Rundek: Beogradska publika kao najbliža familija

N1: “Brisani prostor” objavili ste 7. decembra 2020. On je nastao u izuzetnim vremenima, a to i osećamo dok ga slušamo, baš kao i prisustvo kreativne slobode muzičara koji očitavaju međusobnu bliskost i poverenje u saradnji. Ovo je prvo izdanje posle Haustora na kom se pojavljuju kompozicije i tekstovi drugog autora Roka Crnića – basiste jednog od najuzbudljivijih mladih hrvatskih bendova, Porto Morto, koji je i novi član Ekipe. Kako ste funkcionisali zajedno?

"Jako je dobro i mislim da je bitno to što smo mi bend. Sve je to široko. Većinu muzike smo zajedno stvorili makar te pesme potpisujemo Roko i ja, ceo bend i Ekipa su potpisani na tom albumu. Čini mi se i da smo bend koji nije tu samo da svira, to je bend sa nekom misijom. Osećamo dužnost i potrebu da podelimo naš pogled na svet koji vidi jednu stranu koja je opasna i jedinstvena u ovom trenutku koji delimo, kada smo na prekretnici. Ovaj svet koji poznajemo se guši u svom hodu i čekaju nas neka potpuno nova vremena za koja se pokušavamo pripremiti pre svega tako što ćemo biti otvorenih srca i prema ljudima i prema svim bićima na ovoj planeti....

Svaka velika promena nečega što stoji krivo je razlog za optimizam – sva je prilika da ćemo nekako pronaći ono što je vredno, sveto, bitno, ljudski, ponovo imati svoj izvor u svesnosti, ljubavi a ne u gramzivosti."

N1: Kuda je Šejn odjahao, da li ispred kuća naši ljudi stoje spremni da se bore, šta je sa Hajlenderom, starim kvartovima kestena u Zagrebu, kako je u Širokom svetu i je li mir na Otoku, Ko su svi ti ljudi i možemo li ipak reći Ima ih - dobrih ljudi svuda?

"Pitanje je složeno. Šejn je odjahao, zapravo dojahao, Šejn je onaj koji uvek tu, stoji na prilazu kućama. Ja se nadam da dobrih ljudi još ima ili će ih možda tek biti. Sve što u tim pesmama prizivamo kao toplo, ljudsko, smisleno to je ono što treba da nam priđe."

N1: Na jednom od koncerata u Botaničkoj bašti posle izvođenja pesme “Šal od svile” postavili ste pitanje putem društvenih mreža – znamo li koja je to “naša pjesma”?

"Postoji jedan američki mislilac koji se lako može naći na internetu, zove se Čarls Ejzenštajn (Charles Eisenstein). On je napisao knjigu (ne znam da li ću se setiti sad tačno naslova) “Novi, bolji svet za koji naše srce zna da je moguć”. Tako da odgovor je u nama i on je tu upisan od početka, pitanje je samo mesta da se to nešto razvije i otvori i materijalizira."

N1: Putovanja za vas i Ekipu uveliko su uveliko u toku, imali ste koncerte u Sloveniji, Aranđelovcu, na Tjentištu a posebno emotivan i značajan bio je vaš besplatan koncert na glavnom trgu Kraljeva tokom kampanje “Umetnici za reke Balkana”. Ima li šta važnije od ponovnog uspostavljanja veze između prirode i čoveka i shvatanja da mi, ljudi, nismo centar sveta? Jeste li na putovanjima sreli primere pozitivnih promena?

"Da, mislim da je jako važno i značajno što ovde u Srbiji promene postoje, a postoje i u Hrvatskoj, Bosni, celom svetu, Francuskoj odakle baš imam svežih iskustava i gde sam video da je moguće živeti na jedan drugi način i da je to obogaćujuće i istovremeno odraz duhovnog “OD-rasta” koji je pred nama i koji treba da napravi nešto što je prednost, što nas nadahnjuje. U Srbiji postoji stvarno ozbiljan otpor prema guranju reka u cevi, u taj celi mračni biznis malih hidrocentrala koji je zapravo beznačajan u smislu količine dobijene struje ali značajan u smislu devastacije prirode. Mislim da je jako bitan otpor na Staroj planini i ono što su Ćuta (Aleksandar Jovanovic Ćuta) i ljudi koji su tamo s njim uspeli postići, što je bio primer i ostalima. Evo čujem da se 11. septembra na dan kad su pali Twin Towers priprema “Ustanak za opstanak” na kome će takođe ljudi pokazati šta im je važno u životu, stati iza toga, izložiti se da bi dostojanstven, ljudski pristup prirodi i vodi i onome što zovemo resursima počeo da se gleda nekim novim, zrelim ljudskim okom. U Bosni ćemo isto pomoći na par frontova gde ljudi čuvaju reke. I mislim da je to važno – s jedne strane imati tu javnu borbu, a s druge strane ljude koji počinju da konkretno traže druge modele života."

N1: Celina “Brisanog prostora” ispričana je kroz dve priče: “Do” i “Od”, koje se međusobno dopunjuju. U kakvom se to brisanom prostoru i na kakvim prekretnicama nalaze Vaši likovi?

"Svi likovi u tim pesmama i pričama su na kraju nekih priča, a pre početaka nekih drugih. Zato se prvi deo zove “Do“ a drugi “Od“. Zapravo se “Brisani prostor” nalazi između te dve celine, nije unutar priče nego između dve priče. Ono što je tu divno i opasno jeste da ne znamo šta nas čeka i ne znamo šta nam je činiti, a s druge strane srce vam kaže, tako da treba da pratimo put srca."