Od 1. januara 2025. godine za svaku izdatu knjigu u biblioteci plaćaće se 15 dinara. Nadoknada za poslugu knjiga proističe iz Zakona o autorskim i srodnim pravima, objasnio je za N1 direktor Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava (OORP) Miloš Konstantinović. Nju bi, kako je precizirao, trebalo da uplaćuju lokalne samouprave, a na osnovu statistike pozajmice knjiga koju im proslede biblioteke.
„Naknada za poslugu knjiga proističe iz Zakona o autorskim i srodnim pravima koji je donet na osnovu evropskog modela zakona pre gotovo deset godina. Shodno tom Zakonu, Zavod za intelektualnu svojinu potvrdio je predlog tarife za poslugu knjiga koju je OORP predložio“, objasnio je Konstantinović. Ističe da, kao što takvo rešenje imaju sve zemlje EU, srpski zakon predviđa da se autorima isplati pravična nadoknada za korišćenje njihovih autorskih prava.
Na pitanje po kom osnovu je određena visina naknade od 15 dinara, navodi da prosečna naknada u Evropi za poslugu, po jednom korisniku biblioteke iznosi nešto manje od 0.90 evro centi, odnosno oko 105 dinara.
„Suma od 15 dinara je sedam puta manja od prosečne evropske za ista prava autora. Tarifa u Srbiji određena je proporcionalno BDP, čak i ispod toga“, precizirao je on.
Tarife posluge knjiga u nekim zemljama EU:
Mađarska – 19.5 dinara po primerku dela i to se odnosi na sve biblioteke, ne samo za javne biblioteke. Napominjemo da u Mađarskoj nadoknadu za poslugu plaćaju i univerzitetske i sve školske biblioteke, što kod nas nije slučaj, tako da je ta suma zapravo dvostruko veća, naveo je Konstantinović.
Slovenija ima, ako uzmemo u obzir broj stanovnika, deset puta veću nadoknadu, u apsolutnom iznosu, pet puta. Hrvatska, više nego dva puta veću nadoknadu, ističe.
Kako će se plaćati?
Prema rečima Konstantinovića, biblioteke treba lokalnim samoupravama da proslede statistike pozajmica knjiga i lokalna samouprava treba da uplaćuje sumu.
„U nekim zemljama EU, organizacijama autora se za autorska prava po osnovu posluge bibliotekama uplaćuje direktno iz državnog budžeta“, precizirao je on.
Kome novac ide?
Konstantinović navodi da nadoknada za korišćenje autorskih prava ide autorima, književnicima i prevodiocima. Naknadu za svoja autorska prava po drugim osnovima prošle godine primilo je, kako ističe, oko 400 autora, književnika i prevodilaca.
Na pitanje da li bi ova novina mogla dodatno finansijski da optereti biblioteke, sagovornik N1 navodi da se to neće dogoditi ako lokalne samouprave budu izvršavale svoje obaveze.
„Lokalne samouprave blagovremeno su upozorene od strane OORP da planiraju sredstva za tu namenu od januara 2025. godine. Nadoknada za autorska prava bi trebalo da bude isplaćivana od strane lokalne samouprave i ne bi trebalo da bude vezana za već postojeće, vrlo male budžete biblioteka“, ističe on.
Sagovornik N1 ističe da su bibliotekarske organizacije bile uključene u donošenje ove odluke.
„Sastanak povodom toga je održan u februaru 2023. sa Bibliotekarskim društvom Srbije (BDS). I znatno ranije, pre gotovo deset godina, kada je donošen Zakon o autorskim i srodnim pravima, biblioteke su bile upoznate sa ovim delovima zakonodavstva EU koji će biti implementirani i kod nas. Takođe, održan je i razgovor sa predstavnicima Narodne biblioteke Srbije, tokom preciziranja rešenja, 2019 – 2020. godine“, precizirao je Konstantinović.
N1 je kontaktirao BDS povodom ove novine, ali odgovor do objavljivanja teksta nismo dobili.
Pitanja o tome kako će se sredstva izdvajati, da li su konsultovani u vezi sa ovom odlukom, da li bi ova novina mogla dodatno finansijski da optereti rad biblioteka, uputili smo i Biblioteci grada Beograda.
„Biblioteka grada Beograda još uvek ne poseduje kompletne informacije u vezi primene Tarife naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi („Sl.glasnik RS“, br. 50/2024 i 65/2024 – ispravka), a koje bi uticale na njen rad, budžet i sl“, navodi se u kratkom odgovoru za N1.
Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava, donela je 4. marta 2023. godine tarifu kojom se određuje visina i način određivanja naknade za davanje na poslugu pisanih dela izdatih u štampanoj formi i dela likovnih i primenjenih likovnih umetnosti koja su sadržana u štampanim izdanjima od strane javnih biblioteka, odnosno drugih institucija namenjenih javnosti kojima je to delatnost. Ova tarifa primenjuje se od 1. januara 2025. godine i objavljena je u Službenom glasniku.
Šta stoji u Zakonu o autorskim pravima
U slučaju davanja na poslugu originala ili umnoženih primeraka autorskih dela, od strane javnih biblioteka, odnosno drugih institucija namenjenih javnosti kojima je to delatnost, autor ima pravo na pravičnu naknadu.
Davanje na poslugu, u smislu ovog zakona, je davanje originala ili umnoženih primeraka dela na korišćenje od strane institucija namenjenih javnosti, u vremenski ograničenom periodu, bez ostvarivanja neposredne ili posredne imovinske koristi.
Odredbe zakona se ne primenjuju prilikom davanja na poslugu:
1) originala ili umnoženih primeraka bibliotečkog materijala u nacionalnim bibliotekama, bibliotekama javnih obrazovnih institucija i javnim specijalizovanim bibliotekama;
2) originala ili umnoženih primeraka dela primenjenih umetnosti, odnosno industrijskog dizajna;
3) građevina;
4) originala ili umnoženih primeraka dela koja međusobno pozajmljuju institucije iz stava 1. ovog člana.
Pravo na nadoknadu može se ostvariti samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare