Stand up kao grupna terapija: Jelena Radanović i Điđa Dinčić bez zida s publikom

Jelena Radanović stand up-om se bavi dvanaest godina. Svoj prvi nastup imala je na prvom "StandUp Fest-u" 2011. godine.

Tada, u sklopu Festivala, ogranizovan je prvi otvoreni mikrofon (open mic) na koji su Jelenu prijavili njeni prijatelji nakon što su na društvenim mrežama videli otvoren poziv.

"Tada sam bila student sociologije i uopšte nisam radila pozorište niti sam imala takve namere da se time bavim i oni su rekli "mislimo da je ovo za tebe". To je bilo u Domu omladine i sedamsto ljudi u publici pred koje ja treba da izađam i nešto pričam. Rekla sam da ću da dođem samo ako dođu oni i kad je završim ako budu bacali gaće i bruseve na scenu. I oni su stvarno to uradili i došli su", priseća se Jelena.

Upravo na tom open majku (open mic), Jelena je pobedila i zakoračila u svet komičarki.

"Od tada sam krenula 5, pa 10, pa 15 minuta i evo sad posle dvanaest godina, imam četiri one women show-a", ističe ona.

Prema rečima komičarke, stand up scena do tada uopšte nije postojala, već je za to zaslužna producentkinja standup.rs oganizacije Milica Mihailović koja je napravila stand up u Srbiji.

Festival stand up-a: "Švedski sto komičara"

"Ljudi vole da dođu na festival jer bude mnogo komičara jedno veče i onda se oni vide i upoznaju sa mnogim komičarima iz regiona. Festival je kao da imaš švedski sto komičara i onda vidiš koji su u tvom fazonu i kada će da imaju one man show ili one woman show", smatra komičarka Jelena Radanović.

Kako kaže naša sagovornica, stand up komičar uvek mora sam da piše tekstove.

"Ako ti ne pišeš svoj tekst, to nije stand up. To su onda predstave, to su monokomedije i drugi pravci, ali je za stand up jako važno da ti pišeš sam svoj tekst", objašnjava naša sagovornica.

Materijal za pisanje tekstova Jelena prikuplja i dok hoda ulicom i razmišlja. Svoje misli beleži u telefonu, a kada dođe vreme za pisanje, sedne i razmatra kako može prikupljeni materijal da spoji u jednu priču.

"U suštini ja pričam o stvarima o kojima sam razmišljala, koje su se desile, koje su na neki način po meni bitne. Koje su me na neki način isprovocirale da regujem na njih. Na primer, ja sam osoba koja ima 37 godina i single sam. Ja obožavam da pričam o tome kako to izgleda. Kako izgleda dejt, kako su moje drugarice sa porodicama i sa decom i tako otvoriš ta neka pitanja koja opet kreću iz nečeg ličnog, al' opet svako iz publike se u nekom delu toga prepozna. To su neka naša zajednička iskustva, jer smo svi na istom području", ističe komičarka.

"Bez zida sa publikom"

Kako naglašava sagovornica portala N1, za sat i po vremena koliko traje nastup kada je one woman show, na koji dođe sto, dvesta ljudi trudi se da napravi atmosferu da izgleda "kao da smo svi najbolji prijatelji".

"Jer to kada se ljudi smeju, nešto dobace, ti imaš osećaj kao da mi svi zajedno vodimo neki razgovor, kao da smo zajedno u nečemu. Jer baš sa te strane pošto je toliko otvoreno da oni mogu da dobace, da možeš da popričaš sa njima, stvarno se napravi taj momenat zajedništva i meni to iskreno mnogo znači. Zato što pričam o svom životu. Pričam o svojim razmišljanjima i onda nekako kao da se slažemo, mislimo, a to mi daje neku potvrdu. Nemamo taj zid sa publikom", objašnjava Jelena Radanović.

Ponekad, kaže ona, razmišlja da li je luda ili ne.

"Za neke teme, dok ne krene humor, ljudi se ne bi otvorili. Možda je nekome neprijatno da ima 37 godina i da je singl. I onda tako kad otvorimo te neke teme kroz humor, kada se zajedno smejemo i dobacujemo oseća se to prihvatanje. Oseća se razumevanje. Grupna terapija. Jedan moj kolega Srđan Jovanović, njegov prvi stand up se zvao se "Grupna terapija"zato što bukvalno imaš taj 'vajb'", ističe komičarka.

Smatra da ljudi prvenstveno dolaze na stand up zato što su čuli da je to nešto zabavno. Znaju da će im biti prijatno i da će se nasmejati. Neko možda kasnije promeni razmišljenje, a nekad jednostavno ljudi umorni od posla dođu samo da se nasmeju.

"Mislim da se na kraju zapitaju nad nekim stvarima. Kad ti neka fora ostane u glavi, neki društveno aktivni momenat. E sad da l' će društvena svest da se diže i da li će se nešto zakačiti tebi u glavi, da li ćeš razmišljati posle o tome, to zavisi od toga koliko si ti spreman. Ali mislim da inicijalno ljudi dođu da se nasmeju i da se opuste", objašnjava sagovornica N1.

Razlika između stand up-a i glume

Za razliku od komedije gde znaš da ljudi glume tamo neki život i neku tamo priču, kod stand up-a mi smo svi ljudi koji živimo istu priču i onda se tu negde publika pronalazi. Što je pogotovo specifično kod domaćeg stand up-a, smatra sagovornica N1.

"Čak i kad je komedija, opet je pozorište pa si se ti lepo obukao, pa sediš, pa ćutiš, pa znaš kad da aplaudirtaš. A ovde je nekako vrlo iskrenije, sirovije. Ti znaš da je to ta osoba koja priča o svom životu", naglašava.

Međutim, kako kaže, ima i tog voajerskog momenta.

"Ljudi vole kada se ti pred njima otvoriš skroz, kada se ogoliš. To je ono što rade dobri komičari. Jer postoji gomila komičara koji pokušavaju da se bave stand up-om ali drže se nekih opštih mesta i oni su ti zabavni i prijatni da ih slušaš nekih 10 do 15 minuta, da ostave neki utisak na tebe", navodi ona.

Kada pišeš materijal za stand up, smatra Jelena, važno je biti svestan sebe.

"Kad izađeš na scenu moraš da budeš brutalno iskren prema sebi, što često može da bude bolno. Ljudi koji ne mogu da budu iskreni sa sobom ko su, šta su, gde su, oni ne mogu da uspeju u stand up-u zato što ne mogu da sagledaju svoj život. I kad oni provale da ti lažeš, prvenstveno da lažeš njih nego usput lažeš i sebe. Tako da negde u svemu ovome moraš da prođeš kroz razne transformacije što sam ja ranije to zvala pakao introspekcije. Hese u Stepskom vuku ima termin "orgije samoprezira" i to bukvalno jeste tako", objašnjava komičarka.

"Posle nastupa želiš da ćutiš neko vreme"

Smatra da aktivne društvene mreže i priče o 'personal brendu' dovode do toga da se većina ljudi u današnje vreme trudi da bude autentična ali da na neki način sebe marketinčki predstave, pa onda svi žele da budu influenseri.

"To je zato što imaš tu distancu života, svi se foliraju kad su na društvenim mrežama. Foliraju se kad izađu negde pred ljude", dodaje ona.

Međutim, kod stand up-a, stvari ne stoje baš tako.

"Ti sebe raščlaniš na proste činioce zato što pričaš o sebi, svojim stavovima. Sat vremena si pred publikom koja gleda direkt u tebe. Kao ono što bi nekad pričao sa psihologom jedan na jedan upravo si podelio sa svima i trudio se da to bude zanimljivo i da održi pažnju. Nema montaže. Ne možeš toliko da se pretvaraš. I još otvoreno pričaš o sebi. To je ono što je specifično kod nas i što ljudi zaista vole. Jer mi ti ne pričamo samo najlepše stvari. Ne pokazujemo se samo kada smo našminkani i najleši. Mi pričamo bukvalno sve što nam se desilo. Sačuvaš ti neki deo za sebe ali svi mi kad završimo nastup posle toga samo želimo da ćutimo neko vreme", zaključuje komičarka.

Napisao drugu tekst pa ga pozvali da on nastupa umesto njega

Jelenin kolega, komičar Srđan Dinčić, u stand up je dospeo, kako kaže - slučajno.

"Moj drug koji je amaterski glumac pozvao me je da mu napišem tekst. Imao je želju da radi stand up, dok ja nisam nešto imao volju da budem sa te strane i kamere i pozornice. Hteo sam samo da pišem humorističke teksove. Onda sam mu ja napisao tekst. On se prijavio za takmičenje koje je organizovao standup.rs tada kada je stand up u Srbiji bio u začetku. I solidno je prošao ali im je priznao da nije on napisao taj tekst. Onda su oni mene zvali i pitali da li bi ja nastupao. Potom sam imao nastup u Sremskoj Mitrovici i svidelo mi se. I ostao sam tu, sasvim sličajno. Nisam planirao", priseća se Srđan Dinčić.

Stand up je slobodna forma i to je jedan od razloga što se i dalje bavim njim.

"Zadržao sam se jer sam shvatio da stand up forma meni odgovara da kažem to što mislim kroz humor i interakciju sa publikom i nekako je to forma koja nije šablonska, nema nikakvo ograničenje", ističe komičar.

Iako njegov prijatelj, amaterski glumac, nije pisao sam tekst za svoj stand up, Dinčić podvlači da je glavna karakterstika stand up komedije upravo samostalno pisanje tekstova.

"Moraš sam da pišeš tekst jer je to neki tvoj lični izraz i tvoj način da se izraziš. Tuđi tekstovi su promašena tema. U stand up-u mora da bude autorski tekst", naglašava on.

Srđan ističe da voli da improvizuje tokom svojih nastupa, kao i da priča sa pubilkom.

"Ali to zavisi i od atmosfere i od publike koliko su spremni da komuniciraju. Zbog društvenih mreža je postalo popularno, komičari to rade, da ne bi prodavali na internetu svoj uigrani materijal, onda oni komuniciraju sa publikom. To snime i onda to kače na internet, razgovore sa publikom. Meni to nije preterano simpatično. Ali volim da pričam sa publikom. Jedna od lepota stand up komedije je interakcija sa publikom. Nije kao pozorište, nema taj neki zamišljeni zid između mene i publike nego smo tu, razgovaramo", naglašava Srđan.

Taj zamišljeni zid između publike i izvođača, koji je kod stand up-a srušen, dovodi do veće neposrednosti između komičara i publike.

"Oni dobace pa moraš da se snalaziš u toj novoj situaciji, to je lepo, ja to volim. Uglavnom dolaze ljudi koji se već slažu sa mnom pa se onda najviše smeju i najviše se raduju onim stvarima za koje oni isto tako misle i u kojima se prepoznaju. Teško da će na moj stand up doći neko ko ne misli baš kao ja. Postoje te neke nijanse gde ja kroz humor i šalu mogu malo da promenim kurs nečijeg razmišljanja ali uglavnom ljudi koji dolaze na moje nastupe dođu jer se već slažu sa mnom i sa načinom mog razmišljanja i komunikacije", objašnjava on.

Posao komičara je da od tužnih stvari napravi na smešno i na prihvatljivo.

"Društvena kritika u Srbiji je jedna posebno spektakularna tema. Ja se u stand up-u trudim da skrenem pažnju na te neke društvene prilike ili kod nas društvene neprilike ali sam u nekom momentu shvatio da je moj cilj da ja budem smešan. Da dođu ljudi da se nasmeju i zabave. A onda mi je sekundarni cilj da provučem i neku poruku i da skenem pažnju na neke stvari ako uopšte mogu", ističe sagovornik N1.

Pored toga što je stand up "kričio" svoj put u protekloj deceniji barem je manje bilo potrebno "kričiti" put do sale ili prostora za nastup.

"Lakše sam ranije dobijao prostore i sale nego sad. Sad je postalo napetije. Na primer 2015/16. kad sam radio turenju bio sam u tridesetak mesta. A kada smo sad hteli da pravimo turneju za novi nastup bilo je malo komplikovanije. Valjda se ljudi po kulturnim centrima plaše jer ne znaju šta ću ja da kažem. Ili se ne jave na naše upute...", smatra Dinčić.

"Politika se previše uvukla u naše živote"

"Ja se u stand up-u ne forsiram na priču o politici. Umorim se tokom cele sezone rada na televiziji od politike i onda na stand up-u tražim neki svoj ventil i bavim se životnim temama. Naravno, ne u potpunosti. Ali ne maltretiram sebe i publiku. Svakako se previše politika uvukla u naše živote i ne moram baš ja opet da je forsiram", naglašava komičar.

Kako ističe, nema objašnjenje kako dolazi do teme, pogotovu kada piše novi tekst kao što je sada situacija.

"Ne znam od čega ću početi, ni čim ću završiti. To je lepota stvaranja novog teksta. Pogotovu ne znam kako će to biti kada ispričam prvi put pred publikom. Onda prepravljam, dopisujem. Ali ne ograničavam se, ništa ne moram. Šta mi je zanimljivo u tom tenutku to i pišem, opet kažem to je lepota stand up-a. Nekad uklopim kako treba, nekad bude nategnuto", zaključuje sagovornik N1.