I autor je bio iznenađen, i struka je bila iznenađena, nije bilo poznato ni ko su članovi komisije, a obrazloženja i dalje nema - ipak, srpski kandidat za Oskara je izabran- to je film "Što se bore misli moje".
U godini u kojoj su tri domaća filma dobila priznanja na velikim festivalima, odabrati ostvarenje koje nema nikakvu međunarodnu vidljivost – „velika je sramota“, i obesmišljavanje predstavljanja domaće kinematografije u svetu – neki su od komentara domaćih filmskih autora.
Borile se borile, nisu se izborile – tako se komentariše vest o domaćem izboru za Oskara, aludirajući na naslov filma odabranog za trku za ovo priznanje.
Sve što je objavljeno kao zvanično obaveštenje Filmskog centra Srbije o izboru domaćeg kandidata za Oskara bilo je da se komisija većinom glasova odlučila za film reditelja Milorada Milinkovića „Što se bore misli moјe“. Ni reč više od toga.
Dva dana nakon brojnih kritika u javnosti, FCS je objavio dodatno saopštenje: Komisija je kažu imenovana po proceduri, a članovi su glasanje obavili bez problema.
„Međutim, svesni da će njihova odluka, kakva god da je, od osam kandidata, sedam učiniti nezadovoljnim, zamolili su da se ne ide odmah u javnost sa imenima, da ne bi iz jednog kruga lobiranja ušli u drugi krug poziva i preispitivanja“, navodi se u saopštenju FCS-a.
Reditelj Ivan Ikić, koji je prošle godine bio predsednik selekcione komisije za Oskara kaže da je dosadašnji izbor filmova za Los Anđeles bio uvek pod nekim čudnim velom tajne i sve je godinama misteroizno rađeno.
„Ovako deluje mnogo konfuzno i otvara mnoga pitanja koja će se jako dugo nakon ovog izbora postavljati i u budućnosti opteretiti ovaj proces i vratiti ga unazad“, kazao je reditelj Ivan Ikić.
A nije bilo potrebe za tim, jer, kaže, ove godine smo imali tri filma koja su dobila medjunarodni kredibilitet.
„Koji su prikazivani u Kanu, Lokarnu, Veneciji, imali su bogat fesitvalski život, i nije bilo potrebe da se ovako prezentuje ta odluka, pre svega iz poštovanja prema ljudima koji su napravili te filmove“, smatra Ikić.
„Imali smo dobre filmove, a FCS je odlučio na jedan opskuran način da odabere film koji nije imao internacionalnu distribuciju, ni festivale, ništa“, ističe reditelj Siniša Cvetić
I nije prvi put da izbor za domaćeg kandidata za Oskara iznenadi, tako je bilo i 2020. kada je odabrana „Dara iz Jasenovca“, Gage Antonijevića, dok je u konkurenciji te godine bio i nagrađivani „Otac“ Srdana Golubovića.
„Važno je jako da slanje filma u Ameriku, nije samo lični uspeh konkretnog autora, već bi prepoznavanje naše kinematografije na Oskarima bilo važno za celokupnu kinematografiju, i zato je bitno da šaljemo najbolji film i da odluke budu transparente i da svi u njima učestvujemo“, smatra reditelj Cvetić.
U trci je ove godine bilo osam ostvarenja. Među kandidatima, tri filma dobila su važna međunarodna priznanja i odlične kritike u uglednim stručnim medijima.
Da li ste videli ovu ženu, Dušana Zorića i Matije Gluščevića nagrađen je u Veneciji, Lost country“ Vladimira Perišića i u Kanu i Sarajevu.
„Čuvari formule“ Dragana Bjelogrlića sa dve nagrade u Lokarnu, i nagradom publike u Sarajevu, uz pozive na festivale u Palm Springsu i Sao Paulu.
Reditelji se slažu: FCS mora da čuva interese domaćeg filma.
„Mislim da je jako važno da ta institucija funkcioniše kako treba jer bez nje mi praktično nemamo kinematografiju“, objašnjava Cvetić.
„Mora da postoji poštovanje prema ljudima koji su napravili te filmove i koji žele da najbolje reprezentuju zemlju ukoliko im se ta šansa desi“, zaključuje Ikić.
Komentari ()
Vidi sve komentare