Muzej devedesetih, čuvanje svedočanstva o poslednjoj deceniji 20. veka u ex-Ju

Kultura 06. dec 202219:49

Muzej devedesetih - digitalni muzej sećanja na devedesete godine, pokrenut je nedavno, kao inicijativa Kulturnog centra Grad. Cilj ove inicijative je sakupljanje i čuvanje od zaborava izvora i svedočanstva o poslednjoj deceniji 20. veka na prostoru nekadašnje jugoslovenske države. Prvi korak ka stvaranju Muzeja 90ih je projekat "Nepristajanje" posvećen antiratnoj sceni Srbije 1990-ih. Iza koncepta ove incijative stoje Dejan Ubović, Dubravka Stojanović, Snježana Milivojević i Igor Štiks.

Projekat Nepristajanje biće deo izložbe u pripremi “Lavirint devedesetih” čije je otvaranje predviđeno u 2023, a turneja izložbe po zemljama regiona je planirana u toku 2024. godine, navode organizatori i pokretači ovog projekta. To su sve koraci ka osnivanju Muzeja 1990-ih čije otvaranje je planirano za 2025. godinu.

„Više od trideset godina je prošlo od raspada Jugoslavije i početka ratova na njenoj nekadašnjoj teritoriji. Više od trideset godina je prošlo i od nastanka antiratnog pokreta, organizacija civilnog društva i medija koji se nisu mirili sa ratnom politikom. U celoj Jugoslaviji, a posebno u Beogradu bilo je ljudi koji su izašli na ulice i druge javne prostore da kažu jedno glasno NE ratu, razaranju i ubijanju. Ovo je priča o njima“, navodi se na stranici Nepristajanja, koja donosi posebne odeljke o antiratnim pokretima tog perioda, nezavisnim medijima, kao i galeriju fotografija.

Hrabrost svih onih koji su se usprotivili ratnoj politici podstrek je i za nove generacije da učine sve da sećanje na antiratni otpor ne bude zaboravljeno i potisnuto. Tri decenije kasnije, svedoci smo da se antiratna istorija sistematski potiskuje i izbacuje iz vladajućih istoriografskih i političkih narativa, jer bi u suprotnom postalo jasno da se moglo drugačije. Pokazalo bi se i da rat nije bio neminovan i da ga nisu vodili narodi već vođe i njihovi režimi koji su od rata živeli i profitirali. Nažalost, i nakon trideset godina u Srbiji i u drugim bivšim jugoslovenskim republikama, i dalje su dominantne one političke snage koje bile glavni pokretači i protagonisti rata. Zaboravljanje antiratnog otpora je u interesu i mnogih drugih, onih koji su ratove ideološki pripremali, podržavali i opravdavali, ali i pojedinaca koji su u njima učestvovali.

„Želimo da podsetimo da je već od prvih ratnih sukoba u Sloveniji i Hrvatskoj u Beogradu počela da se formira antiratna scena koju su činili svi oni kojima je ideja nasilnog razbijanja Jugoslavije, prekrajanja granica, etničkih čišćenja, silovanja, opsada i bombardovanja gradova i masovnih zločina bila nepodnošljiva. Ovaj sajt je omaž čitavom nizu značajnih ličnosti iz javnog života Srbije, koji su sopstvenim primerom hrabrili druge i „čuvali obraz“ za one koji tek treba da dođu. To je i dokaz da je uvek bilo važnih i hrabrih pojedinki i pojedinaca koji su predlagali mirna rešenja i pokazivali da uvek postoji alternativa, bez obzira na lični rizik. Ujedno, ovi primeri prošlih borbi nas podsećaju da borba za slobode, jednakost, ljudska prava, mir i bolje društvo nikada ne prestaje“, navode autori.

Namera „Nepristajanja“ je da obezbedi reprezentativan pregled najvažnijih pojedinaca, grupa, medija, dokumenata i publikacija koje su bili nosioci antiratnih aktivnosti u Beogradu i delovima Vojvodine. U budućnosti projekat bi trebalo da se proširi na celu teritoriju bivše Jugoslavije. Ova platforma je početni korak koji treba da vodi ka postavljanju izložbe Lavirint 90-ih (planirano za proleće 2023) i ka osnivanju Muzeja 1990-ih (planirano za 2025).

Komentari

Vaš komentar