Od kako je sveta i veka, kad se priča o građevini i odgovornosti, sva pitanja i odgovore nalazimo u „svetom trojstvu“, trouglu koji čine Projektant, Izvođač radova i Nadzorni organ. Barem bi tako trebalo da bude po Zakonu, ili ti „De jure“. „De facto“, u Srbiji je taj trougao više „Bermudski trougao“, koji služi samo jednoj svrsi – da u njemu netragom nestane svaka odgovornost za eventualne greške i propuste u procesu izrade infrastrukturnih objekata.
Piše: Danijel Dašić, građevinski inženjer
Šta kaže Zakon? Što se tiče odgovornosti projektanta i/ili Nadzornog organa, po Zakonu postoji ugovorna i vanugovorna odgovornost. Ugovorna odgovornost se preuzima kroz zaključivanje Ugovora o projektovanju građevine ili Ugovora o nadzoru nad izvođenjem radova. Projektant može biti odgovoran za štetu koja je prouzrokovana. I to se može desiti na nekoliko načina: potpunim neizvršenjem ugovornih obaveza, manjkavim izvršenjem i zadocnelim izvršenjem svojih obaveza.
I Projektant i Nadzorni organ moraju postupati stručno, pažljivo i savesno. Projektant može biti samo lice koje je visokim obrazovanjem steklo potrebno zvanje inženjera, a uz to poseduje i odgovarajuće licence. Od njega se zahteva pažnja dobrog stručnjaka, da pažljivo sasluša naručioca, da postavlja pitanja radi razjašnjenja i da ukaže na sve dobre i loše strane njegovih naloga.
Nadzor nad izvođenjem građevinskih radova zaključuje se između inženjera koji se obavezuje da prati, kontroliše i daje uputstva izvođaču radova kako bi infrastrukturni objekat u svemu odgovarao projektu. Projektant i Nadzorni organ su dužni da prouče početno stanje, od osnovnog projekta preko svih elemenata koji su predmet izgradnje. Celokupan posao građenja može početi tek kada je sačinjen projekat po kome će se radovi izvoditi i nakon pribavljanja svih potrebnih dozvola i projektno tehničke dokumentacije (lokacijski uslovi, građevinska dozvola, odobrenje prijave radova). Ukoliko se to ne desi, Investitor snosi krivičnopravnu odgovornost.
Kontrola glavnog projekta, prema ranije važećem Zakonu o planiranju i izgradnji i kontrola izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sa izmenama tog zakona iz decembra 2014. godine, su potpuno dva različita postupka. Član 8đ Zakona o planiranju i izgradnji propisuje da tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove i građevinsku dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima koje je pribavio u skladu sa članom 8b Zakona (u okviru objedinjene procedure).
Po mišljenju ove vlasti, taj član otklanja rizik nepotrebnih „provera“? koje su se u praksi vršile u vezi sa glavnim projektom, bez obzira što projekte izrađuju i kontrolišu lica koja poseduju adekvatne licence i bez obzira što se vršenjem tih provera ne izdaju nikakve dodatne garancije investitorima, niti trećim licima. Takođe, ovim članom precizirane su odredbe o odgovornosti projektanta koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršioca tehničke kontrole i investitora. Znatno sužen i formalizovan sadržaj izvoda iz projekta, čini tu proveru jednostavnijom i podložnijom greškama, nego provera sadržaja glavnog projekta, u skladu sa ranije važećim zakonom.
A šta ćemo sa strukom i ljudima? Posebna odgovornost se odnosi na povezana lica koja su znala ili su morala znati na postojanje fizičkih nedostataka koji se tiču samog infrastrukturnog objekta. FIDIC pravila obavezuju Izvođača radova da pribavi kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju. Sve strane imaju obavezu da uočene nedostatke u projektu i/ili izvođenju prijave kako bi se hitno sačinio plan njihovog otklanjanja. Tu se postavlja ključno pitanje, da li mogu postojati nedostaci u projektu koji će ostati skriveni i prilikom pregleda infrastrukturnog projekta. U tom slučaju Projektant će biti odgovoran za sve skrivene nedostatke, jer je on prema Zakonu stručno lice, i njemu ovakvi nedostaci ne mogu ostati nepoznati. FIDIC pravila predviđaju rok od 21 dana u kom izvođač radova i nadzorni organ moraju prijaviti sve uočene nedostatke projekta u pisanom obliku.
Osnovna dužnost Nadzornog organa je da za naručioca vrši kontrolu na gradilištu. Vodi računa o tome da li Izvođač radova poštuje projektno-tehničku dokumentaciju, propise, pravila struke i ugovorne rokove. Ukoliko postoji potreba, može da zahteva od projektanta da daje pojašnjenja i instrukcije izvođaču radova. FIDIC pravila propisuju međusobnu obavezu izvođača radova i projektanta da se konsultuju pre i posle izvođenja radova, kako na gradilištu, tako i van njega. Tu se podrazumeva takozvana „dužna pažnja“, obavezu da se reaguje na odgovarajući način na one okolnosti koje su se pojavile u toku izvođenja, a koje su dovele u sumnju kvalitet izgradnje/rekonstrukcije objekta.
Vanugovorna odgovornost svih učesnika u procesu izgradnje infrastrukturnih objekata, podrazumeva obaveze u delu stručnosti i članstva u Inženjerskoj komori, koja daje garanciju pravnog standarda dobrog stručnjaka. I to je jedini slučaj da je do sada u Republici Srbiji neko bio pozvan na odgovornost u zadnjih desetak godina za propuste i štetu nanetu zbog nekvalitetno projektovanih i/ili izvedenih infrastrukturnih objekata, a vezano za rušenje potpornog zida u Grdelici.
Pročitajte još:
To je bilo ono „de jure“, a sad, da se vratimo na „de facto“ stanje. Šta je sve tačno i dokazano do sada.
1. Radovi na nadstrešnici Železničke stanice u Novom Sadu jesu bili predviđeni projektom koji je radio CIP.
2. Rađena je analiza postojećeg stanja objekta i utvrđeno je da je stanica „u dobrom stanju i da se vizuelno ne uočavaju oštećenja koja bi uticala na stabilnost objekta.
3. Projektant i Nadzorni organ su izjavili da nisu imali uvid u originalni projekat iz 1964.
4. Projektant je predvideo postavljanje stakleno-metalne konstrukcije na armirano-betonsku konstrukciju nadstrešnice, u vidu zatvaranja postojećih otvora sa gornje strane, i cementnim pločama sa donje strane, bez izrade statičkog proračuna koji bi potvrdio da ta dodatna težina utiče ili ne na statičku stabilnost objekta.
5. Tehnička kontrola projektne dokumentacije je izvršena, i reviziona komisija je prihvatila svu dokumentaciju kao potpunu i kompletnu.
6. Inženjer Zoran Đajić je jedini u svemu postupao po Zakonu o planiranju i izgradnji i upozoravao u pisanom obliku CIP, ali je to bilo zanemareno od strane Projektanta.
7. Nakon pada nadstrešnice, stabilnost celog objekta je ugrožena, jer nedostaje veoma bitan konstruktivni element zatege krovnih nosača, koji služi da smanji sile u istim. Neophodno je uraditi novi statički proračun i postaviti, ukoliko je potrebno, nove zatege koje bi obezbedile statičku stabilnost konstrukcije.
8. Investitor snosi najveću odgovornost jer je dozvolio da građenje počne pre pribavljanja svih potrebnih dozvola i projektno tehničke dokumentacije (lokacijski uslovi, građevinska dozvola, odobrenje prijave radova). I zato što je dozvolio korišćenje objekta pre pribavljanja upotrebne dozvole, bez obzira što to po internom pravilniku nije bila obavezna radnja.
Šta reći na kraju. Ko je kriv? Ukratko – svi, od projektanta, preko izvođača, do nadzornog organa. Svi, sem inženjera Đajića, koji je svoj posao jedini radio stručno i sa integritetom. Pravno gledano, krivica Investitora je ključna, zato što je omogućio građenje pre dozvola, hronološki je nastala prva, i izazvala sve ostale krivice. Tako da jedan predsednik države, dva predsednika vlade (jedna bivša, i jedan budući bivši) i tri ministra građevine snose punu krivičnopravnu odgovornost za ovu nesreću. Kada? Videćemo.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare