Kastorfov Dante u BDP-u, za glumce predstava „san koji se dešava na javi“

Kultura 28. okt 202213:322 komentara
Izvor: TANJUG/ ZORAN ZESTIC

Predstava “Božanstvena komedija”, prema delu Dantea Aligierija, u spektakularnoj postavci čuvenog nemačkog reditelja Franka Kastorfa i scenografiji srpskog umetnika Aleksandra Denića, biće premijerno izvedena 29. oktobra u Beogradskom dramskom pozorištu.

Priču o putovanju kroz pakao, čistilište i raj Kastorf je uzeo kao osnovu i kombinovao je s tekstovima Petera Handkea (Golmanov strah od penala) i ruskog pesnika Osipa Mandeljštama (Razgovor o Danteu), stvarajući čevoroiposatnu predstavu kao eksploziju prepunu metafora i asocijacija, koja nema definisano vreme i prostor, već obuhvata sve evropske epohe.

POVEZANE VESTI

“To je nešto poput fri-džeza, kada vam je poznata tema, ali slede varijacije. Mogli bismo da govorimo o oluji koja se sastoji od reči. Ta oluja se obrušava na sirote glumce. Kada govore to je kao u muzici, tu su emocije, a dirigent određuje tiho, tamno, svetlo, brzo…”, rekao je Kastorf , piše Seecult.

To je, kako je dodao, sistem koji sa svojim autorskim timom već dugo primenjuje.

Podsetivši na grandiozni projekat od pre desetak godina – “Prsten Nibelunga” sa četiri Vagnerove opere, odnosno skoro 20 sati teatra u četiri dana, Kastorf je rekao da su na kraju doživeli oluju oduševljenja i oluju negodovanja.

TANJUG/ ZORAN ZESTIC

“Bio sam srećan. I jedno i drugo svedoči da gledalac ima svoj stav. I naravno, ima pravo da ga artikuliše. Tu onda nastaje komunikacija, dijalog. Nadam se da će i u Beogradu biti tako”, izjavio je Kastorf.

Ispričao je i kako su nedavno u Beču na premijeri njegove predstave prema delima Handkea svi vikali bravo, a on se pitao – šta nije u redu.

“Ništa nije gore od jednoglasja, ne samo u pozorištu, nego i društvu u celini. U Evropi, u Nemačkoj danas, mnogi mediji žive samo od jednoglasnosti. To nikako ne može da bude korisno”, rekao je Kastorf.

Ističući da je “pozorište ranije bilo otvoreno za polemike”, naveo je detalje iz vremena postojanja Berlinskog zida, dok je živeo i radio u Istočnoj Nemačkoj.

“Imao sam privilegiju da je gotovo svaka druga moja predstava bila zabranjena. To je kao da vas neko proizvede u viteza. Ne smete da dopustite sebi strah i autocenzuru, jer to dovodi do pogrešnog slaganja sa onim ko je na vlasti, ko ima moć. Svako ko ima moć mora da bude napadnut. Marks je govorio da je duhovna proizvodnja model slobodnog rada. U pozorištu je to posao reditelja – da organizuje neku vrstu modela slobodnog rada, da ansambl oseti sreću u radu, nezavisno od toga šta će reći publika i kritika”, izjavio je Kastorf.

Što se tiče “Božanstvene komedije”, rekao je da je to zapravo tragedija.

Kako je ispričao, jedan čovek (Dante) silazi u pakao, prolazi kroz čistilište i raj, sreće svoju dragu Beatriče. Kroz to ga vodi prijatelj (Vergilije), a on ima neku vrstu povratne karte. Vraća se u rodnu Firencu i pripoveda o krugovima pakla, gde je sreo Odiseja, sveštenike pape Bonifacija, kralja Henrika…

“U Danteovom delu srećemo se sa 600 različitih likova, Naravno, ne mogu sve da ih insceniram. Finansijski uslovi to ne dozvoljavaju, a ni vreme glumaca”, rekao je Kastorf, koji se u dugom izlaganju dotakao mnogih tema i ličnosti, kao što su kuga, inkvizicija, korona, kapitalizam, Aušvic, Lenjin, Hitler, Geteov “Faust”, Dostojevski, Ikar, Džim Morison…

U autorskoj ekipi su, pored scenografa Aleksandra Denića, sa kojim Kastrof već godinama sarađuje, i kostimografkinja Adriana Braga Perecki, kompozitor Vilijam Minke, dizajner video radova i kamerman Andreas Dajnert, dizajner svetla Lotar Baumgarte, umetnički direktor produkcije Sebastijan Klink. Za scenski govor bio je zadužen Radovan Knežević.

Aleksandar Denić je istakao je da mu je čast što radi ovaj projekat.

“Pošto sam desetak godina sa ovom ekipom, imao sam veliku želju da ih ovde ugostimo kako treba i da pokažemo šta znamo. Inače, Franka i mene povezuje taj pogled iza zida, imajući u vidu sredine u kojima smo stasavali. U predstavi ćete videti njegovu fantaziju i verziju pakla i raja iza zida danas”, rekao je Denić.

Kostimografkinja Adriana Braga Perecki izjavila je da je rad na ovom projektu za nju bio lep period, u pozorištu i van njega. “Dolazim iz Brazila, a Beograd me pomalo podseća na Rio. Dosta sam komunicirala s ljudima, čak i na ulici. Ovde ljudi ne izražavaju sve kroz novac, važni su gestovi. Hvala mom bratu Deniću. Mi smo oboje stranci u ovom timu, ali u Beogradu se nisam toliko osećala kao stranac”, rekla je ona, poručujući glumcima da ih sve voli.

U glumačkom ansamblu su: Aleksandar Radojičić (Dante), Dunja Stojanović (Beatriče), Milan Zarić (Vergilije), Aleksandar Jovanović, Bojana Stojković, Jana Milosavljević, Marko Gvero, Milena Vasić i Nataša Marković, a svi imaju po više uloga.

“Ovo je za sve nas nešto najbliže evropskom teatru. Hvala BDP-u za mogućnost da radimo ovakav projekat. Ceo proces je za nas bio nešto nepoznato, ali reditelj deluje sigurno, on voli da istražuje nepoznato. Nije bilo lako naučiti toliki tekst i zapamtiti toliko pokreta, ali smo i uživali”, izjavio je Aleksandar Radojičić.

Kako je dodao, verovatno će neki gledaoci izaći na pola predstave, nekima će biti nejasna, ali niko neće biti ravnodušan.

Za Dunju Stojanović sve je bilo čudesno, a proces lak: “Zahvalni smo i uzbuđeni”.

Aleksandar Jovanović je izjavio da je ova predstava “san koji se dešava na javi”. “Reditelj Kastorf stvara snove i mi glumci smo slobodni da se zaigramo i istražimo dubine koje nismo nikada ranije. Ovom predstavom možemo samo da se ponosimo”, rekao je Jovanović.

Milena Vasić je zahvalila Deniću koji je omogućio kontakt BDP-a sa Kastorfom i prisetila se koliko su je oduševile njegove predstave “Prsten Nibelunga” i “Bajazit”, koje je gledala u inostranstvu 2016. i 2019. godine, kada su i počeli dogovori da Kastorf režira u Beogradu.

Najkraći sadržaj „Božanstvene komedije“ je sledeći: na dan jubileja, dok papa Bonifacije svima pokazuje svoju moć i dok se hrišćani okupljaju oko njega, Dante luta po mračnoj šumi. Spasava ga Vergilije koji ga vodi da razgleda pakao i čistilište, a posle toga se sa Beatričom penje u raj i dopire do lica božjeg. Alegorijski, Dante je duša, Vergilije – razum, Beatriče – milost, ljubav. Cela „Božanstvena komedija“ je podeljena u tri dela: Pakao, Raj i Čistilište, sa po 33 pesme, s tim što prvi deo, Pakao ima i uvodnu pesmu, dakle 34 pevanja. Sva tri dela pisana u tercinima u poslednjem stihu imaju reč „zvezda“ da bi podsetili na jedini pravi cilj, na težnju ka svetu svetlosti. Danteova poetska duša pronašla je način da izrazi sva osećanja, sve prirodne pojave, sve žudnje duha. On je pesnik drame i lirskog načina kazivanja, pesnik komičnog iskaza i realizma, pesnik osećanja i neizrecivih pojmova. (…) U ovom delu pesnik silazi u tamu ljudskog greha i stiže do svetlosti i oslobđenja od njega, a na svome putu kroz tri zagrobna carstva on obuhvata nebo i zemlju, vreme i večnost, božansko i ljudsko. To je traganje ljudske duše za apsolutnom srećom, slobodom, mirom i konačnim prosvetljenjem, navedeno je u predgovoru Danteovog dela, u prevodu Dragana Mraovića.

Proslavljeni reditelj Frank Kastorf, rođen u Istočnom Berlinu 1951. godine, studirao je na Humbolt univerzitetu u Berlinu i u početku radio kao dramaturg u teatru Senftenberg, a kasnije kao reditelj u Brandenburgu. Od 1981. do politički motivisanog otpuštanja po kratkom postupku 1985. godine bio je šef drame u Teatru Anklam. Narednih godina postavio je komade Garsije Lorke, Getea, Šekspira, Lesinga, Fridriha Šilera, Henrika Ibzena, Bertolta Brehta i Hajnera Milera u raznim gradskim pozorištima u DDR-u (Hale, Gera, Karl-Marks-Štad) i od 1988. godine i u SRJ i Švajcarskoj. Od 1990. do 1992. bio je rezidentni reditelj u Dojčes teatru u Berlinu. Kastorf je radio i kao gostujući reditelj u drugim pozorištima i operskim kućama u gradovima (Bazel, Hamburg, Minhen, Stokholm, Beč, Cirih, Kopenhagen, Sao Paulo, Štutgart i Pariz). Za 25 godina napravio je više od sto produkcija i neke od njih pretvorio u filmove, među kojima su “Demoni” i “Idiot” Dostojevskog.

Njegov rad oscilira unutar napetosti između istočnjačke i zapadne misli, što se vidi u istraživanju dela Fjodora Dostojevskog, Tenesija Vilijamsa i Judžina O’Nila, kojima je posvetio brojne produkcije. Oslanja se na veliki deo evropske književnosti iz proteklih 2.500 godina kao materijal i poziva se ne samo na klasični kanon, već i na njegove izvanredne stvari. Na 200- godišnjicu rođenja Riharda Vagnera, 2013. godine, režirao je kontroverznu i proslavljenu predstavu “Prsten Nibelunga” (Der Ring des Nibelungen), za koju je scenografiju radio Aleksandar Denić.

Od kraja mandata umetničkog direktora u berlinskom Folksbuneu u avgustu 2017. godine, Kastorf radi kao slobodni reditelj, ili, kako sam kaže, “kao skitnica i palikuća”. Sa njim putuju različiti članovi njegove stare kompanije “Folksbuhnen”. Od tada je premijerno izveo tri velike produkcije, u Schauspielhaus u Cirihu, Berliner Ensemble i Deutsches Schauspielhaus u Hamburgu.

“Božanstvena komedija” se igra na velikoj sceni “Olivera i Rade Marković”. Prva repriza je 30. oktobra.

Komentari

Vaš komentar