Pisac i prevodilac David Albahari preminuo je posle duže bolesti u Urgentnom centru u Beogradu u 75. godini, saopštila je porodica.

Rođen 1948. godine u Peći, prvu knjigu, zbirku priča Porodično vreme, objavio je 1973. u izdanju Matice srpske iz Novog Sada. Isti izdavač objavio je njegov prvi roman, Sudija Dimitrijević (1978).

Objavio je još romane Cink, 1988; Kratka knjiga, 1993; Snežni čovek, 1995; Mamac, 1996; Mrak, 1997, 2008; Gec i Majer, 1998; Svetski putnik, 2001; Pijavice, 2006; Ludvig, 2007; Brat, 2008; Ćerka, 2010; Kontrolni punkt, 2011, Životinjsko carstvo, 2013; zbirke priča Obične priče, 1978; Opis smrti, 1982; Fras u šupi, 1984; Jednostavnost, 1988; Pelerina, 1993; Izabrane priče, 1994; Neobične priče, 1999; Drugi jezik, 2003; Senke, 2006; Svake noći u drugom gradu, 2008; Male priče, 2013; Propuštena prilika, 2013; 21 priča o sreći, 2017, kao i knjige eseja Prepisivanje sveta (1997), Teret (2004), Dijaspora i druge stvari (2008) i Ljudi, gradovi i štošta drugo (2011).

Zajedno sa Dušanom Petričićem objavio je knjigu za decu Ema i jež koji nestaje (2008).

Zajedno sa Žarkom Radakovićem objavio je Knjigu o muzici (2013).

Za zbirku priča Opis smrti dobio je Andrićevu nagradu. Roman Mamac dobio je Ninovu nagradu za najbolji roman u 1996. godini, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije, Balkaniku i Most-Berlin. Knjiga priča Svake noći u dugom gradu dobila je Vitalovu nagradu za knjigu godine.

U periodu između 1973. i 1994. godine radio je u redakcijama više beogradskih i novosadskih časopisa i izdavačkih kuća – Vidici, Književna reč, Pismo, Kulture Istoka, Politika, Mezuza, edicija Prva knjiga Matice srpske. Knjige su mu prevedene na dvadeset i jedan jezik.

Preveo je veliki broj knjiga, priča, pesama i eseja mnogih američkih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca, uključujući Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Etvud, Isaka Baševisa Singera i Tomasa Pinčona. Preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil i Džejsona Šermana.

Član je SANU, srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva.

Od jeseni 1994. godine do 2012. godine živeo je u Kalgariju, u Kanadi. od 2012. godine živeo je u Beogradu.

Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.

Saučešće predsednika i premijerke

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je „sa tugom primio vest o smrti Davida Albaharija, jednog od kultnih stvaralaca naše književne scene, čija su dela uvek izazivala nepodeljenu pažnju čitalačke javnosti“.

„Izražavam saučešće porodici, prijateljima i poštovaocima njegovog dela. Neka počiva u miru“, naveo je Vučić.

I predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić uputila je saučešće povodom smrti poznatog književnika i prevodioca Davida Albaharija.

„Sa velikom tugom primila sam vest o odlasku velikog pisca i kreatora srpske književne scene, Davida Albaharija. Ne samo da je svojim stvaralaštvom i vanrednim telentom doprinosio bogatstvu naše kulturne scene, kako za odrasle tako i za najmlađe generacije, već je i David Albahari svojim prevodilačkim umećem dovodio svet i svetsku misao u Srbiju. Dobitnik je prestižnih nagrada, član najviših organizacija društava u našoj zemlji. Ime koje će zauvek ostati upisano u našoj istoriji. U ime Vlade Republike Srbije i lično ime izražavam saučešće porodici, prijateljima, kolegama i poštovaocima“, izjavila je Brnabić.