"Čitanje poezije čini me receptivnijim za metafore i apstrakcije, i most je između logičkog, racionalnog uma i onog čudnijeg stanja budnosti svesti u kome se umetnost rađa i dragocene ideje nadolaze", kaže Nik Kejv o značaju čitalačkog kontinuiteta i svežine ideja koje s njim dolaze.

Ako ste obožavalac Nika Kejva, verovatno posećujete njegovu online platformu “Red Right Hand Files” putem koje često otkriva mnogo toga o sebi kroz neposrednu interakciju sa slušaocima. Nedavno, tokom još jednog u nizu korona lokdauna, tema razgovora bila je poezija i njegovo viđenje važnosti iste za muziku koju stvara. Zapravo, poeziju je opisao bukvalno kao “deo svog zanimanja – tekstopisca.” Saznali smo i da muzičar bar pola sata dnevno čita poeziju pre nego što i sam počne da se bavi pisanjem.

Na konkretno pitanje obožavateljke iz Los Anđelesa da li bi mogao da suzi izbor dela pesnika koji su mu zaista bitni, Kejv nije oklevao. Istakao je da postoji nekoliko pesnika i pesnikinja koji mu uvek iznova pružaju čisto zadovoljstvo čitanja. “Toliko ima iznenađenja u njihovim delima, da posle njih um ostaje lak i pun života.”

Ono što je izdvojio nije bila nikakva posebna lista već jednostavno pogled na policu sa knjigama u njegovoj dnevnoj sobi. Koji su to, dakle, pesnici čijim se delima se uvek rado vraća Nik Kejv?

Stivi Smit

Frederik Sidel

Vilijam Blejk

Šervud Anderson

Rej Armantraut

Lengston Hjuz

E. E. Kamings

W. B. Jejts

Džon Berimen

Silvija Plat

Tomas Hardi

Filip Larkin

Emili Dikinson

Šeron Olds