Legat Nadežde i Rastka Petrovića, velikana srpske umetnosti i kulture, nalazi se u ulici Ljubomira Stojanovića na broju 25. Ako nikada niste čuli za legat, niti posetili ovu kuću, sasvim je razumljivo, kuća je oronula, propada i niko je ne obilazi. Jedan stanovnik ove ulice bori se već neko vreme da ovo kulturno dobro dobije obnovu koju je zaslužilo.

Života Lazarević je u razgovoru za N1 skrenuo pažnju na loše stanje ovog zdanja.

„Da se na neki način skrene pažnja nadležnima i onima koji se proglašavaju nenadležnima da preduzmu neke mere da bi se kuća sprečila od daljeg propadanja i devastacije. Kao što vidite ona je napuštena, ruinirana, nju niko ne obilazi. Pre mesec i po dana kad je pao onaj sneg, drvo je palo i naslonilo se na kuću, onda su došli radnici Gradskog zelenila, preskočili su ogradu – pošto očigledno se ne zna kod koga je ključ od kapije – i onda su malo rasčistili ovaj objekat. Ovo je od izuzetnog značaja za Beograd, za kulturu, za Narodni muzej, za ceo srpski narod“, rekao je Lazarević.

Kako se navodi na sajtu Narodnog muzeja, spomen-muzej u Profesorskoj koloniji posvećen je velikanima srpske kulture 20. veka – Nadeždi Petrović, čuvenoj slikarki, osnivaču Prve jugoslovenske umetničke kolonije u Sićevu, i njenom bratu Rastku Petroviću, pesniku, putopiscu i likovnom kritičaru.

Muzej je postao deo Narodnog muzeja 1975. godine zahvaljujući plemenitom daru – legatu Ljubice Luković, sestre Nadežde i Rastka Petrovića, koja je Muzeju zaveštala svu svoju imovinu, uključujući i porodičnu kuću u kojoj je Spomen-muzej otvoren.

Osim radova Nadežde Petrović, Ljubica Luković je Muzeju zaveštala i vrednu kolekciju slika iz zbirke samog Rastka Petrovića, dela domaćih i stranih umetnika, kao i raznorodne umetničke, upotrebne i predmete kulta vanevroposkih kultura koje je Rastko prikupljao, njegova afrička i meksička zbirka. Dragocen segment legata predstavlja epistolarna građa i rukopisi, crteži Rastka Petrovića, njegova i biblioteka, gramofonske ploče i putopisni filmovi.

U okviru legata čuvaju se i lični predmeti, porodične fotografije i uspomene iz života ovih značajnih umetnika, danas izuzetno dragoceni dokumenti za razumevanje i tumačenje različitih aspekata njihovih ličnosti i stvaralaštva.

Najznačajniju celinu čini 30 radova Nadežde Petrović, među kojima su Bavarac, Betovenova maska, Kaluđer, Šljivik u Resniku, Mod Alan, kao i sedam akvarela Rastka Petrovića, Bekstvo u Egipat, Predeo iz džungle, Orijentalna igračica.

Izdvajaju se i dela predvodnika istorijskih avangardi: bakropis Pabla Pikasa Žena sa knjigom, crtež Amedea Modiljanija Ženski akt, crtež Žana Koktoa Skica, slika Moiza Kislinga Poluakt devojke, grafika Žorža Ruoa Glava Ibija, akvarel Ogista Rodena Ženski akt, crtež Maksa Ernsta Prvi značajan razgovor sa Himerom itd.

Celokupan umetnički materijal, od ukupno 64 dela, čuva s u okviru postojećih zbirki Narodnog muzeja.