Izgrađen između dva svetska rata novcem dinastije Karađorđević, nalik dvorcu sa četiri velike kule, "Dom Karađorđa" u Rači kragujevačkoj decenijama je plenio izgledom i veličinom. Sada je bleda senka nekadašnjeg neimarskog i umetničkog remek-dela jer je poslednjih osam godina potpuno zapušten, opasan za boravak ljudi i sanitarno nebezbedan.

Takav je kada uđete i obiđete ga, ali ako slušate izjave nadležnih, dom je rekonstruisan u martu 2023. godine za 12,5 miliona dinara para poreskih obveznika Srbije.

Realnost je dijametralno suprotna, sumorna i nebezbedna.

Stojimo na ulici ispred nekada velelepnog zdanja. Na fasadi dvorca, na 14 metara visine, stoji natpis „Dom Karađorđa“, postavljen 1933. godine kada je građevina završena. I pored pravog natpisa građani, struka i javnost ga zovu „Karađorđev dom“, a i putokaz pred zdanjem prihvata taj narodski naziv.

Stepenice koje vode do vrata doma su oronule, a na vandalizovanom ulazu nema prepreka i svako može da uđe. Unutrašnjost dvorca idealna je za snimanje filmova strave i užasa. U većini prostorija plafoni su delimično pali, opasno je kretati se kroz holove. „Leđa“ u nepoznatom, mračnom i opasnom okruženju štiti nam Jovan Golubović, nekadašnji učenik škole smeštene u „Domu Karađorđa“, profesor praktične nastave u srednjoj račanskoj školi i bivši odbornik i lider Narodnog pokreta Srbije u Rači.

„Dom je u jako lošem stanju. Građevina koja je bila na čast i ponos cele Rače sada, nažalost, izgleda strašno. Najgore od svega je što je jedan deo sanacije prošao. Vlada Srbije uložila je novac da obnovi krov zgrade, oluke i gromobran. Krov prokišnjava, nije dobar. Nema oluka koji su inače plaćeni. Ne postoje vertikale i horizontale oluka. Ništa ne postoji. Gromobranska instalacija je delom izvedena, delom nije, i nije u funkciji. Kao i u celoj Srbiji novac se potroši, a ništa se ne uradi onako kako treba. Čak se ne uradi uopšte“, rekao je za portal N1 Jovan Golubović, predsednik račanskog Opštinskog odbora Narodnog pokreta Srbije.

Obilazak oko Doma Karađorđa pokazuje da su svi oluci stari, propali, zarđali, olupani i ne dopiru do tla. Nepoznato je da li je krov rekonstruisan. Rekonstrukcija gromobranske zaštite urađena je tek deset odsto. Na strani zgrade suprotnoj glavnom ulazu urađene su samo po sredini objekta, dve vertikale gromobranske trake povezane na vrhu sa šiljkom od metar i po koji je najviša tačka Doma i izložen najviše atmosferskim energetskim pražnjenjima. Da bi ceo Dom Karađorđa bio efikasno zaštićen od munja treba celu zgradu „smestiti“ u takozvani Faradejev kavez. Postaviti trake i šiljke na sve strane i uglove objekta, povezati uzajamno i kvalitetno uzemljiti, kako bi se atmosferska pražnjenja sprovela, uz najmanji otpor, oko zidova objekta do zemlje.

U sve prostorije u zgradi ulaz je moguć, osim u dve kancelarije na spratu koje su kvalitetno obezbeđene i zamandaljene. Nemoguće je videti šta je unutra, ali deluje da ih neko koristi, iako objekat nema električnu energiju, vodu i kanalizaciju.

Prostorije su ispunjene šutom od urušenog plafona, knjigama, registratorima, starom odećom i obućom, madracima, a u ostavi pored kuhinje u suterenu, gomile velikih konzervi, tegle kiselih krastavčića i kesice kečapa kojima je rok upotrebe istekao pre deceniju.

Plafoni potencijalno mogu da nastave sa urušavanjem jer krov prokišnjava iako je rekonstrukcija krova urađena. Toaleti i umivaonici su uništeni.

Nekadašnji predsednik Opštine Rača Nenad Savković (SNS) je 23. januara 2023. godine pred kamerom medijskog javnog servisa Srbije rekao: „Vrednost projekta je 12 i po miliona dinara zajedno sa Ministarstvom kulture i Vladom Republike Srbije dobili smo sredstva. Radovi su u toku. Očekujemo završetak radova do kraja marta“.

Naš vodič Jovan Golubović svedoči da je posrtanje nekada reprezentativnog zdanja u centru Rače krenulo kada je iseljena osnovna škola.

„Bio sam đak baš u ovoj prostoriji, tada učionici. Škola je iseljena i ovaj objekat jedno vreme ničemu nije služio. Posle je dodeljen Komesarijatu za izbeglice. Bile su izbeglice sa Kosova. Delimično se to održavalo da bi oni mogli da žive. Posle toga došla je propast ovog velikog zdanja. Pod hitno ovu zgradu treba zatvoriti za posete. Nema upozorenja da je zabranjeno ući. Sve je otključano i može da se uđe. Zdravlje i bezbednost građana su ugroženi. Ograditi i zaključati dom,“ apelovao je za portal N1 Jovan Golubović (NPS), u prostoriji u kojoj je nekada bio školarac.

„Dom Karađorđa“ građen je od 1929. do 1933. godine novcem iz Fonda kraljice Marije Karađorđević, a pomogli su i bogati Račani. Prvobitna namena bila mu je Dom za nezbrinutu decu i siročad Dunavske banovine Kraljevine Jugoslavije.

Do početka Drugog svetskog rata dom je bio humanitarna ustanova. Tokom rata okupator ga je koristio kao zatvor, a 1945. godine u zgradi je bila smeštena Gimnazija, zatim Poljoprivredna škola, potom Osnovna škola „Karađorđe“. „Dom Karađorđa“ u Rači kragujevačkoj prestaje da bude obrazovna ustanova 1999. godine i ponovo postaje humanitarna, jer se u objekat od 3.600 kvadratnih metara privremeno useljavaju raseljene osobe sa Kosova i Metohije.

Zgrada smeštena usred šumadijske varošice nimalo ne zaostaje izgledom za svetski poznatim neosvojivim tvrđavama – dvorcima u Škotskoj. Osnovu dvorca čine četiri pravougaone kule, tri od 17 metara visine i najveća od 19 metara. Objekat je građen u duhu eklektike sa elementima neorenesanse i secesije, koji su ugrađeni u balkone i ukrasne ramove glavnog portala zgrade od kovanog gvožđa. Dvorac, zajedno sa kulama, završava se zupcima karakterističnim za srednjevekovna utvrđenja. Zgrada ima dva glavna i jedan pomoćni ulaz. Holovi su bili grandiozni. U prizemlju su bile kuhinja, trpezarija, sanitarni čvor, vešeraj i radionica za održavanje. Na spratovima su se nalazile sobe za štićenike, učionice i kancelarije.

Nekada reprezentativni objekat nalazi se na pet kilometara od sela Viševac u kome je rođen vožd Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka, podignutog 1804. godine u znamenitom mestu Orašac kod Aranđelovca.

„Dom Karađorđa“ u Rači je proglašen za nepokretno kulturno dobro – spomenik kulture, od 25. novembra 1988. godine.

U stvarnosti dom je devastirano „kulturno“ dobro, pod zaštitom države Srbije. Pod zaštitom nisu građani koji posete „dvorac“ jer nadležna državna inspekcija nije sagledala potencijalnu opasnost po bezbednost slučajnih turista i posetioca doma u Rači i ogradila ga trakom koja upozorava na opasnost.