Ko to tamo „lupa k’o Maksim po diviziji”, a ko „prodaje rog za sveću”?

Doslovno značenje ove narodne poslovice je približno tačno, ali ne i bukvalno. Sa druge strane, „prodavati rog za sveću” predstavlja osnovnu lekciju za prepoznavanje prevare.

Ko je bio zagonetni Maksim?

Izreka ima koren u vojnoj terminologiji i tehnologiji. Maksim nije bio hvalisavac, već inovativni mitraljez koji je harao bojnim poljima krajem 19. i početkom 20. veka. Reč je o mitraljezu sistema „Maxim”, koji je 1884. godine izumeo Hiram Maxim, britanski konstruktor američkog porekla.

Bio je to prvi potpuno automatski mitraljez na svetu koji je koristio energiju trzaja za repetiranje i ispaljivanje sledećeg metka. Na prelasku iz 19. u 20. vek, ovaj mitraljez su u ratovima koristile sve tadašnje supersile.

Kako to Maksim „lupa” i zašto?

U svoje vreme, mitraljez „Maksim” je na bojištu zasipao neprijatelja stotinama metaka u minuti. „Kiša” olova udarala bi svuda unaokolo po celoj neprijateljskoj diviziji, stvarajući konstantnu, nesnosnu buku – zastrašujući zvuk koji je podsećao na neprekidno lupanje.

Zahvaljujući neverovatnoj vatrenoj moći, samo jedan mitraljez je mogao celu formaciju divizije da natera u zaklon ili povlačenje. Pucao je široko i nasumično u haosu borbe kako bi se protivnik zadržao na poziciji.

Kakav je karakter ljudi na koje se odnosi ova izreka?

Poslovica „Lupa k’o Maksim po diviziji” namenjena je ljudima koji pričaju mnogo, stalno nešto „verglaju”, a ne kažu ništa pametno. Oni „lupaju” i prosto zasipaju informacijama bez ikakvog smisla i reda. Neki bi rekli i da dotični „lupa k’o otvoren prozor”. Izreka se s vremenom „primila” u narodu, a ovaj vojni termin su najverovatnije proširili ratni veterani. Danas to znači da neko govori besmislice, rečenice bez poente, logike ili bilo kakvog filtera – slično političarima koji daju prazna obećanja.

Ko je Maksim u dobu internet "eksperata"?

To su svi oni nazovi stručnjaci i političari koji na socijalnim mrežama ili režimskim televizijama komentarišu sve, od "idealnog kamenja za pritiskanje kiselog kupusa" do pojašnjavanja "fizike kvantnih čestica". Oni se u sve mešaju, znaju sve toponime ali ne znaju da rukuju raznim "sokoćalima". Spoljnu politiku drže u "malom prstu", prodaju ulaznice za nepostojeći metro ili u kaljavim zaseocima i prigradskim naseljima bez kanalizacije govore o "letećim automobilima" koji samo što nisu stigli. Ti "Maksimi" zasipaju upitnim informacijama, iako zapravo nemaju osnovna znanja o običnim stvarima. Baš za takve se kaže da "lupaju kao Maksim po diviziji". 

„Prodaja roga za sveću” – poznata još od Srednjeg veka

Ova poslovica navodi na opreznost i odvraća od lakoverne kupovine, odnosno nasedanja na prevaru. Nastala je iz običaja na mračnim srednjovekovnim pijacama, gde su se kupovale tada dragocene sveće.

Kada nije bilo električne energije, za osvetljenje su se koristile kvalitetne sveće izrađene od pčelinjeg voska ili loja. Međutim, mračne tržnice nisu garantovale šta zapravo kupujete: pravu sveću ili običan životinjski rog.

Životinjski rogovi su bili bagatela

Pre široke upotrebe struje, sveće su bile neophodne, ali i veoma skupe. Idealna stvar za prevaru bili su rogovi koza ili ovnova. Prilično svetli, tvrdi i jeftini, ovi rogovi su u polumraku pijaca lakovernima lako mogli da se podmetnu kao sveće.

Zarada prevaranata bila je ogromna, a kupac bi tek kod kuće otkrio da je skupo platio lepo obrađen rog koji samo liči na sveću. Oni koji bi, ipak, pokušali da „upale” taj rog, u domu bi osetili samo nesnosan smrad sagorevanja kupljenog.

Izreka se odnosi na „uvaljivanje” loše robe ili lažnih informacija

Dobro osmišljena prevara kroz narodnu poslovicu „prodaje rog za sveću” zadržala se vekovima kao podsetnik na skupo plaćenu lekciju. Danas se koristi da opiše svaku vrstu manipulacije gde nam neko podmeće lošu robu ili lažne informacije pod maskom istine.

Ova izreka rasvetljava obmanu kada nas neko drsko laže, pokušavajući da nešto što nema nikakvu vrednost predstavi kao dragocenost ili nepobitnu činjenicu.

Primeri u 21. veku

U 2026. godini "kupovina roga za sveću" je, na primer, kada internet portali postave bombastičan naslov koji vas navodi da obavezno kliknete na taj portal i naslov, a u samom tekstu nema ništa od ponuđenog ili se odnosi na neku daleku zemlju sa kojom naslovi nisu povezivi. "Klikbejt" portal vam zapravo u ovom slučaju prodaje lažnu vrednost (rog) za vašu pažnju i vreme (sveću).

Drugi primer je kada na internetu naručimo telefon, drugi gedžet, obuću ili odeću koji na fotografiji sumnjivog sajta izgledaju fantastično, a kada platiš kuriru na vratima isporuku - otkriješ da je to "smeće" koje ne vredi ni dvadeseti deo para koje si uplatio. Pre dve-tri decenije dešavalo se u Srbiji da naručiš skup mobilni telefon, a u kutiji bude kamen ili cigla.