Marta Keler, glumica sa najzanimljivijim karijernim putem i osmehom koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim, smatra da je gluma nju odabrala kada je igrom slučaja sa četrnaest godina dobila ulogu u filmu „Virdžina“ .
Biti neko za Martu znači biti normalan bez obzira kojom se profesijom bavite, a o svojoj prvoj ulozi je u emisiji „Da sam ja neko“ rekla:
„Virždina je meni pomogla da jako brzo sazrim. Nije ni došlo do puberteta, možda je i došlo, pa ja to nisam osetila, ali sam neke stvari jako brzo prevazilazila jer sam radila vrlo ozbiljan i angažovan posao“.
Nakon filma Virdžina, usledile su nove uloge, neke su joj legle, neke su bile izazov, ali ulogu majke ističe kao životnu.
„Kad izađem van ja sam i domaćica, ja sam i žena koja skuva, ja sam majka, supruga, sve, a onda kad stanem na scenu ja sam neko drugi“, navodi Marta Keler.
Martin recept za sreću je pronaći srodnu dušu, a porodica je tvrđava u kojoj se slušaju Ramonsi i koja je štiti od teške svakodnevnice sa kojom se srećemo:
„Mene je moj suprug (Zijo Valentino) promenio i nabacio mi je zauvek osmeh na lice. Ja sam zaista zahvalna što sam ga srela i da se ponovo rodim, opet bih isto odabrala. Kad zaključam kuću, i nas troje, to je recept za sreću. Šta se dešava van, to nas ne zanima“.
Martina poruka za sve glasi:
„Život je kratak. Kojom god profesijom da se bavimo i koliko god da ona nas ispunjava ili ne ispunjava, mi treba da budemo srećni, zadovoljni, da se uhvatimo za ruke jer to je jedini način da preživimo kakve god nedaće da nas snađu“.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare