"Mihail Gorbačov dao je nadu, ona možda nije bila realizovana, ali sam čin postojanja nade obogaćuje život čoveka i čini život smislenim, rekao je za N1 ruski reditelj Vitalij Manski, autor dokumentarca "Gorbačov.Raj", koji je prikazan na Beldoksu.
„Bilo je teško ubediti ga da pristane na dokumentarac, ali kada smo ga ubedili, dobili smo ne samo junaka filma, već saveznika, koautora, čoveka koji je počeo da radi na tome da se taj film ostvari, to je veoma retko danas. On nije tražio da se potpisuju nikakvi papiri, nikakvi uslovi, nije tražio poslednju reč – već obrnuto, kada su neki ljudi iz njegovog okruženja hteli da pokušaju da nam zabrane da nešto snimimo, on bi rekao: ne smetajte reditelju! Verujte, to je danas jako retko“, kazao je Manski.
To što se desio raspad Sovjetskog Saveza, taj raspad ne mora da bude loša stvar, ocenjuje on.
„Sovjetski Savez se raspao jer su ljudi dobili slobode, i dobivši islobode nisu želeli da žive u zemlji koja ja bila neprirodno sastavljena. I raj – to je ta reč za koju sam želeo da stoji pored imena Gorbačova, kada puni 90 godina i kada njegov život dolazi do kraja, to je samo moja želja da pored Gorbačova stoji raj – Gorbačov.Raj“, kazao je reditelj.
Ovaj film postavlja pitanja, kako je naveo, uloge jedne ličnosti u istoriji, pitanje da li je istorija mogla da pođe drugim putem, zašto je Rusija odbila slobodu i krenula autoritativnim putem, zašto je za vreme Gorbačova Hladni rat bio prekinut, a danas ponovo počinje. „To su pitanja koja stoje u današnje vreme, posebno kada govorimo o Gorbačovu“, dodaje.
„Znam da u Srbiji vole Vladimira Putina, to je vaše pravo. Isto kao što je i moje pravo da ga ne volim. Smatram da je Gorbačov dao nadu, ona možda nije bila realizovana, ali samo postojanje nade obogaćuje život čoveka, čini život smislenim. Putin nas je lišio nade i za mene je to lična tragedija“, naveo je Manski.
Govoreći o svom ranijem filmu „Putinovi svedoci“, on je rekao da se to ostvarenje bazira na njegovom posmatranju Putina, njegovim diskusijama sa Putinom i na tome šta se desilo kao rezultat njegovog preuzimanja vlasti.
„Rekao bih ne da sam imao simpatije prema Putinu, kada sam bio blizak Kremlju i imao pristup onome što se tamo dešavalo, već je to bilo interesovanje reditelja, želja da shvatim kako radi ta vlast, šta želi taj čovek da izmeni. Putin nije tada bio javna ličnost. Moja krivica je možda što sam dao Putinu više ljudskih osobina kada sam radio film, nego što on to ima u stvarnosti. Sada to plaćam u potpunosti“, rekao je reditelj.
On je naveo da nije svojevoljno emigrirao iz Rusije. „Ostavio sam sve što sam stvorio u toku svog života, nije lako uzeti samo jednu torbu i preći u drugi svet i početi sve ispočetka… plaćam svime što prati čoveka u Rusiji koji javno iskazuje svoje neprijateljstvo prema politici Kremlja“, objasnio je.
Na žalost, kako je rekao, nema interesovanja da se film prikazuje i u Rusiji, iako je otkupljen za prikazivanje širom sveta.
„Ali mislim da dok se Rusija nalazi među svim ostalim zemljama sveta, i dok u Rusiji nije uveden kineski pristup internetu, mislim da će ga i u Rusiji ljudi videti, samo ne na televiziji. Do mog iseljenja iz zemlje, moji filmovi prikazivani na televizijama, ali i sada i dalje ljudi žele da gledaju moje filmove, nema manje interesovanja za ono što radim“, dodao je.
Manski je rekao da dokumentarnim filmom želi da napiše što je moguće objektivniji letopis vremena u kojem živi.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare