Katarina Jovanović: Dopada mi se da baš ministar kulture prvi stane pred pravosudne vlasti, ume kultura da bude opasna

Na pitanje da li je moguće iskreno se baviti vrhunskom umetnošću izolovano od sveta i okolnosti u kojima umetnici realno žive Jovanović za Danas odgovara:

"Nije moguće, naravno. Nikada nije bilo moguće. Samo se mi umetnici pravimo da to tako mora i tako ide. Naravno da je ponekad nemoguće biti u prvim redovima borbe za prave vrednosti, jer je osetljivost umetnika ekstremno velika, ali nema govora o tome da je umetnik nekakav samotnjak nesvestan sveta koji ga okružuje. Setimo se naših revolucionara, setimo se Ravela".

Ona će, dodaje, nastaviti da peva i da neguje svoju umetnost.

"I pre svega da pomažem mladima da krenu u karijere i u njima opstanu. U isto vreme sve više ću se društveno i politički angažovati na ozdravljenju moje domovine. Uživala sam slušajući govor kanadskog premijera Marka Karnija u Davosu. Želim da dam svoj doprinos vraćanju takve političke kulture i takve borbe", kazala je sagovornica Danasa.

O tome šta su u protekle tri decenije bili najvažniji momenti za njen umetnički i lični razvoj, Jovanović kaže da se trudila da pravi "što manje nedostojnih kompromisa".

"Nije mi uvek uspevalo, posebno na strašnim mestima kao što je bilo direktorovanje u beogradskom Narodnom pozorištu. Ono što me održava u ovom zahtevnom, prelepom i užasnom pozivu je moja vera u moć umetničkog čina, u isceliteljsku snagu istinitog umetničkog delovanja i, na kraju krajeva, moja ljubav za muziku, ali i lepota i izražajnost mog glasa u koji verujem, jer je moj glas odraz moje duše i mojih najdubljih uverenja i stremljenja. Naučila sam sebe da volim sve što sam prošla, što me čini onom osobom koja sam sada, da volim te odbljeske savršenog izvođaštva, te retke trenutke zadovoljstva na sceni, ali i da oprostim sebi i svoje greške, ma koliko velike bile, jer sam iz njih naučila više nego iz bilo kog uspeha", naglasila je.

Kako je rekla, uspeha je u 30 godina karijere bilo mnogo.

"Ali bilo je i nekoliko grešaka u proceni koje su promenile kompletan tok mog života. Te greške su me redefinisale i naterale da drugačije gledam na svoje mnoge talente. Među tim talentima moj talenat za pedagogiju mi je pomogao da budem bolja umetnica, bolja osoba, a da u isto vreme delim bez zadrške ili kalkulacije svoja vokalna i interpretativna znanja. Jako sam ponosna na moje sadašnje i bivše studente i sve mlađe umetnike kojima sam pomogla da stignu do scene i da na njoj opstanu. Zahvalna sam na tome što sam imala mogućnost i znanje da pomognem", izjavila je.

Studente solo pevanja na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, navela je, uči čvrstini u svemu.

"Moraju biti spremni, nasmejani, ljubazni, timski igrači, moraju imati kapaciteta da čuju kritiku i ne mare mnogo za pohvale, moraju izgraditi sopstveni sistem samoprocene. Moraju imati jednu ili dve osobe koje pitaju za savet o pevanju, ne deset, jednu ili dve. Moraju voditi računa o svom fizičkom i mentalnom zdravlju, kao i svojim finansijama. Moraju što ranije u karijeri započeti sa uplatama u dobrovoljne penzione fondove, barem sto evra mesečno", rekla je.

Narodno pozorište - poligon za iživljavanje vlasti

Govoreći o svom angažmanu kao umetničkog direktora Opere Narodnog pozorišta, Jovanović kaže:

Jovanović dodaje da u Narodnom pozorištu vladaju "strah i politički idiotizam".

"Ne umem da objasnim procese u Narodnom pozorištu osim strahom, političkim idiotizmom, lenjošću i konformizmom. I naravno, starom 'dobrom' korupcijom, jer korupcija ne mora biti samo u novcu. Korupcija su pozicije, uloge, nagrade… U našoj sadašnjoj Srbiji korupcija je zapisana u našim ćelijama. Borba za naše moralno ozdravljenje biće višedecenijska i ishod će biti neizvestan", ocenila je.

Jovanović je aktivna na gotovo svim protestima protiv represije. Na pitanje šta je motiviše da izađe na ulicu i da li trpi pritiske zbog toga, sagovornica Danasa kaže:

"Srbija je moja domovina. A vlasti nisu vlastne, posebno ne one koje toliko manipulišu izborima, da ne kažem nešto teže. Građani su nosioci suvereniteta. U ujedinjenim građanima i građankama je snaga promene, to gledamo na ulicama srpskih gradova svaki dan. Ja verujem u vladavinu prava, poštovanje Ustava i zakona. Verujem u smenjivost vlasti. Verujem da je javno obrazovanje ključno važno, ono je sam fundament napretka društva kroz socijalnu mobilnost".

Dodaje da oseća obavezu da doprinese toj borbi.

"Uvek sam to osećala. Moja borba je na ulici, ali pre svega u institucijama. Moja borba je ovih dana na univerzitetu i u podršci svim ugroženim koleginicama i kolegama. Republika se gradi i brani javnim obrazovanjem i kulturom. To su moji domeni i to je moja borba. Nema kraja toj borbi. Dobar početak će biti pad ovog režima, ove jezive nekulturne lopovske ekipe i posebno mi se dopada mogućnost da baš ministar kulture prvi stane pred pravosudne vlasti zbog pokušaja rasprodaje kulturnog nasleđa. Ume kultura da bude opasna kada se njome nepropisno rukuje", navela je.