaćuju - ne pohrle odmah kod onih kod kojih mogu samo da uplate novac i da knjigu izdaju", kazala je ona.

Kada se sa piscem čiji je rukopis odabran potpiše ugovor, proces traje oko mesec, dva.

"Najpre urednik daje komentare i sugestije piscu šta da izmeni. Potom sledi lektura, od strane profesionalnih lektora. Autor onda još jednom prolazi kroz te izmene. Sledi prelom knjige, dizajn korica, komentari neke istaknute ličnosti kao preporuka i tek onda štampa", navela je.

Anonimnim autorima uglavnom preporučuju manje tiraže, 500 do 1.000 knjiga, dok se kod afirmisanih štampa više, dodala je urednica Portalibrisa.

Cena knjige se utvrđuje na osnovu svega navedenog - koliko košta uređivanje, lektura, dizajn, prelom, distribucija, marketing.

Marketing nakon objavljivanja je, ističe, veoma važan.

"Prošlo je vreme kada su pisci mogli da budu pustinjaci, skriveni od javnosti. Publika želi da komunicira sa njima. U savremenom društvu se zahteva angažman pisca, kreativne ideje, a to nijedan izdavač ne može da uradi sam", zaključuje naša sagovornica.