„Matrica i otisak“ Marije Ilić u galeriji B2

Kultura 08. dec 202212:39

Poslednjom izložbom u 2022. godini na temu proširenog polja, galerija B2 osvrće se na stvaralaštvo Marije Ilić, grafičarke, koja je uvela slikarsko rešenje u logiku otiska. Na njenim grafikama prepliću se motivi svakodnevnog života gde preovlađuje slikarski gest.

Još jedna osobenost njenog dela je što su matrice, grafičke ploče načinjene u različitima materijalima, jednake likovne vrednost kao otisci.

U prikazu matrice i otiska kao jedne kompozicije, galerija navodi, želi da obelodani postupak rada umetnice koji najpre pripada postmodernističkoj logici osamdesetih godina XX veka. Izložba „Matrica i otisak, Marija Ilić“, otvara se u subotu 10. decembra i trajaće do 13 januara.

Marija Ilić / foto Vladimir Popović

„U predgovorima, kritikama i pregledima o grafičkoj umetnosti u Srbiji poslednjih godina 20. veka i prve decenije 21. veka, ukazivano je na Marijino istraživanje grafičkog medija, pre svega isticano da se ona bavila istraživanjem potencijalnosti grafičke matrice, da je u tu svrhu manipulisala materijalnim karakteristikama različitih i uglavnom nekonvencionalnih grafičkih podloga i primenjivala (ne)konvencionalne tehnološke postupke (kolografija, drvorez, akvatinta, bakrorez, linogravura), te je skretana pažnja na posebnosti likovnih vrednosti dobijenih ovim putem. Naglašavano je da su takvim pristupom grafičkoj matrici svi nivoi procesa tretiranja matrice, ili stvaranja postajali integrisani, vidljivi na grafičkom listu, odnosno da je prizor na svakom otisku ujedno i ‘dokument’ o procesu stvaranja. (…) Svi ovi tekstovi, uglavnom usmereni na tehničke inovacije i opise njihovih formalnih efekata, zanemarivali su tematske aspekte Marijinih ciklusa, da ukažu na ‘alegorijski impuls’ i metonimijska izmeštanja, nisu se bavili ‘rekonstrukcijom’ bogatog, slojevitog, intuitivno-filozofskog pripovedanja o sebi i kulturnom, geografskom, emotivnom nomadizmu u lavirintima jednog sveta koji je oko 1989. nestajao i novog koji je nastajao, i u njima je retko taj raznoliki, ‘šareni’ svet fragmenata ličnog iskustva i njihova parodijska obrada dovođen u vezu sa postmodernim stanjem, a još ređe je, ako li je uopšte, bio ulagan napor da se objasni zbog čega bi Marijin grafički opus bio primer postmodernističke umetničke prakse“, navela je Jasmina Čubrilo u predgovoru kataloga izložbe.

Komentari

Vaš komentar