Slovenija
Bosna i Hercegovina
Hrvatska
Ogresta: Nekima od najbližih nikada ne izgovorimo “oprosti” ili “volim te"
U regionu postoji niz vrlo ozbiljnih, darovitih i posebnih autora s jednako toliko posebnim autorskim izražajima, rekao je hrvatski reditelj Zrinko Ogresta, čiji će film "Plavi cvijet" biti prikazan večeras u takmičarskom programu 14. Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije LIFFE.
On je rekao da mu je LIFFE u srcu i profesionalno i privatno. Ogresta je osvojio na Leskovačkom internacionalnom festivalu filmske režije 2016. godine Grand pri “Živojin Žika Pavlović” za režiju filma “S one strane”. Ove godine je ponovo u konkurenciji za nagradu sa ostvarenjem “Plavi cvijet”, sa kojim je trijumfovao u Puli, a koje u fokus stavlja porodične odnose.
"Iskustva sa ovim festivalom doista su najlepša moguća. Od onih profesionalnih do onih ljudskih. Kad god se u bilo kakvoj prilici otvori razgovor o mojim iskustvima s međunarodnih festivala, izdvojim ono leskovačko kao zaista posebno. Znam da neki ovo možda i ne bi izgovorili, ali ja hoću jer je ljudski, a meni simpatično: postoji samo jedna sitnica koju bih promijenio u Leskovcu - nakon nedelju dana boravka i “ubijanja” u leskovačkim specijalitetima imam potrebu samo za čorbastom hranom", dodao je.
Živimo u trenutku u kome smo konstantno okupirani aktuelnim, globalnim, savakojakim problemima koji su, kao, ključni za opstanak civilizacije i opšteg zdravlja i perfidno nas odvlače od nukleusa svakoga od nas pojedinačno, onog elementarno ljudskog, od naših temeljnih odnosa, od majke, oca, dece…,Zapravo, čupa nas iz iskonskog, zdravog ljudskog korena, kao da nam se naše prirodno ljudsko seme nastoji nadomestiti kakvim generičkim i kao da nam se na silu želi oduzeti ono što po prirodi jesmo. Upravo zato bavljenjem temama ljubavi, porodice, odnosa, zato podsećanje da bi nam upravo takvi i slični sadržaji danas više nego ikada trebalo da budu tzv. “velika tema”.
Šta vam je kao reditelju bilo najuzbudljivije u toku rada na ovom filmu, a koji su vam bili najveći strahovi?
Upitan šta mu je bilo najveći strah tokom rada na filmu, on je rekao da - protutnji život, a nekima od svojih najbližih nikada ne izgovorimo “oprosti” ili “volim te”.
"I onda žalimo. Barem ja. Zapravo to neizrečeno “oprosti” i neizrečeno “volim te” bili su mi okidači za filmsko oblikovanje ove priče. Zato i moja potreba da kroz Mirjanu, središnju junakinju filma, to izgovorim makar fantazmagorički, u donekle nadrealnoj sceni u finalu filma, jedinom mestu gde se to moglo učiniti, jer su početak i završetak filma privilegovana mesta u kojima autor može učiniti radikalnije stilske i dramaturške iskorake", kazao je.
Film je uvek teško stvarati, mislim u onom pragmatičnom smislu. Međutim kada ga stvarate s iskrenom potrebom, s ljubavlju, onda to i nije tako teško i gledalac prepoznaje kako je film rađan s lakoćom.
Upitan koliko je svesno radio na izgradnji sopstvenog filmskog izraza, on je rekao da ima vlastiti svetonazor i vlastitu svaralačku poetiku koje su s vremenom prepoznate i priznate. "Imam popriličan otpor prema stvaranju kome je temeljni interes manifestiranje vlastitog stila, vlastitih autorskih bicepsa", dodao je.
Mladim autorima savetuje nastoje da budu i ostanu svoji, ne odustaju od vlastitih svetonazora, sadržajnih i izražajnih. I nikako da ne nastoje da se svide baš svima.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
