Govoreći o razlozima zbog kojih je dala otkaz na Akademiji umetnosti, zajedno sa delom kolega i koleginica, Milica Kralj kaže da su takvoj odluci prethodile poslovne politike Akademije i odnos prema zaposlenima i studentima.

Iako je reč, navodi, o privatnoj firmi, smatra da su svi oni koji su vezani ugovorima za nju trebalo na vreme da budu obavešteni o zaokretu poslovne odluke.

"Kada smo se mi uverili delima u tu politiku koja stupa na snagu, mi smo morali iz toga da se sklonimo i ni na koji način u tome ne možemo da učestvujemo. To je kulminiralo na prijemnom ispitu u julu kada je vanredni profesor Akademije Milan Nešković, koji je trebalo da prima klasu, suspendovan", objašnjava.

Ističe i da postoji 20 svedočenja o suspenziji Neškovića u njegovu korist, koja su zanemarena u odnosu na svedočenja novih kadrova koje je Akademija dovela, a koji su bili, kako navodi, zainteresovani za njegov posao.

"Optužbe koje se njemu stavljaju na teret da je maltretirao kandidate i ometao prijemni ispit, apsolutno ne stoje. Naprotiv, on se trudio da se taj prijemni ispit održi kako treba, mimo onoga što se dešavalo iza kulisa. Tako je kulminiralo, a nastavilo se dalje i sa prijemnim ispitom u septembru, za koji mi smatramo da nije bio kako treba jer nismo imali pojma ko prima klasu, nismo znali ko je u komisiji. Niko sa katedre za glumu nije bio u komisiji za prijemni ispit za glumu, što nije akademska praksa", objašnjava.

Između ostalog, sve su to bili razlozi zbog kojih se naša sagovornica odlučila da da otkaz.

Navodi i da postoji čitav niz odluka koje su prethodile smeni profesora Neškovića.

"Oni su spremni da zamene i nas profesore, da zamene studente. To je neka nova politika u kojoj njima nisu važni više ni profesori, ni studenti", navodi.

Kako dodaje, godinama su se borili da obesmisli kliše o privatnoj Akademiji, da nije to neka ustanova gde može svako da studira.

"Najbolji primer da smo bili uspešni u tome su upravo naši studenti, koji dosta rade, koji se zapošljavaju u pozorištima, ali da se vratimo sada, da radimo po tom klišeu, za nas je to bilo neprihvatljivo, jer solidarnost je ono najlepše što smo naučili od naših studenata", navodi.

Rakočević: Nije fer da Akademija blati ugled Neškovića

Njen kolega, glumac Nikola Rakočević, koji je takođe doneo odluku da da otkaz u znak solidarnosti prema reditelju Neškoviću, kaže za N1 da nije siguran šta stoji iza smene Neškovića, da li je reč o nestručnosti, manjaku inteligencije ili nekom interesu koji sad u ovom trenutku ne možemo jasno da vidimo, već možemo samo da nagađamo i da pretpostavljamo.

"Ono zbog čega sam ja izašao jeste zato što je Milan Nešković optužen za diskriminaciju studenata, što je apsolutno netačno i nefer prema tom čoveku. Sa njim radim već pet godina na toj Akademiji i zaista niti jednom nije diskriminisao niti jednog studenta po bilo kom osnovu. To jeste privatna Akademija, ima pravo da menja i svoju politiku, ima pravo da menja profesore, pravno to je u redu. Ali nema pravo da blati ime i čast čoveka koji to nije zaslužio i koji to nije uradio", navodi.

Kako je ocenio, osnov po kojem je dat otkaz kolegi Neškoviću smatra - budalaštinom.

Ističe i da je kolega čuvao interese i studenata i profesora, kao neko ko je bio šef katedre za glumu.

Saopštenje Uprave Akademije komentariše kao milozvučne poruke, kao i da se ne očekuje da će reći istinu.

Milica Kralj saopštenje Uprave komentariše kao tužno.

"Trudila sam se da radim svoj posao pošteno i najbolje što mogu i onda kada neko za koga ste radili u nekakvim uslovima koji nisu baš idealni i uspeli ste i da razvijete odnose između studenata svih katedra i onda neko kaže da ste vi zlonamerni i da ste lažov... Mislim, malo je to tužno ali možda ne za mene nego za tu ustanovu koja očito nas nije ni zaslužila, ni naš rad, ni naše studente", ističe.

Kako dodaje, ono što se desilo na Akademiji i to što se dešava uopšte u kulturi doživlja kao neki "finalni napad parazita ili insekata".

"Podseća me na jedan film koji sam gledala na Festu. Oni nas jednostavno napadaju sa svih strana, ljude koji još uvek nešto kritički promišljaju i žele da po svaku cenu zadrže neko dostojanstvo, slobodu govora i svoj integritet, napadaju nas sa svih strana da nas uklone gde god mogu. I to je neki obračun. Znači, ova zemlja će ili postati potpuna kulturološka i prosvetna pustinja ili će se ovde nešto desiti, kako smo bliže toj odluci. Neki napadi tih parazita su sve veći i veći, dakle ili će nas pojesti, ili ćemo preživeti", smatra.

Dodaje i da pozorište ne može nikada da bude ugroženo, jer ono može da bude i na livadi.

"Dok ima glumaca i nekoga ko hoće da ga gleda u toj igri - pozorište postoji. Napadati Narodno pozorište za mene je isto kao izvršiti atentat na kulturu. To je za mene jednako državnom udaru. I nema dalje od toga", zaključuje.