Ko se uplašio "Bune": Univerzalni motivi serije Vuk Karadžić - "samovolja vlasti i teror nad ljudima koji se bore za slobodu"

Epizoda serije „Vuk Karadžić“, kako je prethodno najavljeno, trebalo je da bude emitovana na Prvom programu RTS-a u nedelju, 15. februara od 17:25.

Ipak, kako su mediji preneli, došlo je do izmena, te je dobila novi termin - u ponedeljak 16. februara od 23:50.

RTS navodi da su želeli da iskoriste povod obeležavanja Dana državnosti i emituju prigodnu, drugu epizodu pod nazivom "Buna", na kojoj je zavrsen proces digitalne restauracije.

U vesti koja bi trebalo da predstavlja objašnjenje, a koja je objavljena na Sretenje, RTS u saopštenju ne spominje da je došlo do promene termina.

Ali navodi da ova i slične serije "prolaze proces kompletne digitalne revitalizacije i kolor korekcije što predstavlja ozbiljan, delikatan i zahtevan posao".

Bešlin: Današnje nezadovoljstvo ima jasnu paralelu sa impulsima koji su pokretali ljude i tada

Kako za portal N1 kaže istoričar Milivoj Bešlin, tema epizode "Buna" jeste istorijska, ali nosi univerzalne motive: nepravdu, samovolju vlasti, ekonomski pritisak i teror nad ljudima koji se bore za slobodu - što su pojave koje se u istoriji javljaju vrlo često.

"Iako se društveni kontekst promenio, osnovna emocionalna i društvena energija pobune ostaje slična: ljudi reaguju kada se njihova osnovna prava krše, kada institucije ne funkcionišu ili kada se osećaju lišenima dostojanstva, pravde i perspektive. Zbog toga se može reći da današnje nezadovoljstvo zbog bezakonja, kriminala, korupcije ili nedostatka transparentnosti u vlasti ima jasnu paralelu sa impulsima koji su pokretali ljude i pre 200 godina", ističe Bešlin.

Društvo se od tada i formalno i institucionalno promenilo, ali ipak, kako dodaje - nepravda, nasilje, kriminalizacija i pljačka ostaju motivacija za pobunu.

"Razlika je više u formi, ne toliko u suštini: u istoriji su pobune bile uglavnom oružane i neposredne, po pravilu nasilne i učešće u njima veoma često se plaćalo glavom. Danas se nezadovoljstvo prevashodno manifestuje kroz proteste, medije, društvene mreže ili građansku neposlušnost", navodi.

Ipak, kako smatra, sama logika pobune ostala je ista: suočavanje sa nepravdom i borba za slobodu.

"U tom smislu, 200 godina nije promenilo ljudsku potrebu da traži pravdu, a promenili su se načini na koje se ta borba vodi, metodi su unekoliko drugačiji, ali nažalost, zbog postupaka vlasti, nasilje ni danas nije isključeno", dodaje Bešlin.

"Serija evocira na otpor i preispitivanje autoriteta"

Govoreći o javnom servisu, Bešlin podseća da nije prvi put da RTS izbegava osetljive teme otpora, te da je jasno da se takve teme marginalizuju, posebno kada bi mogle biti shvaćene kao refleksija na savremene političke okolnosti.

"Dok nebrojeno puta repriziraju dno serije bez ikakve kulturne ili umetničke vrednosti i ciljano zaglupljuju građane i svoje gledaoce, ovu seriju koja je delo od kapitalnog nacionalnog značaja i važan produkt našeg kulturnog nasleđa, drže u bunkeru ili emituju u terminima za gledaoce 18+. I sve to uoči Sretenja, datuma koji simbolizuje kontinuitet slobodarskih i emancipatorskih tradicija našeg društva", dodaje.

Kako kaže, serija je već dugo sporna - ona evocira gledaoce na otpor, pobunu, preispitivanje autoriteta i budi kritičku misao građana.

"Sa njom nema problem samo ovaj autoritarni i represivni režim, nego i SPC koja uz kriminalizovane službe bezbednosti predstavlja ključni potporni stub ove vlasti", dodaje Bešlin.

Podseća i da je Miloševićev režim devedesetih bio vrlo osetljiv na odličnu seriju Save Mrmka – Kraj dinastije Obrenović.

U vreme kada je serija snimana, u drugoj polovina '80-ih, postojalo je uverenje da se društvo kreće ka demokratizaciji, političkom pluralizmu i osvajanju većih sloboda, a mnogi su tada verovali da autoritarni modeli pripadaju prošlosti, dodaje.

"Međutim, savremeni tokovi, ne samo kod nas nego globalno, pokazuju da su lična vlast, politička dominacija nad institucijama i nepoverenje prema kritičkom mišljenju i dalje prisutni. I danas vidimo: pritiske na univerzitete, akademsku zajednicu i slobodne medije, potcenjivanje stručnosti, favorizovanje lojalnosti nad kompetencijom, prevlast autoritarnih lidera nad institucijama", navodi.

Kako dodaje, pritisci više nisu ni sofisticirani - oni su vrlo brutalni, direktni i često podrazumevaju "crtanje mete" onima koji autonomno deluju i kritički misle.

Živkov o seriji: Podsećanje na istorijske činjenice potisnute propagandom, ideja slobode neuništiva

Govoreći o paraleli između vremena o kom epizoda govori i sadašnjeg trenutka, sociolog Ivan Živkov navodi da je i sada postoji ideja slobode, koja je neuništiva, a da ono što je slabi jeste neprepoznavanje modernog ropstva i okupacije.

"I sada je nasušno potrebno da se oslobodimo vladara koji nas tlače, kao i da prepoznamo i odbacimo zablude koje koče izgradnju moderne, funkcionalne i uspešne države", dodaje.

Ističe i da jedna epizoda nikome nije problematična, ali da je njeno pomeranje u neatraktivni termin verovatno posledica uredničke paranoje.

Objašnjava i da serija "Vuk Karadžić" tek u celini odgledana predstavlja podsećanje na istorijske činjenice koje su u međuvremenu potisnute državnom, nacionalističkom, crkvenom i medijskom propagandom, što je, kako kaže, problem za današnji RTS, ali mnogo više za aktuelnu vlast i takozvanu "većinsku Srbiju".

"Ta celina pokazuje da su Srbi, koji često misle da su po mnogo čemu bolji od drugih naroda, pre samo dvesta godina, u vreme dok su u Evropi postojali univerziteti, škole, biblioteke, pozorišta, štampa i na zakonu zasnovane institucije, bili potpuno nepismeni. Da nije postojala Srpska pravoslavna crkva kao jedinstvena institucija, a da su sveštenici i verski poglavari bili itekako skloni licemernom ponašanju i politikantstvu. Da su ljudi koji se dohvate knjige, a ne puške, tretirani kao osobe manje vrednosti. Da su za kulturno i duhovno uzdizanje srpskog naroda mnogo više uradili Slovenac Kopitar i Nemac Gete nego sve ovdašnje vojvode i knezovi. Da je srpsku školu utemeljio Dositej Obradović, a ne Sveti Sava. Da nam Hrvati nisu vekovni neprijatelji, nego po mnogo čemu najbliskiji i najsličniji narod", dodaje.

Živkov navodi i da se Srbija malo promenila tokom poslednjih 200 godina.

"Konzervativno-nacionalistička Srbija je odbacila jugoslovensko nasleđe iako je to bio vrhunac i njenog civilizacijskog napretka. Ona se nije okrenula ni modernoj evropskoj državi kao željenom modelu, nego svojim istorijskim zabludama, grandomaniji i militantnoj politici, prema Miloševićevom ako ne umemo dobro da radimo i privređujemo, bar ćemo znati dobro da se tučemo. Zato je u današnjoj Srbiji, kao i u onoj pre 200 godina, uvreženo mišljenje da je najvažnije nacionalno pitanje veličina teritorije koja se kontroliše, da nam je Rusija najbliskija i dobronamerna država, uprkos činjenicama koje govore suprotno, dok je ono što dolazi sa Zapada ili otvoreni ili skriveni pokušaj uništenja našeg identiteta", dodaje.

"Godine kada je stvarana serija - kad je društvo prodisalo punim plućima"

Kada je serija snimana krajem osamdesetih godina, društvo je tada prodisalo punijim plućima, bilo je mnogo manje opterećeno ideologijama i dogmama, smatra Živkov.

"U takvom ambijentu, istorijske činjenice su se uvažavale više od mitova i legendi, a kritika sopstvenih istorijskih grešaka i zabluda se nije doživljavala niti proglašavala za neprijateljstvo i izdaju. Kriterijum za državnu podršku nije bila samo politička i ideološka podobnost, već je bilo potrebno posedovati i stvarne kompetencije. To se odražavalo i na kulturu, u ovom slučaju na kinematografiju", navodi.

Danas iznova imamo ličnu vlast koja snažno udara na pojedince koji kritički razmišljaju i promovišu slobodu kao najviši ljudski i društveni ideal, dodaje.

"Akademici, profesori, nastavnici, studenti, čak i srednjoškolci se proglašavaju ološem i agenturama stranih sila koji navodno mrze svoju zemlju. Slično prolaze umetnici, naučnici i novinari. Kao vrhunska vrlina ustanovljeno je podaništvo do nivoa poltronstva, a sve se to maskira navodnim rodoljubljem. Stigli smo do društvene anomije i korupcije koja ubija, do zategnutih odnosa sa susedima i onoga što je Ante Marković proročki predvideo: siromaštva, trovanja duha i položaja daleke periferije u Evropi", kaže Živkov.