Umetničko seoce u centru Novog Sada: Druženje, tepisi sa motivima Drine i Morave, odeća i eko printovi u duhu Tima Bartona

U samom centru Novog Sada, krije se malo, umetničko seoce - na adresi Almaška 22. U ovim prostorijama, mladi umetnici stvaraju u okviru nezavisnog kolektiva koji nosi naziv: A22.

Ovo je Marijin atelje, pričaju nam naši domaćini.

N1: Šta se ovde radi?

"Ona radi eko printove, otiske biljne, ja to zovem minimalna psihodelija, obožavam njene radove. Ovo mi je omiljena soba, od Dragane, Lavirint Art. Jedna Tim Bartonovska gotičarska varijanta - ona radi odeću, reciklira, pravi od tepiha i stolnjaka svašta nešto lepo. Vezove, takođe radi kolaže. Jedna zanimljiva estetska prostorija", kaže Nemanja Medurić.

U staroj kući koju ovi umetnici održavaju, a koja broji oko 10 prostorija - svaki kutak je delo za sebe.

I naš današnji vodič, Nemanja - ima svoju sobu. Tamo se, pored slikanja, bavi se i jednim zaboravljenim zanatom: izradom tepiha. Ram je napravio sa tatom, a priča nam - oprema je jeftina i dostupna. Svi mogu da se bave ovim zanatom.

"Ovo je moj rozi šnajser. U suštini veoma jednostavno, provuče se vuna, nacrta se oblik, provuče se - i to je sva umetnost. Može svako da nauči, ja sam naučio jedno 4-5 ljudi kroz sat vremena", priča nam.

Nauči se zanat kroz sat - ali se krajnji proizvod - tepih, pravi danima. Tako je svoje omiljene radove, Drinu i Moravu pravio po nedelju dana.

"Ovo je moj prvi rad kada sam napravio tafting pištolj. Ukrao sam jedan od mojih omiljenih dizajnova "Drinu", to sam i pušio kad sam bio klinac. Jako sam ponosan na ovaj rad", dodaje.

N1: Zašto Drina, zašto Morava?

"Pa ja sam strastveni pušač. Ali, obožavam ovu vrstu dizajna", kaže kroz smeh Nemanja.

Dizajnova je u ovoj šarenoj kući u i na svakom ćošku. Iza svakog uratka - stoji priča.

"Ovo je moja večna inspiracija - to mi je najbolji drugar. Dovla. Njega sam dva tri puta naslikao - voli da puši i da priča, pa sam ga ovde konačno naslikao kako ćuti", priča Nemanja.

Nezavisni kolektiv A22 za sada broji pet članova i pričaju nam, uvek su otvoreni za nove. Prostora ovde ima - a upravo je to ono šta mladim umetnicima u Novom Sadu i nedostaje.

"Imali smo pre kinesku četvrt, toga više nema - inficirano je nekim distriktom koji ni ne radi. Mislim da ljudima samo fali prostora, ako im date prostor - oni će imati šta da rade, scenu da naprave, da se udruže", dodaje naš sagovornik.

"Zato su ove spontane akcije neophodne da bi se došlo uopšte do organizovanja među ljudima. Mislim da Grad nema dovoljno jak stav da to obezbedi ljudima koji ovde žive. Moramo sami, štap kanap", dodaje umetnica Emilija Krstonošić.

Umetnici na ovoj adresi stvaraju punih sedam godina. Kroz godine se i smenjuju, a kuća stoji - isključivo zbog njihovog entuzijazma.

"Iako ovo nije napravljeno da se tu živi - ovo je odlično mesto za radionice. Mesto koje održava kolektiv, svako ko odluči da se nečime bavi može da se priključi, pa da se zajedno finansijski pomažemo - ali i inspiracija da se stvori, razgovorom, sedeljkama", navodi Emilija.

Vrata Almaške 22 su otvorena što za umetnike - što za radoznale pojedince koji bi u umetnosti da uživaju. Sve informacije o njima možete pronaći na njihovim društvenim mrežama.