U poslednjoj deceniji dobili smo novog aktera koji se umešao u sukob s jedne strane liberala i s druge nacionalista i konzervativaca, dobili smo novog aktera sa starom idejom - socijalne pravde i jednakosti, tj dobili smo novu levicu koja je počela da se formira regionalno i koja se prilično razvila u poslednjih desetak godina kao kulturni, intelektualni fenomen i koji, a kako vidimo u Zagrebu, postaje i politički fenomen, ocenio je pisac i politički teoretičar Igor Štiks.

„Pojavljuje se jedan heterogeni subjekt kojeg možemo nazvati levim, a kojeg zanima pitanje – u kakvim društvima živimo i kakvo društvo želimo, da li želimo pravednije društvo, kako bi ono trebalo da izgleda, šta ćemo sa onim što je zajedničko, kao što su grad, prirodni resursi, da li ćemo ih rasprodavati ili pokušati da ih sačuvamo kako bi ih koristili svi, a ne samo neki“, rekao je Štiks.

Postavlja se, kako kaže, i pitanje demokratizacije.

„Niko nije zadovoljan ovim demokratijama u kojima živimo, one se posmatraju kao izborne oligarhije koje su našle načine da se reproduciraju, a vidimo snažan impuls ka većoj participaciji građana i demokratizaciji demokratije“, rekao je on govoreći o svoje dve knjige „Aktivistička estetika“ i „Nova balkanska levica“ koje je nedavno objavila fondacija Rosa Luksemburg i koje se mogu slobodno preuzeti na stranici te fondacije.

„Najveća većina nas živi u gradovima i moramo se baviti ne samo državnom politikom, nego i time kako ćemo živeti i disati u gradovima, i većina ljudi se prepoznaje u urbanim akcijama i tu vide prostor za realnu participaciju. Ali strukture su jako rigidne i vidimo da tu realnu participaciju ne dozvoljavaju, vidimo da se državni nivo tu meša, a gradovi, to je svetski trend, postaju sve važniji, neki su daleko važniji i od mnogih članica UN“, ocenjuje pisac.

U „Aktivističkoj estetici“ Igor Štiks analizira performanse, predstave, simbole, filmove, tekstove, murale, instalacije, javna okupljanja i akcije vezane uz ideale i borbe nove postjugoslovenske levice. Ova knjiga, kako navodi autor, bavi se urgentnim problemom političkog odnosa umetnosti i kulturnog rada spram levice koja tek artikuliše program društvene transformacije u 21. veku, ali takođe i ukazuje na nedovoljno promišljen odnos levice i njenih aktera spram političkog potencijala kulturnih i umetničkih praksi.

Publikacija „Nova balkanska levica: borbe, uspesi, neuspesi“ govori o jednom od politički najznačajnijih, a istovremeno u široj javnosti nedovoljno poznatih događaja na savremenom Balkanu: ponovnom rađanju levice. Fokus knjige je na novoj balkanskoj levici koja se formirala tokom poslednje decenije kao anti-sistemski i kontra hegemonistički pokret. Publikacija ima za cilj da ilustruje raznolikost borbi povezanih sa novom levicom na celokupnom post-socijalističkom Balkanu, posebno u post-jugoslovenskim državama.