Sveta Justina - devojka čija je vera bila jača od Kiprijana

Kiprijan je bio neznabožac iz Antiohije za vreme cara Decija, sredinom 3. veka. Još od detinjstva stekao je veliko obrazovanje, a potom je počeo da uči čarobnjaštvo.

Prema predanju, toliko se u njemu usavršio da su mu se neznabošci dolazili iz svih krajeva, tražeći od njega da se druži sa demonima radi određenih usluga - bilo da nanese štetu ljudima, bilo da druge navede na određena dela. Kiprijan je otišao daleko u toj veštini: čitao je razne knjige o magiji, posećivao mesta poznata po vračanju i čarolijama, učeći sve tajne veštičarenja.

Bio je toliko iskusan u mračnim veštinama da je, kako se navodi u predanju, lično poznavao ne samo obične demone, već i samog Satanu.

Govorio je da je „žrtvama umolio samog đavola, da je razgovarao sa njim i da je nečastivi hvalio njegovu pamet i obećao mu da će ga za života na zemlji u svemu pomagati, a da će ga po izlasku iz tela postaviti za kneza“.

Njegovo znanje i umeće doneli su mu veliko bogatstvo i slavu.

Sa druge strane, Justa je bila kći neznabožačkog sveštenika. Jednoga dana čula je kako neko govori o Ovaploćenju Hrista od Djeve Marije radi spasenja ljudi i Božjoj ljubavi prema čoveku. Tada je tajno posetila hrišćansku crkvu da čuje više.

Obratila se Gospodu Isusu i izučila hrišćansku veru, a kasnije privukla i svoje roditelje. Cela porodica se krstila, a Justa (krštena kao Justina) zavetovala je, kko se navodi, svoje devičanstvo nebeskom Ženiku, Isusu Hristu.

Prema crkvenom predanju, postoje dva kazivanja o vezi Kiprijana i Justine.

Prema prvom, Kiprijan jednoga dana sreo Justinu i bio očaran njenom lepotom. Zaljubio se u nju, ali ga je ona odbila. Drugo kazivanje pominje da se u nju zaljubio jedan mladi neznabožac, ali je odgovor devojke bio isti.

Mladić je došao Kiprijanu da mu pomogne. U oba slučaja Kiprijan je pokušao da zavede Justinu pomoću svog znanja o magiji. Kiprijan je činio sve da pridobije devojku, ali uzalud.

Justina je znala da se nešto dešava. Osećala je pritisak, mučenje, osetila je kako se sila zla podiže u njoj i pokušava da je pokrene. Ali bila je žena velike vere i borila se, crpeći snagu u znamenju krsta. I svaki put kada bi se prekrstila, svaki trik koji je Kiprijan pokušavao da upotrebi protiv nje bio je jalov.

Poražen, Kiprijan je demonima u lice rekao da ako jedna jednostavna devojka, koja veruje u Isusa Hrista i čini znak krsta, može da pobedi njega - najsilnijeg filozofa i paganskog maga na zemlji, koji ima direktnu pomoć od nečastivog – „onda mi očigledno nismo toliko moćni koliko mislimo“. To mora biti pravi izvor vlasti. To mora biti istina.

Moćni veštac, kako se navodi u predanju, koji nije mogao da nadvlada veru jedne proste devojke, niti da pobedi znak krsta, poverovao je tako u Isusa Hrista.

Otišao je episkopu Antiohije i zatražio sveto krštenje, krstio se i potom javno spalio svoju veliku biblioteku mračnih veština. Bio je bogat i moćan, javna ličnost, koji se jednako javno pokajao i odrekao zla pred svima.

Podelio je svoj novac siromasima i njegova jedina briga bila je da iskupi svoje mnoge grehe i štetu nanetu drugima.

S vremenom i sam je bio postavljen za sveštenika, a Justina za đakonisu.

U to vreme nastao je progon hrišćana pod carevima Dioklecijanom i Maksimijanom. Kiprijan i Justina su bili uhapšeni i mučeni. Bili su bičevani, njihova tela su kidana i bačeni su u usijani katran, navodi se u predanju. Najzad su im u Rimu 304. godine odrubljene glave. Tako su primili venac mučeništva.