Živo srce duhovnosti: Kraj moštiju Svete Petke u Jašiju (FOTO)

Neodvojiv i od duhovnog, i od svakodnevnog života stanovnika Jašija, Saborni hram nalazi se na glavnoj pešačkoj zoni, tik uz velelepni manastir Sveta tri jerarha (prethodni dom moštiju Svete Petke), nedaleko od najstarije crkve u gradu, posvećene Svetom Nikoli, crkve Svetog Save Osvećenog, ali i Gradske kuće, modernog parka, zgrade Narodnog pozorišta i Rumunske nacionalne opere, i impresivne Palate kulture, podignute na ostacima srednjovekovnog dvora Moldavske kneževine, u kojoj su sjedinjena četiri muzeja, a iza koje se krije bučni, urbani život ovog univerzitetskog mesta.

Žamor grada i pažljivo postavljeni zvučnici u dvorištu sa kojih dopire molitva spajaju se prilikom prolaska kroz kapiju kompleksa Mitropolije.

Kada je gužva, obično nedeljom, vernici koji žele da priđu moštima Svete Petke formiraju red od sporednih vrata hrama. No, izuzev za praznike posvećene samoj svetiteljki (kada jedino dron može da obuhvati broj poklonika), na poklonjenje se ne čeka dugo.

Oni koji dođu pre liturgije (između sedam i devet časova) ili kasnije u toku dana (hram je otvoren do 21h) verovatno će u redu provesti svega nekoliko minuta da pristupe kovčegu od pozlaćenog srebra, i staklom i zlatotkanim pokrovom prekrivenom telu.

Najpre će se susresti sa velikom ikonom na kojoj je lice Svete Petke naročito milo. Njen topli pogled i blagi osmeh, na ikoni koja se retko viđa u Srbji, ali je u Rumuniji najčešća, posetioce će pratiti kroz ceo Jaši, pa i kroz deo Moldavije većinski nastanjen Rumunima.

Sam kovčeg nalazi se pod baldahinom, ukrašenim bosiljkom i vencima cveća koji se, kada je vreme za promenu, dele vernicima. Mnoštvu boja doprinos daju i sunčevi zraci, prodirući kroz vitraž, na kojem je svetica iz Epivata prikazana sa cvećem u ruci.

U kovčegu, na glavi Svete Petke nalazi se zlatna kruna sa utisnutim dragim kamenjem.

Njeno telo je većim delom zaštićeno staklom, osim na mestu gde su pod pokrovom presavijene sitne ruke i gde je u staklu izrezan krug. Vernici ruke svetiteljke dodiruju preko vate, koju potom kao blagoslov odnose sa sobom ili direktno stavljaju svoje prste na prekrivene njene. Drugi ih celivaju ili na njih stavljaju ikonice, brojanice, krstiće, kako bi blagoslov uvek imali uz sebe. Ljubav prema svetiteljki i vera u moć njenih molitvi pred Bogom i fizički su vidljivi na staklu, kao otisci čela, usana i suza onih koji joj se mole.

I njihova svedočanstva su različita. Jedni govore o toplini i punoći koju osećaju dodirom, drugi se bojažljivo pitaju je li se još nekom učinilo da ruke pulsiraju, a treći kažu da osećaju miris mira na svojim šakama nakon što su dotakli njene.

Pojedinim stanovnicima Jašija, pak, Sveta Petka i ovaj hram su deo svakodnevnog života. Mnogi od njih u hram svraćaju pre posla ili škole da se poklone, pomole i onda nastave dalje.

Posetioci grada, naročito ako malo duže posede u crkvi, mogu svedočiti čitavom jednom životu koji se pred njima odvija, raznovrsan kao na gradskom trgu. Dok se jedni poklanjaju moštima, drugi pored njih kleče ili stoje u molitvi ili čitajući akatist. Tu i tamo poneka će se monahinja pokloniti tako što će leći celim telom na mermerni pod, šireći ruke u obliku krsta.

Većina vernika ispisaće imena svojih pomjanika na nekom od stolova koji su za to postavljeni u hramu. Red se formira za ispovest i za celivanje ikona Bogorodice i Svete Petke. Nafora je skoro uvek dostupna u velikom sudu, kao i papirne vrećice u kojima je verni narod odnosi kući. Sveštenici pričaju i savetuju svoje parohijane. Dok god je otvoren, hram je živ.

Ukoliko na liturgiju dođu u subotu, hodočasnici koji nisu iz ove zemlje mogu učestvovati rumunskom običaju, koji se u Srbiji praktikuje malo drugačije. Montažni stolovi postavljaju se sa obe strane hrama. Pojedini vernici, mahom žene, dolaze u crkvu sa torbama punim hlebova i kolača, torti od žita, vina i slatkiša. Sve se postavlja na stolove, koji se tokom molitve kade i osvećuju. Na kraju liturgije, Rumuni tu hranu i vino dele ostalim vernicima i siromašnima. Ko uzme gutljaj vina ili parče kolača, prekrsti se i pomoli za domaćicu i njene upokojene, ona će mu osmehom i rukama na srcu pokazati koliko joj to znači.

Nedeljna liturgija, sa druge strane, naročito je svečana u ovom hranu. Na protekle Cveti, sveštenstvo je sa palminim granama prošlo kroz hram, praćeno pojanjem hora. Na stolovima ispred hrama delilo se cveće i vrbica.

Mitropolit je lično služio liturgiju i blagosiljao narod, a jedan sveštenik je rukopoložen.

Kako je Sveta Petka stigla u Jaši?

Nakon što su mošti Svete Petke otkrivene oko dva veka nakon njene smrti, prenete su iz njenog rodnog Epivata u Carigrad, pa u Trnovo, tadašnju prestonicu bugarskog cara Jovana Asena II.

Posle skoro 160 godina, nakon pada Drugog bugarskog carstva pod Turke, na molbe srpske kneginje Milice, sultan Bajazit će Srbiji predati mošti Svete Paraskeve, gde su, vremenom, odnete u Beograd.

Po padu Beograda 1521. godine, mošti Svete Paraskeve, zajedno sa drugim relikvijama, prenete su u Carigrad.

Na insistiranje vaseljenskih patrijaraha, u zamenu za mnoge poklone ponuđene sultanu, vladar ih daje Patrijaršiji. Mošti su boravile u nekoliko crkvi, sve dok ih moldavski knez Vasile Lupu (1634-1653) nije otkupio za veliki novac, isplativši sve dugove Vaseljenske patrijaršije.

Rumunski izvori tvrde da je iznos koji je ovaj vladar platio bio približno 2,5 miliona aspri, što je ekvivalentno tri tone srebra.

Mošti prepodobne Paraskeve prevezene su brodom po Crnom moru, u pratnji trojice grčkih mitropolita.

Stigavši u Galac, zatim u Jaši (13. juna 1641. godine), časne mošti dočekala je litija, o kojoj svedoče i strani hroničari tog vremena.

Mošti su postavljene u najvažniji hram u Jašiju, manastir Sveta tri jerarha, koji je osnovao Vasile Lupu, a koji se nalazi tik uz Katedralu Mitropolitanu i obavezna je destinacija hodočasnika.

Oko 350 godina mošti su boravile u ovom, i dan-danas najlepšem gradskom hramu, čija fasada podseća na čipku, satkanu od 30 motiva od kojih se nijedan ne ponavlja.

Pred sam kraj 19. veka javila se potreba za velikim hramom, koji će ukazati na značaj oblasti Moldavije i Bukovine. Tada biva podignut Saborni hram, Katedrala Mitropolitana (posvećen Sretenju, Svetoj Petki i Vaznesenju) a mošti Svete Petke, kao najveća svetinja, bivaju premeštene u novo zdanje.

Tokom dva svetska rata, grad Jaši je bio zaštićen od bombardovanja. Rumunski izvori svedoče da nijedna granata nije pogodila Saborni hram.

Za vreme velike suše leta 1947. godine, mošti Svete Paraskeve su nošene u litiji kroz sela Moldavije. Vernici su ih čekali i pozdravljali sa suzama radosti i sa bakljama u rukama. Pratili su ih oblaci obilne kiše i zalivali zemlju. Кao zahvalnost, seljani su podigli krstove, koji i danas svedoče o veri ovog naroda, u zoru komunističke vladavine.