Ako se pitate kako to, da jedan građevinski inženjer krene ovim pravnim putem ukazivanja „nezavisnom“ sudstvu i „samostalnom“ tužilaštvu gde da traže prave krivca(e) za pad nadstrešnice u Novom Sadu, odgovor je vrlo jednostavan. Kad može jedan pravnik, nazvaćemo ga A.V. da proučava kompletnu arhitektonsko građevinsku projektnu dokumentaciju, koja je inače „državna tajna“, šta smeta da jedan građevinac krene putem kojim se ređe ide, i pokuša da pomogne institucijama da reše ovaj Gordijev čvor.
Za početak, hajde da krenemo od osnovnog uzroka svih problema tokom rekonstrukcije. Po ZAKONU o planiranju i izgradnji, posao građenja može početi tek kada je sačinjen projekat po kome će se radovi izvoditi i nakon pribavljanja svih potrebnih dozvola i projektno tehničke dokumentacije (lokacijski uslovi, građevinska dozvola, odobrenje prijave radova). I tu je ZAKON kristalno jasan – Investitor snosi krivičnopravnu odgovornost ukoliko toga nema. Investitor – država Srbija, kroz ovlašćenja i odgovornosti Predsednika Vlade Republike Srbije, zvaćemo ih A.B. i M.V, kao i nadležnih ministara Z.M, T.M i G.V. Naravno, ne treba zaboraviti i „šefa“, glavnokomandujećeg A.V. koji de jure nema nikakva ovlašćenja, ali je zato de facto glavni i odgovorni za sva napred pomenuta (ne)dela, i (zlo)dela…
Da još malo pojasnim onima sa jeftinijim kartama, od „par hiljada za gospodina“, koji informacije dobijaju uz sendvič tokom autobuskih tura širom Srbije, i kroz ružičasto srećni filter. Da Investitor nije suprotno ZAKONU dozvolio da se krene u radove, sve naknadne greške izvođača i nadzora koje su dovele do pada nadstrešnice se ne bi ni desile. Prvi i glavni korak, onaj koji je doveo do nezakonite rekonstrukcije, je i glavni uzrok ubistva 15 ljudi, uz puštanje u rad objekta bez tehničkog prijema i upotrebne dozvole, suprotno ZAKONU, kako bi dva puta bio svečano otvaran pred izbore od strane napred pomenutog „šefa“, A.V.
Imajuću i vidu sve napred navedeno, može da se kaže da postoje indicije da je napred navedeni A.V. izvršio krivično delo definisano u čl.34. Krivičnog ZAKONA, uz podršku ili saučesništvo A.B. i M.V, i podstrekavao stvaranje odluke Z.M, T.M, i G.V da izvrše krivično delo građenje bez građevinske dozvole propisano članom 219a Krivičnog ZAKONA (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019). Zakon definiše da podstrekač može podstreknuti jedno ili više lica, a možemo imati i više podstrekača, što možemo nazvati sapodstrekavanje, gde svaki od njih odgovara kao podstrekač, bez obzira koliki je bio njihov pojedinačni udeo u stvaranju ili učvršćivanju odluke da se delo izvrši, jer se takva odluka smatra rezultatom njihovog zajedničkog delovanja.
Zašto se stalno vraćam na važnost pribavljanja svih potrebnih dozvola i projektno tehničke dokumentacije pre početka radova? Zato što je ZAKON predvideo da je to neophodno za izvođenje građevinskih radova, pogotovo kad se takvim radovima može uticati na stabilnost i sigurnost objekta ili se menjaju konstruktivni elementi (član 2. stav 1. tačka 32 ZAKONA o planiranju i izgradnji). Ratio legis odredbe člana 219a stav 1. Krivičnog ZAKONA je u tome da inkriminiše ono ponašanje u oblasti građevinarstva koje može prouzrokovati takav stepen društvene opasnosti kojim se ugrožava čovek, njegova imovina i druge osnovne društvene vrednosti, a koji opravdava primenu krivičnopravne prinude.
Ako vas stil pisanja ovog ličnog stava pomalo podseća na krivične prijave, optužne predloge i slične pravne forme, to opet nije slučajno. Nadam se da će ovo inženjersko „pisanije“ o pravnim aspektima zločina u Novom Sadu možda potaknuti nekog iz „nezavisnog“ sudstva i „samostalnog“ tužilaštva, da otvori oči i potraži nađe gde je nestao ZAKON. Siguran sam da bi hapšenje i određivanje pritvora (u Klisu, naravno) od samo 48 sati, za napred navedene A.V, A.B, M.V, Z.M, T.M, i G.V. vrlo brzo dovelo do otkrivanja svih koruptivnih radnji, i svih tokova kretanja krvavog novca, od državne kase, do privatnih džepova, počevši od „prekonoćnog“ dogovaranja isplate 16 miliona evra za posao od 3 miliona, pa na dalje. Ubi nas ovaj obogaćeni polusvet, više nego sav osiromašeni uranijum, jer izgleda ništa u Srbiji nije po ZAKONU.
(Autor teksta je građevinski inženjer)
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare