Gari, nemaš pojma, a kad si već u Indiji, bućni se u svetoj reci Gang, da možda i ukapiraš

Izgleda da mu i dalje nije dobro posle onog „index“ sendviča. Džabe mu i odlazak u njemu omiljeni SPC šoping mol i kupovina još jednog crkvenog „ordena“ velikomučenika, ipak ga ne vole i ne žele nigde u Srbiji, osim možda u onom njegovom Ćacilendu. Ostalo mu samo to, podseća ga na Srbiju, jer mu se i Ćacilend drastično smanjio, posle skorašnjeg zavrtanja ušiju. Još kad zna da mu je onaj predstavnik NATO očitao lekciju, i da tek ide na „ribanje“ na tu Minhensku konferenciju, samo mu treba još da ga ponižavaju u Novom Sadu. To niko ne voli, a pogotovo ne ovakvi narcisoidni maršali, velikomučenici, sa ozbiljnim problemima. Jeste da je našao „dobar“ izgovor da ipak zaobiđe Novi Sad, ali džabe mu sve, kad mu se strah i panika vidi, kako u očima, tako i u govoru tela. Ono što ipak zbunjuje je zašto se toliko plaši od građana i građanki Novog Sada, koji su pokazali da im je najopasnije oružje karton svežih jaja, i pištaljka. Sem kad se zaigraju sa njegovim kobricama, ali i to je još uvek smešna priča.

I tako nam velikomučeni maršal ćAca poručuje da će da ide malo do Indije, koja dođe skoro ko Inđija, samo malo veća, i nije u Vojvodini. Znate već, onoj Vojvodini što je bila jedno vreme glavni adut kampanje naprednjaka. Ali da se vratimo u tu Indiju. Mislim da znam razlog zašto nešto iznutra tera velikomučenog maršala ćAcu da ide tamo. Razmislite sami. U zadnjih godinu dana je obišao sve crkve, manastire, Svetu goru, ljubio zapaljenu sveću, ali nije našao mira. Da je Sloba, Mira bi mu bila kući, ali i to je druga, već ispričana priča. Možda je shvatio da mu je zadnji izlaz da ode u postojbinu jedne od najstarijih svetskih religija, i da tamo proba da nađe spokoj i oprost grehova, tako što će da se bućne u svetu reku Gang. Mada to sa „bućkanjem“ u reku može da previše liči na slučaj njegovog bivšeg prijatelja, koji se tako „bućnuo“ u Dunav, i „izgubio“ se na više godina, toliko da mu se i prezime izgubilo, čak i sa nadgrobnog spomenika.

I tako, nastavlja velikomučeni maršal ćAca svoju svetsku oproštajnu turneju, a da i dalje u širokom luku zaobilazi sva mesta u Srbiji gde ima više stanovnika nego što može da stane pod seosku šatru. I to ne radi bez razloga. Strah jeste bio i ostao glavni razlog za to, ali ga ne treba tražiti u građanima i građankama. Strah od kriminalnih grupa koje su do juče (a neke su i dalje) bile aktivni igrač u timu velikomučenog maršala ćAce je ključ. U ovoj njegovoj šahovskoj partiji, koju očigledno gubi, i gde se već vidi izgledni mat u dva ili tri poteza. Došlo je vreme izbora, ne samo onih političkih, već i ličnih, gde da bi „sačuvao glavu“ mora da „žrtvuje“ i neke svoje jake figure, lovce, topove, pa možda čak i samu kraljicu, samo da bi u nekom scenariju postigao remi, bilo da to bude pat pozicija, trostruko ponavljanje pozicije, ili možda mrtva pozicija.

Velikomučeni maršal ćAca je inače poznat po tome da se teško rešava svojih saradnika, čak i najobičnijih piona, voli da ih pomiluje i zaštiti. A ako baš mora da ih se reši, ili ih dobro „udomi“, kao što je uradio sa Tomom i Nebojšom iz Beograda, ili ih pusti „niz vodu“, ali bukvalno. A izgleda da se njegovom obogaćenom kriminalnom polusvetu baš ne odustaje od para i moći. Posle ovoliko godina dobro plaćenog služenja, ne sviđa im se izbor koji im daje velikomučeni maršal ćAca. Boravak u zatvoru, kao Belivuk, pa čak i light varijanta kao Vesić ili Toma Mona, ili sa druge strane, plivanje u zaleđenom Dunavu, kao što je „odabrao“ Cvijan. Zna to dobro velikomučeni maršal ćAca, a zna i da ti pioni na njegovoj šahovskoj tabli sada imaju dovoljno i novca i kapaciteta da dođu do kraja table i da postanu mnogo jače figure. I to u vreme kad se velikomučeni maršal ćAca nalazi sateran u ćošak od strane mnogo moćnijih figura, koje traže žrtvu, kao što je na primer Radoičić, a koji je po svemu sudeći moćniji od svih njegovih specijalaca zajedno. I zato nije ni čudo što velikomučeni maršal ćAca traži čudo, ovog puta u Indiji. Jer je baš on, od rešenja za sve probleme koje su imale sve te moćne svetske figure na Balkanu, postao problem. I ne samo kod njih. Već duže vreme je jasno označen kao možda najveći krivac za sve što je loše u Srbiji. I to iz jednostavnog razloga koji razumeju i njegovi glasači – ako si za sve zaslužan, onda moraš biti i za sve odgovoran. Što ga ostavlja samog na vetrometini lične odgovornosti, ogoljenoj do same srži kriminalno koruptivno diktatorske šeme koju je sam stvorio. I uživao u njoj nekažnjeno sve do sada. Tik-TOK, tik-TOK, tik-TOK... Sat otkucava.