Toma Trifunović: Srce mi je puno kada mi neko kaže - a, ti si otac Sergeja i Baneta

Tomislav Trifunović, osnivač vanserijske glumačke loze, u umetničke staze i bogaze kročio je skromnom pokretnom imovinom i ogromnim stremljenjem visokim umetničkim dometima. Jedan kofer, a kasnije i putna torba, svojevrsnom nomadu, bili su dovoljni da se otisne u željeni svet dramske umetnosti.

Na prvoj značajnoj audiciji mladog glumca Tomislava Trifunovića upravnik teatra u Pirotu "preoteo" je od Leskovčana, kod kojih je bio na audiciji. Ređali su se Štip, Mostar, Kruševac, Užice, ponovo Kruševac i Jagodina. Trifunovići su se malo-pomalo brojčano uvećavali. Lepa Mostarka Slobodanka Boba Ivković, pesnikinja i amaterska gumica postala je Tomina životna saputnica. U svojevrsnoj glumačkoj "zajednici" stasali su legendarni srpski glumci Sergej i Branislav Trifunović, glumci izuzetnog senzibiliteta nasleđenog od roditelja.

Tomislav Trifunović rođen je 1947. godine u moravskom selu Mali Popović kod Jagodine. Dramski umetnik je bio četiri i po decenije, diljem Jugoslavije. Svuda je bio, napravio životni krug - sada sa suprugom Bobom uživa u penziji u Jagodini.

"Moj životni put je zamršen. Živeo sam svud redom. Skitnica. Prvi problem je bio upisati srednju školu posle osnovne. Roditelji su hteli jedno, ja drugo. Ipak, upisao sam učiteljsku školu. Promenio sam više gradova pohađajući učiteljsku školu. Jagodina, Aleksinac, Požarevac i Kragujevac. Paralelno tu je bila gluma u amaterskim pozorištima u Jagodini i Paraćinu, a onda su me pozvali na audiciju u Leskovac. Posle te audicije prišao mi je upravnik pozorišta u Pirotu i pitao da li bih pristupio tom ansamblu. Naravno, prihvatio sam", govori u dahu za portal N1 Tomislav Toma Trifunović, prvak drame više srpskih pozorišta.

Toma je upisao glumačku školu - Dramski studio u Novom Sadu. Išlo je dok je imao za školarinu i život. Kasnije prekida školovanje jer nije imao od čega da živi, jer njegov otac ni u jednom trenutku nije pristajao da mu sin bude "cirkuzant", iskren je Toma Trifunović.

U domu Trifunovića u Jagodini zvoni mobilni telefon. Majka Boba javlja se sinu Sergeju. On je na skijanju u inostranstvu.

"Zvao me moj lepi sin Sergej. Pita za moje zdravlje jer sam se nedavno vratila sa oporavka u banji u kojoj sam bila sa Tomom. Pita i za oca. Juče me zvao moj divni Bane. Brinu obojica o nama", rekla je Boba posle telefonskog razgovora.

Tomislav nastavlja o karijeri posle vojske.

"Nastupao sam u Pirotu šest meseci, a onda otišao u armiju. U makedonskom gradu Štipu sam služio vojni rok u JNA. Kao vojnik-glumac vrzmao sam se stalno po Štipskom pozorištu. U Narodnom teatru Štip odigrao sam predstavu, posle armije. Tamo sam 1970. godine video konkurs za glumce Narodnog pozorištu u Mostaru. Došao sam na audiciju i bio primljen. U godinu dana u Mostaru odigrao sam, kao pripravnik, više predstava. Komisija je pratila moj rad, napredovao sam i pri kraju te mostarske pozorišne sezone odigrao Omera u predstavi "Smrt Omera i Merime". Prisutna je bila gospoda iz Kruševca koji su selektovali predstave za Svečanosti slobode u Kruševcu. Pozvali su me 1971. godine i ja sam se pridružio kruševačkom ansamblu, koji je samo šest meseci ranije dobio profesionalni status ", priseća se Trifunović.

Već 1972. godine na 8. Susretima profesionalnih pozorišta Srbije u Zaječaru Toma dobija prvu nagradu stručnog žirija kao stalni član ansambla Kruševačkog teatra.

Tomislav je pre selidbe u Kruševac u Mostaru uspeo da se vine u glumačke visine stare Jugoslavije ali i da se zaljubi, osvoji srce i oženi Hercegovku Slobodanku. U Mostaru Boba i Toma dobijaju sina Sergeja.

Trifunovićeva bračna saputnica je rođena Mostarka Boba Ivković, pravnica, amaterska glumica i pesnikinja.

Kao da je bilo juče, seća se Boba upoznavanja sa Tomom.

"Imala sam to veče sastanak sa nekim tipom. Nije mi se išlo. Kažem drugarici hajde da izađemo negde gde dugo nismo bile. Otišle smo u mostarsku pozorišnu kafanu. Iza mene sedeo je markantan gospodin - Toma, koga nisam poznavala. Sa njim je sedela moja dobra prijateljica i njen momak. Meni bilo dosadno i kažem drugarici - ajde idemo. Tada je prijateljica u Tominom društvu rekla - a, ne, ne, mi se spremamo da sednemo sa vama. I oni nepozvani sednu kod nas. Pričali smo, a Toma me ispratio do kuće. Sutra smo se našli na starom mostu u Mostaru i tako je to krenulo. Kratko smo se zabavljali, venčali, a Toma je potom otišao da radi u teatru u Kruševcu. Ja sam radila kao šef protokola u velikom HEPOK-u Mostar", rekla je za portal N1 Slobodanka Trifunović.

U Kruševcu Toma je glumio u pozorištu, a Boba radila u administraciji opštine. Mladi bračni par dobija i drugog sina, Branislava Trifunovića. Porodica ostaje 14 godina u Kruševcu. Toma je u tom periodu na sceni odigrao 76 uloga .

"U to vreme bile su društvene i političke turbulencije u bivšoj velikoj državi. Dobijam poziv pozorišta u Užicu i prihvatam ga 1985. godine. Tamo sam radio 22 sezone. Bio sam prvak pozorišta u Kruševcu i Užicu. Opet su me zvali Kruševljani. Prihvatio sam i od početka pozorišne sezone 2006/07 do penzije 2010. godine odigrao sam još devet uloga", dodaje za portal Tomislav Trifunović.

Toma je ponosan na umetničke domete njegovih sinova Sergeja i Branislava i drago mu je, kao i svakom ocu, što su na još viši nivo nadogradili talenat genetski nasleđen od majke i oca.

"Ono što me najviše ispunjava to su moji sinovi Sergej i Bane, koji su igrom slučaja ušli u te glumačke vode. Posebno me raduje da su oni dobri glumci i da nisu tu samo zato što su moji sinovi, nego što vrede i to pokazuju. Meni je srce puno kada mi neko kaže - a, ti si otac Sergeja i Baneta Trifunovića. To je za mene najveća nagrada", naglašava Toma Trifunović.

Mladalačku ljubav prema pisanju pesama Boba Trifunović je reaktivirala u poslednjih 10 - 11 godina, dolaskom sa Tomom u Jagodinu.

"Samotna jutra" je prva zbirka pesama koju je objavila, usledila je knjiga "Hercegovka", potom "Sve je to ljubav" i zbirka pesama " Prošlost još u meni".

Slobodanka Trifunović priča šta joj se desilo u jednom teatru.

"Na jednoj premijeri u Beogradu novinarka me intervjuiše i kaže-pa njih trojica glumci, a vi niste? A ja kažem - pa mora neko i normalan biti", uz osmeh se priseća Boba.

U karijeri od 1967. do 2010. godine Tomislav Trifunović je glumio u 250 pozorišnih premijera, četrdesetak filmova i serija, dobio je desetine nagrada a izdvaja nagradu za životno delo "Bora Mihailović", koju mu je dodelilo Kruševačko pozorište. Isto pozorište 2017. štampalo je bogatu monografiju - "Toma Trifunović- Život iz umetnosti", koju je priredio Spasoje Ž. Milovanović.