ĆAca bi kao hteo u EU, a EU bi kao htela da ga primi

Reakcije su bile dosta različite, od izjave male Ane da je ponosna  što EU već petu godinu zaredom konstatuje da Srbija može da otvori Klaster 3, do ljutitog ćAce koji je obećao da će da pregrize jezik. Jedino zbunjeni Marko ne zna da li da krene da tapše ili ne. Mislim, da li da tapše što već petu godinu Srbija ponavlja isti razred, zbog jedinice iz vladanja. Što bi rekli klinci, kec ko vrata, i to zatvorena, jer koliko vidimo, ćAca više nije dobrodošao nigde, čak ni ako sam ponese hoklicu.

Pitate se zašto tako, kad evo ima već punih jedanaest godina kako Srbija „nezadrživo napreduje“ na svom putu ka EU. Obećao ćAca, „garantujem da će Srbija ostati na svom evropskom putu“, sa prećutanim delom koji glasi „večito zaglavljena“. A što bi i žurili ka toj EU? Lepo je i ovako, već godinama evrići samo dolaze, pohvale i počasti ne manjkaju, a priča o Srbiji kao garantu stabilnosti i razvoja regiona se vrti po hodnicima Brisela. I niko ne traži ćAci fiskalni račun, i ne pita kako se troše pare. Nije glup ćAca, vidi šta se dešava onima koji su pre njega ušli u tu EU, a i onima koji sad ubrzano jure ka članstvu. Ne bi ćAca tako brzo u EU, jer vidi da ovi Hrvati, svako malo uhapse i pošalju u zatvor političare zbog korupcije, od bivšeg premijera, preko gomile ministara, gradonačelnika, tužilaca, sudija... I to je izgleda baš zarazno. Evo, krenuli da hapse političare i ovi Crnogorci, pa čak i Albanci. Zamisli samo koliko bi bilo nezgodno da se takva praksa primeni i kod nas. Zato naš ćAca, njegova bratija i kumovi imaju manjak volje i motivacije, a višak korupcije i lopovluka.

Baš nas „voza“ ovaj naš ćAca, i to godinama. Nego izgleda da je to „vozanje“ gotovo, pogotovo nakon tragedije u Novom Sadu. Da se ne zavaramo, nije samo ćAca kriv. Tu je dosta pomogla i EU, sa svojim blagonaklonim stavom prema ćAci u prethodnom periodu, uprkos lošim rezultatima, ne primećujući drastičan pad u ključnim elementima reformskog procesa: sprečavanje korupcije, vladavina prava, fer i pošteni izbori, sloboda medija, ljudske slobode, transparentnost. Ali i tome je došao kraj. Izgleda da se i ta EU konačno opametila. Promenila je ekipu koja prati napredak Srbije, pa su „evropske narodnjake“ zamenile socijaldemokrate tako da ćAcini drugari više ne mogu da poklanjaju ocene, jer su došli neki baš nezgodni učitelji iz Skandinavije, na čelu sa komšijom Hrvatom. Zato sad imamo konačno realan izveštaj o „napretku“.

Kad otvorimo oči i pogledamo malo kroz prozor tog voza kojim nas voza ćAca sve ove godine, vidimo da smo totalno zalutali, i da smo odavno trebali da skrenemo „levo od Albukerkija“. Sad priznaju da već pet godina nismo otvorili novo poglavlje, zahvaljujući izjavi male Ane. A napredak? Koliki je? Pa, u poslednjih jedanaest godina smo napredovali neverovatnih 5%. Da, da, veseli se Serbski rode. Sa nasleđene ocene napretka iz 2014, koja je iznosila 2,97, došli smo čak do 3,12, i to na skali od 1 do 5. Od „slabe“ do „jake“ trojke. Za jedanaest godina smo otvorili samo 22 od 35 poglavlja, ili manje od dve trećine. Šta kažete? Nije loše? Hajde da pogledamo u komšiluk. Recimo Hrvatska je za deset godina otvorila i zatvorila sva poglavlja, i postala članica EU. A Crna Gora nas je ove godine pretekla, dok nam se Albanija približava velikom brzinom.

E, pa ta ćAcina neverovatna brzina napredovanja ka EU od nekih pola procenta godišnje će nam omogućiti da za „samo“ 70 do 80 godina zatvorimo sva poglavlja i budemo spremni za članstvo u EU. Mora da je naš ćAca baš tako i planirao, kao dobar šahista, da od te 2100-te godine naša Srbija bude u tom elitnom društvu, gde će nas decenijama čekati naše komšije, koji su već dobili i orijentacione datume za zatvaranje svih poglavlja. Do sada je imao opravdanje da je to sve zbog Kosova, ali sada čak i vrapci na grani znaju da je prodao sve što je mogao da proda na Kosovu, od države do crkve. Ostalo je samo da mu podignu spomenik u Prištini, odmah pored Klintona.

Sada je ostalo da se i mi opametimo. Što pre, ukoliko je moguće. Jer iz istih razloga zbog kojih građani hoće u EU, naš ćAca neće. Jer se tamo premijeri i predsednici hapse i šalju u zatvor zbog korupcije, zajedno sa ministrima, kumovima i ostalom „znaš ti ko sam ja“ naprednim bratijom. Mislite o tome, pogledajte kroz prozor gde nas to „voza“ ćAca, i pogotovo obratite pažnju na „taksimetar“, koji ubrzano zbraja EXPOnencijalnom brzinom milijarde i milijarde opljačkanih evra. A ako vam je ipak sve jedno, onda uzmite u ruku jednu BRICS, udrite u vugla dok vam se ne razbisti, jer nas umesto EU čeka otplata svih kredita i dugova, koje će da traje možda baš do te 2100-te godina. Ako preostane tada još neko, kako ovde u Srbiji, tako i u EU.