Slovenija
Bosna i Hercegovina
Hrvatska
Na Kosančićevom vencu, zaštićenoj kulturno-istorijskoj celini u srcu Beograda, poslednjih godina aktivirano je nekoliko gradilišta, o čemu je portal N1 već pisao. Međutim, centralna tačka Kosančićevog venca - prostor na kom se nalazila Narodna biblioteka stradala u nemačkom bombardovanju u Drugom svetskom ratu - neuređena je već više od osam decenija.
Poslednja inicijativa dolazi od upravnika Narodne biblioteke Srbije, proslavljenog srpskog pisca Vladimira Pištala - izgraditi ponovo objekat Narodne biblioteke koji bi bio memorijalni centar.
„Za nas ovo nije rupa. Ovde održavamo čitanja i dodele nagrada. Za nas je ovo i dalje biblioteka. Ali, u objektivnoj stvarnosti, na mestu gde se do 6. aprila 1941. godine nalazila prva zgrada Narodne biblioteke, sada zjapi rupa", podsetio je Pištalo na obeležavanju godišnjice bombardovanja Biblioteke, u aprilu prošle godine.
Upravnik Narodne biblioteke istakao je tada da je taj zapušteni prostor na Kosančićevom vencu, već više od osamdeset godina "otvorena rana na telu Beograda i Srbije".
"Vreme je da ovu ranu zacelimo. Vreme je da obnovimo biblioteku na Кosančićevom vencu kao Memorijalni centar. Pred njom će goreti večiti plamen. Ona će biti kao Janus, jednim licem okrenuta prošlosti, drugom budućnosti i međunarodnoj saradnji”, poručio je Pištalo.
Ranije je, govoreći o svojoj inicijativi, objasnio da je ideja da školjka zgrade bude ista kao pre 6. aprila 1941. godine, dok bi se u unutrašnjosti nalazio Memorijalni centar sa zidom sećanja koji bi, kako je rekao, pričao priču o jednom od najvećih kulturcida u Drugom svetskom ratu.
N1 se obratio Narodnoj biblioteci Srbije sa upitom u kom statusu se trenutno nalazi inicijativa njenog upravnika o izgradnji Memorijalnog centra na Kosančićevom vencu, ali odgovor do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.
Nadležni su, bar načelno, prihvatili ideju o obnovi zgrade Narodne biblioteke, pa je tako ministarka kulture Maja Gojković još u oktobru 2021. godine rekla kako Ministarstvo "podržava ideju da se na Kosančićevom vencu dostojno obeleži mesto stradanja knjige, kao i da ovaj koloritni deo prestonice bude što više ‘obojen’ kulturom".
"To će nesumnjivo obogatiti kulturnu ponudu Beograda i Srbije i privući veliki broj domaćih i stranih posetioca“, rekla je tada Gojković i najavila da će o ponovnom podizanju zgrade Narodne biblioteke razgovarati sa Pištalom.
U međuvremenu je Beograd određen za domaćina specijalizovane međunarodne izložbe "Ekspo 2027" povodom čega su predsednik Aleksandar Vučić i predstavnici Vlade Srbije najavili ambiciozni investicioni plan koji uključuje i brojne objekte kulture, ali ne i memorijalni centar na Kosančićevom vencu.
N1 se obratio Ministarstvu kulture u vezi sa obnovom zgrade Narodne bilbioteke, ali je odgovor izostao.
Memorijalni park obećavan godinama
Do 2022. godine iz Grada Beograda su najavljivali da će prostor na kom se nalazila Biblioteka biti pretvoren u memorijalni park, po projektu proslavljenog arhitekte Borisa Podreke.
Gradski urbanista Marko Stojčić izjavio je u februaru te godine za "Politiku" da zasad nije planirana izgradnja novog objekta na temeljima Narodne biblioteke, već uređenje memorijalnog parka.
Stojčić je tada rekao i da će građevinska dozvola "biti spremna za dva meseca", kao i da u toku 2022. godine očekuje tender za izbor izvođača radova, a početak i kraj radova u toku 2023. Uveravao je gradski urbanista i da će sredstva za realizaciju tog projekta (60 miliona dinara bez PDV-a) biti obezbeđena rebalansom gradskog budžeta.
O Podrekinom projektu je još davne 2018. godine govorio Stojčićev prethodnik Milutin Folić.
„U prvom delu prema Brankovoj ulici biće ugljenisane knjige koje će simbolizovati stradanje, zatim edukativni deo i onda cvetni deo koji simbolizuje preporod. Očekujem da bi radovi mogli da počnu u drugoj polovini godine i nadam se da će biti za sledeće leto potpuno u funkciji“, rekao je Folić.
Ali i Folićeva i Stojčićeva obećanja ostala su mrtvo slovo na papiru.
Kako je Boris Podreka zamislio memorijalni park
[caption id="attachment_12154539" align="aligncenter" width="1024"]
Projekat Borisa Podreke za memorijalni park na Kosančićevom vencu (Foto: Beoinfo)[/caption]
Na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je izradio projektnu dokumentaciju za memorijalni park na temeljima Narodne biblioteke, navodi se da je koncept Podrekinog projekta ima za ideju da se formiranjem nekoliko celina na simboličan način prikaže ciklus od stradanja do novog života.
"Ceo prostor je organizovan tako da omogući kružno kretanje posetilaca kroz memorijalni prostor, kojim dominiraju tri ključna motiva. Svi novi arhitektonski elementi predviđeni su u savremenim materijalima visokih likovno-estetskih svojstava i zanatskog nivoa izrade. Кljučna intervencija planiranog otvorenog prostora je formiranje platforme koja svojom dužinom zauzima veći deo denivelisanog prostora. Predviđeno osvetljenje zamišljeno je da bude blago i svedeno samo da skrene pogled na mesto stradanja. Gradacija svetla ide od stradanja ka novom životu: od zgarišta, preko platforme, do aranžiranog koloritnog pejzaža", objašnjavaju iz Zavoda.
U cilju prezentacije memorijalnog mesta, kako se dodaje, planirana je izrada prostorne animacije idealne rekonstrukcije nekadašnje zgrade Narodne biblioteke uz primenu savremenih digitalnih tehnologija.
"Izradom posebne aplikacije posetioci će moći uz upotrebu pametnih uređaja učitavanjem jednog elementa u okviru predmetnog prostora da sagledaju nekadašnji izgled biblioteke, ali i da dobiju sve potrebne istoriografske podatke o njenoj izgradnji, ali i stradanju u šestoaprilskom bombardovanju Beograda 1941. godine", objašnjava se na sajtu Zavoda.
Plan iz 2021. omogućava uređenje zgarišta Narodne biblioteke
Ono što u međuvremenu jeste urađeno su izmene Plana detaljne regulacije (PDR) dela Kosančićevog venca iz avgusta 2021, kojima je omogućena izgradnja memorijalnog parka na zgarištu Narodne biblioteke.
U tom planskom dokumentu se ističe da je Zavod za zaštitu spomenika kulture definisao precizne mere zaštite, konzervacije i prezentacije ostataka Narodne biblioteke, uređenja prostora i njegovog privođenja nameni kao memorijalnog mesta, kako bi se predmetni prostor, koji je već godinama zapostavljen, zapušten i bez jasnih planova revitalizacije, aktivirao i na adekvatan način prezentovao.
No, čini se da su urbanisti tom prilikom ostavili odškrinuta vrata za eventualnu obnovu zgrade Narodne biblioteke koja se u poslednje vreme više pominje u javnosti. Naime, u pomenutom dokumentu se navodi da se "na građevinskoj parceli planira izgradnja jednog objekta i/ili konzervacija i prezentacija ostataka Narodne biblioteke".
Pomenuti objekat bi, kako je definisano, zauzimao oko jedne trećine građevinske parcele (36 odsto) i ne bi smeo da bude viši od jednog sprata. Smernice u PDR-u, doduše, favorizuju izgradnju savremenog objekta naspram rekonstrukcije stare zgrade.
"Arhitektonski izraz planiranog objekta mora biti savremen, primeren ambijentu i nameni objekta memorijalnog centra Narodne biblioteke. U pogledu unutrašnje organizacije, objekat treba da odgovori na zahteve savremenih izlagačkih prostora", navodi se u PDR-u.
Dodaje se i da je pri projektovanju objekta kulture, obavezna primena principa savremenog arhitektonskog oblikovanja i tehnologija građenja, atraktivnih elemenata, novih konstruktivnih sistema i kvalitetnih i savremenih materijala za fasadnu oblogu, kao i elemenata urbanog dizajna, u skladu sa značajem objekta, namenom, karakterom i vremenom u kome objekat nastaje. Krov objekta pritom treba projektovati kao ravan, prohodan krov, dostupan posetiocima, a delove krova izvesti kao zeleni krov, odnosno ravan krov nasut odgovarajućim slojevima i ozelenjen.
Navodi se i da u okviru objekta treba smestiti i sve prateće prostore neophodne za funkcionisanje otvorenog dela Memorijalnog centra Narodne biblioteke.
Angela Merkel obećavala donaciju
[caption id="attachment_9960739" align="aligncenter" width="1024"]
JOHN MACDOUGALL / AFP[/caption]
Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel je u oproštajnoj poseti Beogradu, u septembru 2021, rekla da će njena zemlja sa 500.000 evra podržati izgradnju spomen-obeležja na mestu bombardovane Narodne biblioteke.
Od tada, međutim, o nemačkoj donaciji nije bilo reči. Poslednjem obeležavanju godišnjice bombardovanja Narodne biblioteke, 6. aprila 2023, prisustvovao je i specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Saracin.
On je tom prilikom rekao da ono što je nemačka vlada učinila tada, 6. aprila 1941. nije samo dovelo do ljudskih žrtava, već je ujedno bilo upereno i protiv srpske kulture, koja je, kako je dodao, važan deo evropske kulture. Donaciju koju je prethodno pominjala Angela Merkel, nije pomenuo.
Fabrika adaptirana u Biblioteku
U porušenoj zgradi Narodne biblioteke se čuvalo preko 300.000 štampanih knjiga, od kojih je 1.500 predstavljalo izuzetno vredan fond koji su sačinjavale rukopisne knjige iz srednjeg veka, zatim veliki broj mapa, gravira i slika.
Zgrada u kojoj se nalazila Narodna biblioteka nekada je bila fabrika, a potom je rekonstruisana po projektu arhitekte Branko Tanazević u duhu arhitekture akademizma, sa tri reprezentativne fasade, od kojih su dve bile orijentisane ka Кosančićvom vencu, a jedna ka Srebrničkoj ulici.
„Čeona fasada je bila najreprezentativnija sa skladno i simetrično komponovana dva bočna rizalita koji flankiraju ulaznu partiju sa portikom koji je nosio niz udvojenih toskanskih stubova na čijem vrhu je formirana terasa sa balustradom i skulptoralnim predstavama u punoj figuri. Posebna pažnja je posvećena dekoraciji ove fasade, sa bogatom arhitektonskom plastikom: ukrašenim konzolicama, reljefnim poljima u natprozornicima i lučnim frontonima“, navodi se na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Narodna biblioteka srušena je 6. aprila 1941. godine, u Drugom svetskom ratu, kada je nacistička Nemačka napala Kraljevinu Jugoslaviju i bombardovala Beograd. U bombardovanju je stradao književni fond neprocenjive vrednosti.
Postojeća zgrada Narodne biblioteke na Vračaru izgrađena je 1973, po projektu arhitekte Iva Kurtovića, i otvorena 6. aprila te godine.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
