Preminuo istaknuti beogradski arhitekta Mustafa Musić

Musićev život, kako je saopšteno iz ASA, bio je posvećen je arhitekturi, ostavljajući iza sebe nasleđe koje će trajati kroz generacije. Musić je svojom predanošću i talentom, kako se ističe, uspeo doseći vrhunce u arhitekturi.

"Njegovi projekti su ne samo definisali krajolik naše prestonice, već su i oblikovali način na koji razmišljamo o prostoru i lepoti. Bio je vizionar čiji su radovi bili spoj funkcionalnosti, estetike i održivosti. Međutim, Musićeva ostavština nije samo u građevinama koje je stvorio. Bio je mentor mnogim mladim arhitektima, deleći svoje znanje i iskustvo s entuzijazmom", navodi se u saopštenju ASA koje potpisuje arhitekta Slobodan Maldini.

Musićeva strast prema arhitekturi, dodaje Maldini, prenosila se na sve oko njega, inspirirajući nove generacije da sanjaju velike i stvaraju sa strašću.
„Ovo je fundamentalni pogled na svet. Kaže da kada gradite jednu građevinu, ne možete to činiti izolovano, već svojim aktom morate popraviti svet oko nje, i unutar nje, tako da u širem pogledu svet na tom mestu postane koherentniji i celovitiji; ta građevina koju podižete zauzima svoje mesto u mreži prirode, onakva kakvom je vi načinite“, rekao je svojevremeno britanski arhitekta Kristofer Aleksander.

U svojim zrelim godinama, beogradski postmodernista, avangardni arhitekta Mustafa Musić i dalje je stajao u prvim redovima stvaralaca koji neguju ideale Kristofera Aleksandera o potrebi da svojim delima poprave svet oko sebe, ističe Maldini.

Za svoju arhitektonsku delatnost Mustafa Musić je rekao: "Smisao mog rada i eksperimentisanja u domenu arhitekture predstavlja odraz sazrele svesti o potrebi vraćanja prostoru njegovih imanentnih osobina, bez kojih on prestaje da polaže pravo na atribut arhitektonski."

Nema sumnje da su ovakav red i orijentacija, u dobroj meri reakcija na "dnevnu" arhitektonsku produkciju, koja svojom "konfekcijskom" tehnologijom ostvaruje hiperprodukciju "prostorne pustoši".

O stanju u arhitekturi izvan granica Srbije arhitekta Mustafa Musić je rekao: "Anonimna arhitektura dominira i u evropskom regionu. Mada, Evropa ima i odličnih zdanja koja su na svaki način posebna, autorska. A ta svakodnevna konfekcija se gradi od materijala i sklopova koje forsira industrija građevinskih materijala. Sve te kuće nalikuju jedna drugoj. Reč je samo o varijacijama na temu. Sve se svodi na variranje elemenata koji su ponuđeni u katalozima građevinskih firmi. Tad se uloga arhitekte svodi više na izbor nego na kreaciju. Zapravo, kreacija postaje izbor."

Mustafa Musić je idejni tvorac, suosnivač grupe MEČ njen član od 1980. godine. U njegovom stanu na beogradskom trgu Slavija održavani su sastanci grupe, pripremane izložbe, projekti, instalacije i akcije. Godine 1980. Musić predstavlja projekat rekonstrukcije trga Slavija u Beogradu, pod nazivom naziva "Slavija kroz moj prozor". U ovom projektu vidi se jasno opredeljenje Musića za arhitekturu postmodernizma i njen likovni rečnik. Najvećim i najpoznatijim beogradskim trgom dominira arhitektonska struktura koja je po svojoj sadržini dekomponovana. Ona gradi prostorni arhitektonski sistem koji se sastoji iz dijagonalno i pod uglom postavljenih arhitektonskih mikrourbanističkih elemenata po svojoj strukturi predstavljaju postmodernističkim jezikom oblikovane objekte.

U ranoj fazi bavljenja arhitekturom Musićev postmodernistički izraz oslanja se na tradiciju sovjetskih konstruktivista, ali je u suštini avangardan, jer predstavlja kritiku arhitekture onakve kakva je sadržana u modernističkom jeziku u to vreme vladajućeg u Srbiji. Istovremeno, njegova arhitektura prevazilazi lokalan karakter, što je u to vreme bila osnovna odlika stvaralaštva beogradskih arhitekata.

U Musićevoj arhitekturi nalaze se uticaji američkog arhitekte postmoderniste Majkla Grejvsa u istoj meri u kojoj i El Lisickog, a na kraju i samog Le Korbizjea, u njegovim ranim fazama. U Musićevom arhitektonskom izrazu svojevrsni idejni uzor i mentor grupe "MEČ" Bogdan Bogdanović 1981. godine pronalazi čak uticaje Gudeje, vladara grada Lagaša u Južnoj Mesopotamiji iz perioda od oko 2144. do oko 2124. godine pre nove ere, koji je za vreme vladavine podigao čuveni Inanin hram.

"Opraštamo od velikog umetnika, čija će nas dela podsećati na njegovu veličinu i doprinos našoj arhitekturi. Neka njegova svetlost i dalje sjaji kroz arhitekturu koju je stvorio, a sećanje na njega neka nas uvek podseća na snagu umetnosti i stvaralaštva", zaključuje Slobodan Maldini.