Gruzijska svetiteljka koju viđamo po srpskim crkvama: Sv. Ninu izjednačavaju sa apostolima

Freske svete Nine Gruzijske, veoma poštovane u Gruziji, Rusiji, Belorusiji, prisutne su i u srpskim crkvama. Proslavljaju ju je i Istočna pravoslavna i Rimokatolička crkva.

Dok je s vremenom predanje o njoj ispunjeno brojnim legendama, prvi podaci, zabeleženi relativno nedavno nakon njenog upokojenja, nalaze se u zapisima gruzijskih kraljevskih anala i u poglavlju "Crkvene istorije" koju je oko 403. godine napisao rimski istoričar Tiranijus Rufinus.

Prema Rufinusu, Nina je najverovatnije rođena oko 280. godine u rimskoj provinciji Kapadokiji, ali je kasnije dovedena kao robinja u Gruziju.

Crkva ima drugačiju verziju, koju beleži i Justin Popović - Nina je bila dete uglednih roditelja, povezanih sa uglednim crkvenim ličnostima, koji su odlučili da se zamonaše, ali su svojoj ćerki pružili najbolje obrazovanje. Prema crkvenim izvorima, Nina odlazi u Iveriju da pronađe hiton Gospodnji nakon sna u kojem joj se javila Bogorodica, davši joj raspeće napravljeno od vinove loze.

Kada se Nina probudila, u ruci je pronašla krst od vinove loze. Pričvrstila ga je vlasima svoje kose i započela misionarsko putovanje. Krst od vinove loze i dalje je važan simbol Gruzijske pravoslavne crkve.

Još jedna legenda, o drugoj viziji, govori da je Nini, kada je bila iscrpljena i obeshrabrena od svojih misionarskih putovanja, anđeo predao svitak citata iz Novog zaveta. Nekoliko citata se odnosi na ravnopravnost polova u hrišćanskoj veri i u službi propovedanja.

"Zaista vam kažem: gde se god uspropoveda ovo evanđelje po svemu svetu, kazaće se i to za spomen njezin što učini ona (žena)" (Mt. 26, 13). "Nema muškog roda ni ženskoga, jer ste vi svi jedno u Hristu Isusu" (Gal. 3, 28). "Reče Isus ženama: Ne bojte se; idite, te javite braći mojoj" (Mt. 28, 10). "Koji vas prima, mene prima; a koji prima mene, prima onoga koji me je poslao" (Mt. 10, 40). "Ja ću vam dati usta i premudrost, kojoj se neće moći protiviti ni odgovoriti svi vaši protivnici" (Lk. 21, 15). "I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a duše ne mogu ubiti" (Mt. 10, 28). "Idite, naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. I evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka, amin" (Mt. 28, 19, 20).

Ohrabrena stihovima iz Svetog pisma, Nina je nastavila svoje putovanje.

Prema tradiciji Gruzijske pravoslavne crkve, Nina je preobratila mnoga sela u hrišćanstvo dok je putovala ka Iveriji. Međutim, kako je ovo bilo vreme velikog gonjenja hrišćana, oko 300. godine Nina i 35 monahinja (koje je Nina krstila) suočile su se sa teškim progonom u Jermeniji. Jedino je Nina izbegla smrt. Ovu priču je zabeležio Mojsije Horanski u „Istoriji Jermena“, napisanoj oko 440. godine.

Gruzijska pravoslavna crkva veruje da je Nina stigla u Iveriju oko 320. godine i, postavivši krst, odmah počela da propoveda Jevanđelje.

Tiranijus Rufinus ima drugačiji izveštaj o početku Ninine službe u Iveriji. Rufinus, koji u svojoj priči stalno naziva Ninu „zarobljenicom“, navodi da su Ninin karakter, istrajnost u molitvi i pobožnosti privukli Iverijce Jevanđelju.

Kada su Iverijci pitali Ninu o njenom načinu života, ona im je rekla da je to zato što je proslavljala Isusa Hrista.

Nina je takođe postala poznata po svom daru isceljenja. Molila se za bolesno dete koje se potom oporavilo. Glas o ovom čudesnom isceljenju se proširio. Mnoge žene počele su da joj dolaze da slušaju novo učenje o carstvu Božjem i večnom spasenju.

Nana, kraljica Iverije, koja je bila jako bolesna, čula je za Ninu i zamolila ju je da se moli za nju. Kada je isceljena, postala je hrišćanka.

Nina je uvek pripisivala isceljenja Isusu Hristu.

Međutim, kralj Iverije, Mirian III, nije bio spreman da se odrekne svojih paganskih verovanja. Priča kaže da ga je jednog dana, dok je lovio, oslepela neka vrsta tame. Bespomoćan, pomolio se „Nininom Bogu“ i progledao.

Vrativši se kući, potražio je Ninu i ona mu je govorila o hrišćanskoj veri i bogosluženju. Kralj Mirian je prešao u hrišćanstvo 334. godine, postavši jedan od prvih monarha koji je to učinio. Hrišćanstvo je postalo državna religija Iverije 336. godine.

Vrlo brzo nakon svog preobraćenja, Mirian je naručio izgradnju crkve. Izgrađena je (navodno) prema uputstvima koje je dala Nina pre svoje smrti 335. godine, a završena je 379. godine. Svetichoveli hram u Mcheti stoji na mestu te nekadanje, prve crkve u Gruziji.

Nina je nastavila svoju evangelističku službu među Gruzijcima. Postala je jedna od najpoštovanijih svetiteljki Gruzijske pravoslavne crkve, a njen grob se i dalje može posetiti u manastiru Bodbe u Kahetiji, u istočnoj Gruziji, gde je se nalazila pećina u koju se pred smrt povukla.

Nina je postala važna istorijska figura za Gruziju. Proslavlja se kao svetiteljka koju je Bog odabrao da uvede hrišćansku veru u pagansku i militantnu zemlju. Zbog njenog pionirskog, evangelističkog rada, Crkva je izjednačava sa apostolom Andrejem i zove je „Ravnoapostolna“.

I naredne nedelje, pročitajte priču o svetiteljkama u pravoslavlju.