Dogodine u Zrenjaninu? Sa kanisterom za vodu?

Dal’ je tako, ili nije baš tako, tu su mišljenja podeljena, ali zahvaljujući „mudrosti“, znate već, našeg maršala ćAce, barem jedna sličnost će biti ostvarena, i to vrlo brzo. Ne, neće praviti veću kulčinu od ove postojeće kulčine, izgleda da neće kupiti ni njihove leteće taksije, a i „Dubai“ čokolade smo se već svi zasitili. Ono što ćemo dobiti, i to prvo Beograđani, je pustinja. I to ona prava, u kojoj je zdrava voda za piće najskuplja roba, ponekad skuplja i od nafte. Za početak je krenuo sa uništavanjem svega zelenog, od travnjaka, žbunja, do drveća, tako da je grad Beograd izgubio u poslednjih dvanaest godina skoro 50% svih zelenih površina. I pogađate, dobio skoro isto toliko betona i asfalta.

Sada je došlo vreme za drugu fazu, koja je dobro sakrivena iza blještave šarene laže zvane EXPO 2027. Odnosno ispod samog EXPO-a, gde se nalazi jedno od glavnih izvorišta vode za Beograd. A sve je počelo nekontrolisanim nasipanjem šuta i građevinskog otpada na lokaciji EXPO-a, bušenjem i postavljanjem betonskih šipova za osiguranje temelja, tako da je za početak nepovratno oštećen zaštitni sloj iznad aluviona, koji besplatno i pouzdano filtrira rečnu i podzemne vode, i obezbeđuje ono o čemu peva Bajaga, „voda dobro teče kada odvrnem česmu“. Izgleda da je ne samo kvalitet beogradske  vode „otpevao“ svoje, već i kvantitet. Naravno, reći će vam ovi na vlasti da to nije tačno, i obećavaju da ni na koji način neće biti ugroženo vodoizvorište. Što bi rekao Balašević, „ima li šta lakše, neg’ obećati“. Kad smo već kod Balaševića i Vojvodine, ko se seća da već desetak i više godina vlast istu pesmu peva Zrenjanincima? A od skoro i građanima Novog Sada, koji su prošlo leto po prvi put imali velike restrikcije i manjak vode u sistemu? Neki „mrzitelji“ vlasti u tome Novome Sadu odavno upozoravaju da bi serija infrastrukturnih projekata u zoni Ratnog ostrva i Petrovaradinske ade, mogla znatno da utiče na kvalitet pijaće vode i da redukuje proizvodnju za do 1150 litara vode u sekundi, koliko iznosi kapacitet tridesetak bunara u tom delu Novog Sada. Ako vam nije jasno, ili ne baratate brojkama, da bi Bajaga mogao da peva onu svoju pesmu, Novom Sadu treba od 1300 do 1600 litara vode u sekundi. Pa vi sad vidite šta će da bidne, ako od toga oduzmete onih 1150.

Ali da se vratimo iz Novog Sada u Beograd, i to onim Sokolom, što mu je korupcija potkresala krila, pa umesto obećanih 200 na sat, opet kao jedna stara pesma iz 90-tih, jedva prebaci nekih 120, i to samo ako napolju nije mnogo hladno, jer su neke „čike“ štedele na mnogim stvarima, pa i na stubovima koji nose napojnu mrežu za Sokola. Da se razumemo, dobro je štedeti, ali po svemu sudeći, ovi „ušteđeni“ evri i dolari nešto nisu otišli u državnu kasu. A gde su to otišli, i u čije džepove, e to će već TOK da nam otkrije, sem ako mu iste ove „čike“ ne potkrešu krila kao i kod našeg Sokola.

E sad, video naš maršal ćAca kako prolaze sokoli u Srbiji, pa je odustao od onog „bolje biti sivi soko, nego se kriti kao miš ispod nekog kamena“, počeo da skviči i sakrio se ispod najvećeg kamena koji je mogao da nađe, a to je naravno, na gradilištu. A koje je najveće gradilište u Srbiji? Pa naravno EXPO. Jer nije za bacanje tih 1,8 milijardi evrića, kako kaže naš malecki ministar, odnosno 1,3 kako tvrdi Dimitri Kerkezis, generalni sekretar Međunarodnog biroa za izložbe. Vreme opasno teče, sve jače se čuje TOK-TOK, TOK-TOK, zato je izgleda pod hitno, i to samo u zadnjih par meseci prebačeno iz budžeta Srbije za EXPO skoro milijarda evrića. Jer za maršala ćAcu nije nikada bilo najbitnije da se taj EXPO i stvarno desi. Da mu je bilo bitno, pravio bi sigurne objekte sa upotrebnom dozvolom. Bitno je da se pare potroše. I da niko sutra ne pita, ono vojvođansko, „di su naši novci?“. Jer je bilo kakva priča i postavljanje pitanja, mnogo komplikovanije i teže, kad si žedan, kad su ti usta suva, i da kad odvrneš česmu, nema vode da teče. Pa čak ni one iz Zrenjanina, što menja definiciju vode „tečnost bez boje, mirisa i ukusa.“ E pa moji Beograđani, evo vam nove parole: „Dogodine u Zrenjaninu“.