Vuk Drašković: Istina je danas progonjena, trijumfuje laž, a kajanja - sve manje

"Monah Hokaj je u nekadašnji srpski snajperista i lažni monah koji sudi samom sebi za zločine počinjene u Sarajevu. On istovremeno sudi i hidri Udbe, generalima, vladikama, piscima, koji ga obesčoveče na onim poselima na Palama, pa kad su ga kitili, medaljama, odlikovanjima i od njega napravili serijskog ubicu. On sudi svima njima ali presudu i to onu najstrožu, izriče samom sebi", priča Drašković o svom romanu.

Na pitanje kako su oni koji nisu postali ubice odoleli svemu tome, Drašković kaže:

"To teško pitanje, nije lako odgovoriti na to. Kod Dostojevskog ima misao da je svaki čovek preširok i sastavljen i od dobra i od zla, i sad sve zavisi i od okoline, od prilika, šta će pretegnuti, jedno ili drugo".
Monah Hokaj je veliki pokajnik, predočava Drašković.

"Ali mu crkva mu ne dozvoljava da se pokaje, jer jednan veoma obrazovan i kontoverzan vladika ga pokušava da odvrati od toga. On se pokajao već, ali ga ovaj pokušava da odvrati od želje da se preda Tribunalu u Hagu", navodi pisac.

Kako piše Drašković, vladika mu kaže: "Čoveče, pa pogledaj po svetu spomenike, svi veliki spomenici su podignuti ubicama, nema spomenika podignutog mirotvorcima".

"Simon Olujić je planuo besom, gorko se pokajao i prekinuo sa ubijanjem kada je saznao da je pucajući sa brda u sarajevu ubio i rođenog sina i njegovu majku. Tada se čovek probudio u njemu, pokajanje, pobuna protiv poretka i svega što ga je napravilo monstrumom, i proglašavaju ga ludim. Prebacuju ga s Pala u Beograd u ludnicu, a odatle, krijući ga od poternice Haškog tribunala, mitropolit crnogorski će ga prebaciti u Crnoj Gori i zamonašiti. Postaće monah, ali za svaki slučaj prebacuje ga u Ukrajinu i kaže mu: 'Evo tebi prilike, budi istoričar, idi u Donbas i tragaj za ostacima nove Srbije, koja je tamo osnovana polovinom 18. veka i čija je prestonica bila u današnjem Bahmutu", opisuje Drašković svoj novi roman.

O tome gde je nestalo kajanje, kaže:

"Sve je manje kajanja, mi imamo danas situaciju da se ja i hiljade ljudi osećamo kao pripadnici ugrožene srpske nacionalne manjine, jer je propaganda, državna propaganda revidiranja, lažiranja onog što je bilo 90-ih, izvršena je strašna lobotomija, i danas ti mladi ljudi ne znaju ništa o 90-im", ocenio je Drašković.

Dodaje da znaju "ono što im se servira u parlamentu". "Da nije izgubljeno Kosovo, Milošević je pobedio NATO, nismo pravili zločine. Suprotni glasovi se ne mogu čuti, jer vas provlače kroz medije, proglašavaju vas izdajnikom. Ovo je trenutak kad su ovde pala brda a podigle su se doline. To je zakonom spojenih sudova povezano sa kojim čega sa Zapada", rekao je gost N1.

A onda, na pitanje zašto ponovo nije opozicionar, s obzirom na stanje u društvu, Drašković tvrdi:

"Ja jesam opozicionar, i ovim što govorim ovde... Ja nisam ni sa kim nego sa sobom. Zvanična je propaganda Srbija ka EU, i ja nemam ništa protiv toga, ali istovremeno govorim da ta EU nije EU mojih ideala... Jer, ako imate EU koja ni o čemu ne može da odluči, zbog idiotskog pravila da svako ima pravo konsenzusa, onda je sve blokirano".

Podseća da je bio ministar spoljnih poslova.

"Ja sam mnogo razočaran i ljudima koji vode tu politiku EU. To su znalci, pametni ljudi, ali kada je u pitanju Balkan, mnoge stvari ne znaju ili neće da znaju", dodao je.

Prema njegovim rečima, ništa se mnogo nije promenilo od vremena Slobodana Miloševića.

"Vuk Drašković i SPO su žrtva, najveća žrtva UDBA-e i ovoga poretka, koji praktično nije prekidan od Miloševića do danas. Nekih malih amplituda je bilo, ja sam kao ministar vodio politiku ka Zapadu i zbog toga sam kažnjen na izborima. Ja gledam, naravno, ne mogu da ne podržim nešto ako je to u skladu sa onim zašto se borim od 90-ih, ne mogu da budem protiv principa Srbija ka EU", naveo je Drašković.

Zaključuje da je danas istina "progonjena".

"Mislim da je istina otrovna, kažu da je lekovita, ali sam ja svestan da će istina uvek biti progonjena. Laž je danas nešto što trijumfuje i ovde i na svetskoj sceni", rekao je.