Tuševljaković o romanu Karota: Želeo sam da stvarnost sagledam iz malo pomerenog ugla

Roman se zove po jednom od junaka Karoti, a čitaoca zaintrigira još od naslovne strane, na kojoj je Karota napisana sa obrnutim "r".

U razgovoru sa novinarkom N1, Tuševljaković kaže da voli da se šali da je tako napisano, jer on ne može baš dobro da "zakotrlja" to slovo i da je neko to primetio i onda ga okrenuo, no dodaje da zapravo nije to.

Prema njegovim rečima, to obrnuto "r" sugeriše nedvosmisleno iščašenost i pomerenost tog junaka, koji nije pripovedač, ali jeste jedan od protagonista o kojem se priča priča.

"Kroz roman, čini mi se, on dobija sve veću ulogu, odnosno, postaje nam jasnije da je njegova uloga u drami koju opisujem, sve veća i sve važnija. Protagonista koji iz prvog lica pripoveda roman ima svoje muke i zbog tih svojih muka kreće na put da otkrije svoju prošlost do kraja. Ispostavlja se da u toj njegovoj prošlosti Karota, njegov drugar iz detinjstva, igra važnu ulogu i da se zapravo dobar deo nerazjašnjenih stvari u romanu upravo vrti oko Karote i njegove sudbine koja postaje isprepletana sa sudbinom protagonista. U tom liku Karote nekako sam želeo da sakupim sav iščašeni mrak tog vremena", priča Tuševljaković.

Dodaje da je lik Karote specifičan, kao i da bi on odudarao od svoje sredine i u najredovnijim i najnormalnijim uslovima i da mu je bila zamisao da proveri šta bi bilo sa tim likom u vanrednim uslovima.

"Ako taj lik ne bi dobro prošao i kada je oko njega sve u redu, šta bi se desilo kada o njega prestane da bude sve u redu. Da li bi se on možda lakše izvukao ili bi možda još gore prošao", pita se autor romana.

Na pitanje, imajući u vidu da je mnogo romana napisano o ratu devedesetih, koliki je izazov da se ne sklizne u dnevnu politiku, on kaže da je upravo zbog te bojazni, godinama zazirao da piše o ratu.

Želeo je, dodaje, da ispriča ovu priču kao da nije ta priča, "da se malo i ja odvojim od tog sopstvenog materijala i od ličnog iskustva".

"Zato ovaj roman ima i elemenata fantastike i trilera i psihološkog horora. To je nešto na šta publika možda nije navikla na našim prostorima kada čita o temama koje se dotiču rata devedesetih. Mada, ratna knjiga koja ima trilerske, detektivske elemente, pa i horor, to se u svetu uveliko piše već decenijama unazad", navodi i kaže da kod nas to najverovatnije nije manir jer smo veoma osetljivi na te teme.

Ti žanrovi, kako pojašnjava, predstavljaju potrebu da se unese nešto pesničko u prozu i da se stvarnost sagleda iz malo pomerenog ugla, "zato što iz tog ugla možda možemo da vidimo neki aspekt stvarnosti koji iz onog redovnog ugla možda nećemo videti".

Podsetivši da se radnja dešava u Zadru, u koji se junak vraća kako bi rekonstruisao vlastita sećanja, Tuševljaković navodi da mu je bitno mesto dešavanja radnje.

"Živeo sam u više gradova do sada u životu i verovatno je to razlog zašto je meni mesto dešavanja radnje bitno. I često imam potrebu da književno obradim lokaciju, pa onda iz te potrebe zapravo niče polako priča. I priča o Zadru ili Karota i jeste tako nastala. Tako da ako krenete od toga, onda ta lokacija ne može da bude samo gomila nekakvih zgrada i ulica, ona će imati dublju funkciju, tako da ja tretiram svoje lokacije praktično kao likove", kaže Tuševljaković za N1.