Klasična muzika koju ste sigurno čuli, a možda joj ne znate naziv ni kompozitora

Wikipedia, Shutterstock/Africa Studio

Čak ni Šazam nekada ne može da pomogne kada se neka melodija "zaglavi" u ušima, a ne znate gde ste je čuli ili kako se zapravo zove. Ovo je neretko slučaj sa nekim od najpoznatijih melodija klasične muzike koje su svi, u originalnoj ili obrađenoj verziji čuli, a možda čak ni ne znaju kako se zovu.

Ovo su neke od najpopularnijih melodija klasične muzike, piše Classic FM.

Volfgang Amadeus Mocart – „Mala noćna muzika“ (Eine kleine Nachtmusik)

Zvanični naziv ovog komada je Serenada br. 13 za gudače u Ge-duru, a komponovao ju je Volfgang Amadeus Mocart 1787. godine. Sam Mocart je komadu dao nadimak, kada je to ime upisao u dnevnik koji je detaljno opisao svu muziku koju je napisao.

Muzika je korišćena u filmovima „Čarlijevi anđeli“, „Osmi putnik“, „Ajs Ventura“, „Svi su ludi za Meri“ kao i u bezbroj TV programa i reklama. Takođe je istaknuta u filmu „Amadeus“ Miloša Formana.

Ludvig van Betoven – „Za Elizu“ (Fur Elise)

Ovo delo nije objavljeno za Betovenovog života, a nije čak ni otkriveno prvih četrdeset godina nakon njegove smrti.

Zbog toga niko nije sasvim siguran ko je bila Eliza iz naslova, a pojedini muzikolozi čak misle da je naslov možda pogrešno kopiran i da je prvobitno glasio „Za Terezu“.

Kojoj god da je srećnici posvećena ova melodija, svi se mogu saglasiti da je to jedan od najšarmantnijih komada za klavir ikada napisanih.

Zbog jednostavne, ali privlačne melodije, bilo je bezbroj reinterpretacija dela, uključujući kubističko i džez izvođenje.

Pučini – „O mio babbino caro“ iz „Đaniija Skikija“

Možda postoje plemena u Amazoniji koja nisu čula ovo delo, ali ne može biti mnogo drugih ljudi na svetu koji ne bi prepoznali čuvenu Pučinijevu ariju.

Dolazi iz „Đani Skiki“, Pučinijeve opere u jednom činu koja govori o tome šta će sve jedna porodica uraditi ne bi li nasledila novac od starijeg rođaka. I pored ovakvog izvora, melodija je postala poznata kao jedna od najromantičnijih ikada napisanih…

„O mio babbino caro“ izvodi mlada Laureta, koja moli svog oca da joj dozvoli da se uda za Rinuča, čoveka kog voli. I njena slava je daleko nadmašila slavu opere.

Nalazi se na zvučnim zapisima za „Dauntonsku opatiju“, „Mandolinu kapetana Кorelija“, „Sobu sa pogledom“ i mnoge druge.

Johan Sebastijan Bah – Tokata i fuga u D-molu

Ovo Bahovo delo možda nema najzanimljiviji naslov, ali većina je čula njegov početak i vrlo verovatno – u horor filmovima, počev od „Doktora Džekila i gospodina Hajda“ 1931. godine.

Ludvig van Betoven – Simfonija br. 5 u C-molu

Ova Betovenova simfonija počinje sa možda četiri najpoznatija akorda svih vremena. Neki kritičari sugerišu da ovo otvaranje predstavlja zvuk Sudbine koja kuca na vrata.

Кo zna da li je to ono što je Betoven imao na umu – ali ono što je van svake sumnje jeste da je ovo delo postalo toliko poznato da se pojavljuje čak i u pop pesmama.

Antonio Vivaldi – Četiri godišnja doba

Četiri godišnja doba su zapravo grupa od četiri violinska koncerta Antonija Vivaldija. Svaki predstavlja muzički izraz godišnjeg doba – zube koji cvokoću zimi, dramatičnu letnju i vreme za lov u jesen.

Sva četiri koncerta su postala svetski poznata, a kasnije su korišćena i za mobilne telefone.

Žorž Bize – „Кarmen“

Bizeova opera „Кarmen“ iz 1875. prepuna je privlačnih melodija – od „Arije toreadora“ do „Habanere“ i arije „L’amour est un oiseau rebelle“ do same uvertire.

Bizeova muzika se pojavila u Piksarovom filmu „Gore“. „Ulica Sezam“ ju je iskoristila za uvodnu špicu, a inspirisala je i tvorce Toma i Džerija.

Ono što mnogi možda ne znaju je da je „Кarmen“ bila prilično revolucionarna opera u 19. veku. Bize se smatrao pravim buntovnikom jer je svoju muziku postavio na tako rizičan zaplet. Ali opera je postala jedna od najuspešnijih ikada komponovanih.

Johan Štraus II – „Na lepom plavom Dunavu“

„Na lepom plavom Dunavu“ je uobičajeno ime za valcer Johana Štrausa II. Bečke veze sa ovom melodijom učinile su je gotovo nezvaničnom državnom himnom Austrije.

Međutim, ljubitelji filma bi je mogli prepoznati iz epskog ostvarenja Stenlija Кjubrika „2001: Odiseja u svemiru“ (1968), gde je prisutan u zadivljujućoj uvodnoj sekvenci.

Moris Ravel – Bolero

Ova melodija je postala svetski poznata kada su je klizači Džejn Torvil i Kristofer Din iskoristili za svoj pobedniči nastup na Zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu 1984. godine.

Ravelova muzika je zapravo nastala kao balet za rusku igračicu Idu Rubinštajn, tako da time što su je u 20. veku proslavili umetnici koji se bave klizanjem nije tako daleko od kompozitorove namere.

Leo Delib – „Cvetni duet“ iz „Lakmea“

„Cvetni duet“ je iz opere „Lakme“ Lea Deliba i ujedno i jedini hit francuskog kompozitora. Ali taj jedan uspeh postao je globalan. Ovaj duet sada tradicionalno pevaju sopran i mecosopran.

Ovo je daleko najpoznatiji deo opere, a Britiš Ervejs koristi ga za svoju reklamu.

Edvard Grig – „U pećini planinskog kralja“ iz svite „Per Gint“

Grigova svita „Per Gint“ prvobitno je napisana kao usputna muzika za produkciju Ibzenove istoimene drame. Ali kasnije je svoju muziku pretvorio u dve svite, koje su postale neka od njegovih najpoznatijih dela.

Moderni pop i rok bendovi, uključujući Electric Light Orchestra, The Who i Savatage koristili su melodiju u svojim numerama, a takođe je dugi niz godina koristi britanski tematski park Alton Tauers kao svojevrsnu tematsku melodiju, koja se pojavljuje u njihovim reklamama i na njihovim Jutjub video zapisima.

V. A. Mocart – Uvertira iz „Figarove ženidbe“

Melodije u ovoj operskoj uvertiri korišćene su iznova i iznova u filmovima, TV emisijama, reklamama, pa čak i pop muzici. U filmu „Vili Vonka i fabrika čokolade“ iz 1971. čuje se kako Vili Vonka otvara vrata svoje fabrike čokolade uz muziku iz ove uvertire na minijaturnom klaviru.

„Figarova ženidba“ priča o Figaru i Suzani, koji rade za grofa i groficu Almavivu, a čiji su planovi da se venčaju naišli na jednu ili dve prepreke na putu… Jedna je od najčešće izvođenih opera svih vremena.

Đakomo Pučini – „Nessun Dorma“ iz „Turandota“

Pučinijeva operska arija „Nessun dorma“ predstavljena je globalnoj publici kada je korišćena kao himna za Svetsko prvenstvo u Italiji 1990. godine, u izvođenju legendarnog tenora Lučana Pavarotija.

Zapravo dolazi iz Pučinijeve poslednje opere „Turandot“, koja je ostala nedovršena kada je umro. Priča prati princezu Turandot i njenu brutalnu vladavinu.

Ukoliko ste gledali jedan od najpopularnijih filmova ove godine – „Za danas toliko“ – znate o kojoj melodiji je reč.

Sergej Prokofjev – „Ples vitezova“ iz „Romea i Julije“

Rijaliti Donalda Trampa „Šegrt“ svojevrmeno je odabrala ovaj deo iz „Romea i Julije“ za svoju muzičku temu.

U pitanju je balet koji donosi tragičnu priču o Šekspirovim ljubavnicima, koje razdvaja svađa između njihove dve porodice.

Stoga ne čudi što je ovaj centralni deo baleta jedno od najdramatičnijih muzičkih dela ikada napisanih.

Đoakino Rosini – Uvertira iz „Vilijam Tel“

Finale ove uvertire odmah je prepoznatljivo po galopirajućem ritmu i solažama na trubama. Dospela je do međunarodne publike kada je korišćena kao tematska muzika za film „Usamljeni rendžer“ i televizijske i radio emisije.