Žene koje grle svoje mrtve bebe, besne životinje, ljudi koji trče, leševi po tlu. To je Pikasova „Gernika“.
Eksplozija u španskom gradiću Gernika bila je prekretnica umetničkog stvaralaštva Pabla Pikasa. Nakon tog aprilskog dana 1937. godine, plašt patnje prekrio je njegov razvoj. Pored levičarskih političkih ideala, bombardovanje grada za umetnika je značilo i snažan znak dekadencije koju je sa sobom nosio Španski građanski rat, sa kojim ne samo da se nije slagao, već ga je i otvoreno prezirao. Gernika je bila vrhunac, piše „muyinteresante“.
Povezane vesti:
Tog 26. aprila 1937. godine u operaciji Rigen, Gernika je potpuno razorena bombardovanjem iz vazduha. Usred Građanskog rata, ovo je bio snažan udarac za zemlju, jer je posebno bio usmeren na civilno stanovništvo Baskije. Nakon prolaska aviona nemačkog ratnog vazduhoplovstva, zgrade, ulice i ljudi bili su potpuno uništeni.
Kako navodi Nacionalna geografija, više od 85 odsto zgrada je uništeno. Istorijski centar Gernike bio je zbrisan nemačkom vojnom silom. Nijedna građevina u gradu nije ostala neoštećena prilikom napada Legije Kondor, jedinice ratnog vazduhoplovstva nacisičke Nemačke. Zbog toga je Pikaso svoju sliku nazvao po gradu koji je bio pretvoren u ruinu.
„Gernika“ prikazuje trenutak kada bombe eksplodiraju nad gradom. Žene grle svoje mrtve bebe, životinje su besne, ljudi trče, leševi su po tlu. Sve ovo se dešava u isto vreme, na istom mestu, pod eksplozijom koja samo što se dogodila, a već je ostavila ljudsku pustoš.
Da bi završio sliku, Pikaso je prethodno morao da uradi nekoliko proba. Konji koji njiču, bikovi zbunjeni bukom, žene koje pokušavaju da pobegnu iz svojih zapaljenih kuća…
Neke probe su bile urađene na papiru, druge na platnu. Slika je završena za samo tri meseca u njegovom ateljeu u Parizu, između maja i jula 1937. godine, prema podacima muzeja Kraljica Sofija. Mnoge od njih i danas su deo najvažnijih muzeja u Španiji.
Ima onih koji Pikasovu “Gerniku” opisuju kao monumentalno delo. Ona to lako može i da bude, dimenzija 3,49×7,77 metara. Veličina se sama po sebi nameće.
Po pitanju mnogih detalja „Gernika“ je kritikovana. Jednom su ga pitali za izbor boja. Za scenu sa užarenom crvenom loptom, umetnik se odlučio za crnu boju. Iako nikad nije dao jasan odgovor zašto, neki istoričari umetnosti smatraju ovu odluku koletivnim žalom zbog tragedije. Osim toga, kontrast svetlosti i senki mnogo je izraženiji upotrebom samo bele, crne i širokim spektrom sive boje.
Kao i mnogi avangardni umetnici XX veka, Pikaso je voleo da izaziva skandale. Pored toga što je imao teorijsku podlogu na kojoj je zasnivao svoj rad, bio je dobro poznat i po tome što je bio iritantan i arogantan.
Poznata je anegdota da kada su ga pripadnici tajne, državne policije nacističke Nemačke Gestapa pitali, misleći na njegovu sliku, da li je to on uradio, Pikaso im je odgovorio: “Ne, to ste vi uradili”. Odlučio je da bi bilo bolje da sliku pošalje u muzej MoMa, u Njujork, kako je nemačke oružane snage ne bi uništile.
Mnogo godina nakon završetka Drugog svetskog rata, „Gernika“ se vratila u Španiju. Danas se može videti u muzeju Kraljica Sofija, gde ima glavno mesto: u beloj sali, kako bi je zainteresovani posetioci videli u tišini. Zvuk bombi i dalje se „čuje“ na slici, 84 godine nakon što se nesreća dogodila ovom baskijskom gradu.
