Knjiga "Unutrašnje more" ima neku otvorenost, mislim da je to važno i da bi svako od publike trebalo da nađe neko mesto za sebe, tu ima jako puno tema i situacija koje su sve povezane, i tu svako može nešto da prepozna, rekla ja u Danu uživo N1 Danica Vukićević, dobitnica NIN-ove nagrade.
Ona je dodala da nije pisala knjigu sa predumišljajem, niti sa razmišljanjima o tiražu.
POVEZANE VESTI
Govoreći o „ženskoj književnosti“, i tome što je tek sedma žena dobitnica NIN-ove nagrade u istorji dugoj 69. godina, Vukićević je rekla da postoji samo jedna važna stvar.
„A to je da sam ja sedma dobitnica. Jedan medijski naslov je bio: ponovo je žena dobila nagradu. Šta to znači? 69 nagrada, a sedam je ženama. Sledeći put kad budu muškarci dva puta zaredom, niko neće napisati opet muškarac. To se sve podrazumeva. Ništa se ne podrazumeva“, istakla je. „Kažu: dobi žena NIN-a, ili, eto, žene pišu romane. Mi kao autori možemo da pišemo šta hoćemo.“
„Sestrić mi je rekao epohalnu rečenicu – da čitam knjige, ti bi bila moj omiljeni pisac.“
Govoreći o autentičnosti, navela je da postoji i autentična egzistencija. „Ako pitate nekoga zašto živi tako turobno i neautentično, neće znati da vam kaže. Mislim da smo mnogo slobodniji nego što mislimo. Preuzmeš neki rizik, a oni koji ne preuzimaju rizik, ne znam šta je sa njima. Mislimo da mi sve znamo, i kad čovek sebe pita zašto to radi, ne zna odgovor… Milsimo da svi znamo kako stoje stvari, a zašto ljudi kažu sebe to je velika zagonetka.“
Govoreći o uticaju virtuelnog, Vukićević je navela da virtuelno daje neku iluziju zajedništva koja nam je potrebna.
„Volim sve što se dešava, jedna od tačaka koje sam otkrila kao neki oslonac i izvor radosti u životu jeste da prihvatam stvari koliko god mogu“, dodala je.
„Ali potrebno nam je pravo zajedništvo. Između virtuelnog i pravog, bolje je pravo, ovo je otišlo predaleko. Nisam ja čovek iz šume i ne govorim – nemojte ljudi da se umrežavate, ali mislim da je otišlo predaleko, ljudi na mrežama predstavljaju svoj život onakvim kakav nije“, objasnila je.
