Novi Sad posle Evropske prestonice: Istorijska ili tek navodna godina kulture?

Scenskim spektaklom "Zeniteum 2022" posvećenim Milevi Marić Ajnštajn i Milutinu Milankoviću u režiji slovenačkog umetnika Dragana Živadinova, Novi Sad je pre godinu dana ušao u godinu Evropske prestonice kulture, pod sloganom „Za nove mostove“. Kako je tada saopšteno "u programskom narativu projekta Novi Sad-EPK definisana su četiri programska mosta, simbolično nazvana po postojećim novosadskim mostovima, odnosno prema vrednostima koje grad želi da razvije u kontekstu evrointegracija: Sloboda, Duga, Nada i Ljubav“. Bilo je osam programskih mostova Doček - Proslava interkulturalnosti, Seobe - Susret različitosti, Budućnost Evrope – Kultura u vaspitanju i obrazovanju, Heroine – Moć ženskog stvaralaštva, Tvrđava mira – Kultura dijaloga, Dunavsko more – Otkrivanje i očuvanje Dunava, Kaleidoskop kulture – kultura zajedništva i Druga? Evropa – Kultura drugačijeg.

„Od starta smo zagovarali načelo saradnje ustanova kulture i vaninstitucinalne scene. Mi smo zajedničkim radom uspeli da iznesemo neverovatnih 4.000 događaja i 6.000 umetnika iz celog sveta, da realizujemo najveći događaj klasične muzike u Evropi, pa i svetu – Betoven maraton, prvu filmsku sagu o Novom Sadu – 'Liberta – rađanje grada', čak tri novomedijske izložbe posvećene i inspirisane velikim naučnicima Milevom Marić Anštajn, Milutinom Milankovićem i Nikolom Teslom, prvi porodični festival u Vrdniku koji je slavio heroine različitih umetnosti, zatim da ponovo Novi Sad pretvorimo u Grad stripa, da Korzo kao koncert klasične muzike na nesvakidašnji način postane nova tradicija, da se na pravi način posvetimo stvaralaštvu novosadskog umetnika svetskog ranga, Mitra Subotića Sube, a ta lista velikih poduhvata kojim smo uspeli da postavimo nove standarde je dugačka i nastavlja se”, kaže za N1 direktor Fondacije „Novi Sad – EPK“ Nemanja Milenković nadajući se, kako kaže, da je „to tek iskra koju su svi akteri rasplamsali u plamen, koji se više neće gasiti“.

Festivalski program umesto debate i kulture dijaloga

Za razliku od direktora Fondacije „Novi Sad – EPK“, istoričar umetnosti i pisac Nebojša Milenković u pomenutim programima ne vidi „iskru, koju su svi akteri rasplamsali u plamen“, već kako kaže za N1 programi su bili „uglavnom revijalno/festivalskog tipa umesto da budu usmereni ka stvaranju novih kulturnih vrednosti“ istovremeno „ignorišući svaku debatu, polemiku ili otvaranje neprijatnih pitanja“.

„Otud izostanak svesti i o značaju duha kulturne otvorenosti koji je negovala (neo)avangarda 1970-ih i umetnici i pisci okupljeni oko Tribine mladih u Novom Sadu, lista Indeks, te časopisa Polja i Uj Simpozion - kao jedinog perioda u kom se naša umetnost, paralelno i simultano kretala u korak s međunarodnom art scenom (konkursno je izignorisan čak i tematski broj časopisa Gradac 'Zbogom avangardo!' posvećen novosadskoj i jugoslovenskoj avangardi sedamdesetih)“, kaže Milenković, podsećajući da je svečano otvaranje EPK bilo "pod budnim okom" Haškog osuđenika Vojislava Šešelja koji je s nezakonito postavljenog bilborda na zgradu preko puta Banovine poručivao "Srbija hoće Šešelja".

Nebojša Milenković podseća da je u "godini kulture" donet i novi urbanistički plan „kojim se grad i njegova urbanističko-arhitektonska baština isporučuju urbanističkim predatorima koje ovde od milošte zovemo "investitori“, ali i da je "nalepnica" EPK, kako kaže, bestidno lepljena na redovne godišnje programe institucija - koji bi bili realizovani i bez EPK.

„Lažna gradska elita i interesno povezana klika koja je "projekat" sprovodila zapravo je učinila sve što je bilo u njenoj moći da većina građana, a posebno radnici u kulturi, ovu godinu prosto požele da što pre zaborave“, kaže za N1 Nebojša Milenković.

Na ovakve i slične optužbe direktor Fondacije „Novi Sad – EPK“ Nemanja Milenković odgovara pitanjem: „Kome biste pre poverovali? Sa jedne strane, Evropskim najeminentnijim stručnjacima koji su pozitivno ocenjivali naš rad dodeljujući nam najviše ocene, titule i nagrade, rečima hvale umetnika iz 35 zemalja sveta, ustanovama kulture, najvećem delu vaninstitucionalne scene i slobodnim umetnicima koji su nam ukazali svoje poverenje i konačno mnogobrojnim posetiocima i turistima zahvaljujući kojima je Novi Sad dosegao istorijski rekord u posećenosti, i to odmah posle korone. To su činjenice. S druge strane, imate pojedince koji su svesno izabrali da ne učestvuju u programu, što smo mi poštovali“.

“Ta velika evropska titula postavila je kulturu – ustanove, pojedince i događaje – u centar interesovanja i dala im primat u finansiranju. Pre svega Epk je dovela do transformacije ustanova, njihove modernizacije i otvaranja ka saradnji sa drugim evropskim partnerima i do međusobnog povezivanja ustanova i umrežavanja u realizaciji zajedničkih programa gde čitav grad postaje scena za različite kulturne događaje”, kaže Palkovljević Bugarski za portal N1, dodajući da je „najvažnije da je ova titula promenila i publiku i oslobodila je da mnogo otvornije i sa više interesovanja prati kulturni život u gradu. Iznad svega važni su bili brojni programi za decu i mlade koji će doprineti razvoju nove publike u narednim godinama, a najveći izazov će biti kako tu publiku zadržati, kako im u narednom periodu ponuditi programe koji će im biti atraktivni i interesantni“.

Da je najveći izazov kako nastaviti bogat kulturni život grada i sa kojim programima, smatra i pijanistkinja Branka Parlić, predsednica Udruženja za promociju savremene muzičke umetnosti „Nove uši“ koje je zajedno sa Fondacijom Mitar Subotić Suba kreiralo projekat SUBA:Novi Sad u okviru NS – EPK. Uz konstataciju da je bio „veliki broj kvalitetnih događaja“ Parlić smatra da je tokom godine kulture ipak bilo potrebno „predstaviti malo više lokalnu i alternativnu scenu, a manje spektakle, jer grad Novi Sad se bolje „vidi“ i „čuje“ preko svoje lokalne scene“.

„Ipak, ostaju brojne Kulturne stanice u različitim delovima grada, pa i prigradskim naseljima, koje bi trebalo da ojačaju veze između različitih lokalnih zajednica i budu otvorene za saradnju sa mladim i kreativnim umetnicima. Kako sada stvari stoje, Novi Sad ne nudi mladim stvaraocima prostore u kojima mogu predstaviti svoje ideje, umetničke projekte, likovne i muzičke radove, i sve drugo što se smatra umetničkim stvaralaštvom", kaže Parlić za N1, dodajući da očekuje da se Grad pobrine i da nove prostore koji su nastali tokom 2022. godine ustupi „mladim i kreativnim pojedincima i udruženjima i na taj način pomogne da se umetnička scena Novog Sada i dalje razvija u dobrom pravcu“.
Od novih Kulturnih stanica očekivanja ima i direktorka Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski smatrajući ih „novim mestima kulturne ponude“ koji će „doprineti decentralizaciji i diverzifikaciji kulture u godinama koje su pred nama“, dok Nebojša Milenković smatra da kulturne stanice ne znače ništa za kulturu Novog Sada, jer su „programske koncepcije već sada potpuno nedokučive, a vlasništvo nejasno“.

„Druge prestonice kulture pamte se i po onome što će kao legat ostaviti gradu - pa je tako Pečuj obnovio kulturno nasleđe secesije, Grac je, na primer, za savremen umetnost dobio fascinantan objekat Kunsthausa na reci Muri, kog od milošte zovu i "dobroćudni vanzemaljac". Novom Sadu pak, umesto reprezentativne gradske galerije kao "legat" ostaju takozvane kulturne stanice i skaredni (pri tom i nebezbedan) Trg jarbola te groteskno rekonstruisan Pozorišni trg, kaže Milenković za N1 dodajući da je „donekle revitalizovana Kineska četvrt gde, na istom prostoru, uz "nalickane" objekte paralelno egzistiraju i poluruine prepune smeća“, što je možda zaključuje Milenković „paralela koja odslikava našu kulturnu realnost“.

Upravo od Kreativnog distrikta, Tijana Palkovljević Bugarski očekuje da će u narednim godinama postati “novi vibrantni centar kulturnog života mladih, mesto stvaralaštva različitih savremenih umetnika i kreativnih industrija i pozornica alternativne umetničke scene”.

“Važno je nastaviti uređenje tog prostora jer Evropska prestonica se ne postaje nego se trajno ostaje”.

Dana 9. januara, u Akropoljskom muzeju u Atini nosioci titule kulturnih prestonica tokom 2022. godine, Eš (Luksemburg), Kaunas (Litvanija) i Novi Sad predali su u glavnom gradu Grčke priznanje prestonicama kulture za 2023. godinu, Temišvaru (Rumunija), Vespremu (Mađarska) i domaćinu – Elefsini (Grčka).

Upravo je u Atini 1985. godine, glumica i nekadašnja grčka ministarka kulture Melina Merkuri, zajedno sa francuskim ministrom kulture Džekom Langom, pokrenula evropsku prestonicu kulture, sa misijom da se komunikacijom različitih kultura ujedine ljudi, gradovi i zemlje i doprinese održivom jačanju evropske ideje.