Dragan Stojković Piksi – selektor koji ne živi od svog posla

Lični stav 30. jun 202416:57 36 komentara
N1

Priča o rak rani našeg društva, toliko teškom preuzimanju odgovornosti.

Na udaru je uvek onaj koji je najodgovorniji, ko je birao i sastavljao tim, određivao taktiku, ne radi se ni o kakvoj ujdurmi.

Dragan Stojković Piksi je čovek koji nas je trijumfalno odveo u Katar, u kojem nismo prošli grupu, a očekivali smo. Niko ga nije razapinjao niti stavljao na lomaču, koja nam medijski i civilizacijski nije strana. Kao retko ko u našem fudbalskom svetu, nastavio je nesmetano da radi svoj posao.

Na ovaj Euro, kvalifikovali smo se teškom mukom, uz dosadnu i bezidejnu igru, zahvaljujući ponajviše formatu – ogromnom broju zemalja kojima je omogućeno da se za šampionat kvalifikuju. U bilo kojem pređašnjem Nemačku bi videli samo na televiziji.

Teško da je i jedna prethodna fudbalska reprezentacija imala manje pritiska, čaršijskih priča, uslovljavanja, kontroverzi, kao sadašnja. Čak su i očekivanja prvi put bila realna. Valjda su i nas megalomane konačno otreznili svi pređašnji rezultati, kakvim nas obično čašćavaju naše fudbalaske reprezentacije. Realna, ne baš do granica totalnog defetizma, da nećemo proći grupu.

Običan svet, zvani i nezvani, Piksiju više zamera bezidejnu i mučnu igru za gledanje, a manje sam rezultat. I sujetu. Piksi se tvrdoglavo držao svog sistema, koji bi da mu je doneo lepršavu igru, bio brana i za eventualne poraze od 5-0. Tobože napadački tim, postigao je na ovom takmičenju jedan jedini gol, a statistika šuteva u okvir gola teško da mi je za tekst bila potrebna, rizikovaću, i reći da ih je bilo vrlo, vrlo malo.

Dragan jeste jedan od najboljih fudbalera koji je ova zemlja imala, ali on odavno više nije igrač, on je trener, i kao takav se nalazi na rendgenu javnosti, kao i daleko bolji treneri od njega, pogotovo kada izostane bilo kakav rezultat. I nije najbolji. Slavoljub Muslin nas je odveo na šampionat, i imao je toliko veliko „svoje ja“, da ga je ono koštalo i odlaska na svetsko prvenstvo. Trener koji je postigao vanredan uspeh nije otišao u Rusiju, jer nije želeo da mu igra Sergej Milinković-Savić, nasuprot onima koji su za njega agitovali, a verovatno agituju i danas.

Ironično ili ne, radi se o fudbaleru koji je tek potrčao za igračem Slovenije Žanom Karničnikom, u momentu pre nego što nam je zabio gol. Igrač Lacija, o kome se danonoćno pričalo da će za stotine miliona evra preći u nekog evropskog velikana, poput Reala, Mančestera ili Intera, na kraju je završio u Saudijskoj Arabiji, gde tu i tamo može da se potrči nehajno, a da za to ne dođe sankcija. Ne i na šampionatu Evrope.

O Radomiru Antiću izlišno je i trošiti reči. Jedna mi odmah pada. Pravi gospodin.

Kada je o gospodinu Piksiju reč, vratimo se na to šta ta reč simbolizuje. Gospodin uvek preuzima odgovornost. Piksi to nije učinio ni nakon jednog jedinog meča, uključujući i eliminaciju nakon grupne faze. Ubedio nas je da smo bili odlični, i da je Milinković-Savić pogodio onaj šut protiv Danske sve bi bilo drugačije, da nismo izgubili ni od koga pet naprema nula, da nismo bili vreća za udaranje. Radio je sve najbolje po tim, od treninga, priprema utakmica, taktike, svega što je u opisu njegovog posla. Ergo, pošto je sve besprekorno uradio, jasno je da su krivci svi oko njega, prvi igrači.

Gospodin uvek preuzme krivicu.

Ukoliko je mantra bila da ne primimo pet komada, onda se to navede kao cilj pre šampionata, odnosno da ćemo se kao neizudarana vreća vratiti iz Nemačke.

U skladu sa time se onda odredi i plata. Skromna, shodno zemlji iz koje se dolazi, i još više shodno ciljevima. U medijima je figurirala Piksijeva godišnja plata od milion i po evra, plus bonusi, koji deluju toliko astronomski da mi je neugodno da ih i spuštam na papir – u zemlji u kojoj većina bolnica nije okrečena, u kojima je teško namamiti smislenog prosvetnog radnika da predaje u školama, ili doktora da nas leči.

U jednom medijskom dijalogu sa Nemanjom Vidićem, koji je optužio selektora i njegov stručni štab da su u poslednje dve godine prihodovali čak 16.000.000 evra na ime bonusa za plasmane na velika takmičenja, lakonski je replicirao „Na kraju krajeva, da sam zaradio ne 16, već 116 miliona evra, u čemu je problem? Čiji je to novac, ko je te pare uneo u Savez? Nije to državni novac?“.

Taman i da nije, taj novac može da ode i za štucne nekoj deci, stadion u Čačku, Novom Sadu, Kraljevu, za dresove pionira, za školovanje, za lopte. Možda ipak za nacionalni stadion, ili ruine poput stadiona Rajko Mitić i stadion Partizana. Osim ukoliko nisam dobro obavešten, pa je naša infrastruktura poput Švedske ili Engleske.

Koliki god novac da je uzeo, dovoljan je da njegovu izjavu sa aerodroma učini prilično bljutavom.

„Ne živim od ovog posla. Volim da radim za svoju zemlju, volim da pomažem“, izjavio je Piksi na aerodromu.

Pa Piksi, ukoliko ne živite od ovoga, i volite da pomažete, mogli ste pro bono da radite kao selektor, pošto postoji prilično veliki broj nas smrtnika, koji bi mogli nekako da žive i od tih 120.000 evra mesečno.

Piksi je postao vreća za udaranje najviše od onih od kojih se nije dovoljno distancirao, a trebalo je, predvođenih Aleksandrom Vučićem. Nije Vučiću mestu u avionu sa fudbalerima, niti je Piksiju mesto da sa predsednikom, Miloradom Dodikom i vrhuškom ove vlasti testira vetar u otvorenom autobusu, koji se simbolično pre šampionata zaglavio u blatu. Ko se mača lati, od njega i strada, pa sada i njegova sudbina ne zavisi od nas koji ga kritikujemo, nego od nekoga ko ga naziva „prijateljem“, Aleksandra Vučića. Hajte se onda prijateljski i dogovorite, da ta silna odšteta „nekome ko ne živi od ovoga“, ode našim klincima koji bi da igraju fudbal, kroz stipendije ili infrastrukturu.

Možemo lakše da se složimo sa njegovim sistemom igre, sa pogledima na fudbal, platom, druženjem sa srpskom političkom elitom, ali baš nikako sa time da je gospodin, a nije da nije imao šansu da to bude, uključujući i ostavku nakon debakla u Nemačkoj, u kojoj nas je izbacila selekcija Slovenije, koju čine i igrači koji dobijaju kikiriki u poređenju sa našim etabliranim zvezdama, među njih uključujem i selektora.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare