Naivno slikarstvo Kovačice: Od seoske idile do Uneskove liste svetskog kulturnog nasleđa

Glavni predlagač bio je Pavel Babka, od 1991. vlasnik istoimene galerije, koja je tokom više od tri decenije svog rada predstavila kovačićku naivu u 34 svetske metropole, u 29 zemalja, na tri kontinenta.
Iako je Kovačica malo mesto u južnom delu Banata, na mapi naivnog stvaraštva ima razmere metropole, sa slikarima poput Zuzane Halupove, Martina Jonaša, Martina Paluške, Jana Sokola i brojnih drugih, koji su njen glas i slovačku naivnu umetnost proneli širom sveta.

Široj publici možda su najpoznatiji Zuzana Halupova, koja je najčešće slikala decu, a njeni radovi nalaze na milionima Unicefovih čestitki, kao i Martin Jonaš, koji je prikazivao poljoprivrednike sa ogromnim rukama i stopalima a malim glavama, što je trebalo da simbolizuje njihov težački rad.

"Galerija naivne umetnosti i uopšteno umetnost naive u Kovačici je nastala 1939. godine. Danas imamo 22 slikara člana galerije, oni žive i rade u Kovačici i Padini, slovačkom selu, 10 kilometara od Kovačice", kaže Ana Žolnaj Barca.

Prema njenim rečima, oni uglavnom slikaju ono što ih vezuje za prošlost, za radove na njivi, domaće životinje, folklorne, kulturne običaja Slovaka, kao i na prirodu.

Svaki slikar ima "neki svoj originalni pečat i umetnički jezik", dodaje ona.

"Neko slika petlove, neko vinograde, svako od njih ima nešto svoje specifično, po čemu se razlikuju, ali uglavnom se vezuju za tradiciju Kovačice, za Slovake koji žive običnim životom i rade obične stvari", priča za portal N1 Žolnaj Barca.

Kako navodi, svaki od tih slikara ima neki svoj posao, a naivno slikarstvo im je usputna aktivnost, mada su mnogi sad i u penziji.

Oni koji su imali priliku da uživaju u ovim nesvakidašnjim delima, prema rečima Žolnaj Barce su uglavnom zadovoljni, "jer svakog meseca menjamo celokupnu postavku i trudimo se da sem umetnosti naive iz Kovačice, prikazujemo i umetnost naive svetske".

"Organizovali smo ovde izložbu Datim Elize Tadžudin iz Malezije, Gvida Vedovata iz Italije, Kacumi Cuđi iz Japana. Trudimo se da prikažemo i međunarodnu umetnost", ukazuje kustoskinja i kroz osmeh navodi da svi koji su videli izložbe ii postavke galerije, kad se pogleda na Guglu, "svuda stavljaju peticu".

A koliko ima interesovanja turista za galeriju, kaže da kroz nju prođe 20.000 njih godišnje.

"Od februara do kraja novembra imamo jako mnogo turista koji kruzerima plove do Beograda i onda dolaze kod nas. To su uglavnom američki turisti. Od ove godine imali smo i turiste iz Kine, đačke ekskurzije, dolaze nam i planinari", navodi.

Kako je sve počelo?

Za rođenje naivnog stvaralaštva u Kovačici smatra se 1939. godina, kada počinju da slikaju Martin Paluška i Jan Sokol, da bi im se nešto kasnije pridružili Mihal Bireš, Vladimir Boboš, Martin Jonaš i Jan Knjazovic.

U to doba, tematika njihovih slika, blago rečeno, uopšte nije bila vezana za Banat. Oni su slikali gondole, romantične zamkove, afričke životinje.

Tek 1953, kako se ukazuje na sajtu Galerije, na savet Stojana Trumića, akademskog slikara iz Pančeva, rodonačelnici naive počinju da na svojim delima predstavljaju ono što vide oko sebe i što osećaju.

Stvorila se i potreba za otvaranjem galerije, što se i desilo 15. maja 1955. godine.

Tog dana, u zgradi Doma kulture u Kovačici otvorena je prva seoska galerija slika u bivšoj Jugoslaviji.

Tradicionalno, svake godine u oktobru mesecu, proslavlja se manifestacija poznatija kao Kovačićki oktobar, kada se u prostorijama galerije održava izložba najnovijih reprezentativnih radova svih njenih članova. Te slike su poklon galerijskom fondu.

Fond slika Galerije naivne umetnosti iz godine u godinu raste. Trenutno njegovo bogatstvo broji više od 800 slika.

Kovačica nije izmakla ni lupi brojnih poznatih svetskih ličnosti, pa su je tako posetili bivši francuski predsednik Fransoa Miteran, tu su bili i Rolingstonsi, Pele, glumci Ursula Anders, Alen Delon i Franko Nero, bivši španski kralj Huan Karlos.

Galerija naivne umetnosti dobila je od predsednika Republike 2017. godine Karađorđevu zvezdu I stepena.