Ko je sve progledao na Vidovdan, a ko će uskoro

Neki mu kažu „lutaš Bebo“. Ili možda vidi šta se kotrlja u daljini, ali mu se to ne sviđa, pa voli da gleda samo ispred sebe, što bi se reklo – kratkovido. Zato je možda taj pacijent i smestio te šatore svuda oko sebe, jer mu to izgleda najviše odgovara za očinji vid. Ne mora da se pita „šta se to bijeli u gori zelenoj“. Kako se ono kaže „blizu očima, blizu i srcu“, a i bude nekako sigurnije, kad je okružen Ćacijima.

Ali hajde da se vratimo na taj Vidovdan, i šta je sve potrebno da se uradi da bi naš pacijent progledao. Ništa nije sigurno u Srbiji, pa ni to odakle nama Vidovdan, i šta to znači. Ima tu mnogo tumačenja, od toga da je to poštovanje svetog Vida koji su doneli nemački rudari Sasi, drugi kažu da to nije sveti Vid već neki sveti Vit. Treća verzija kaže da je ovaj praznik najverovatnije nastavak slavljenja slovenskog paganskog božanstva Svetovida, koji je bio najverovatnije i srpski vrhovni bog. E, sada sve zvuči logično, jer je Svetovid bio istovremeno i bog obilja i bog rata. A ako Srbi nešto vole to je obilje, i ratovi. Bogami, ako ovo provale Ćaciji, eto nove uloge za ovog našeg pacijenta, da zavoli terapiju, jer se baš vidi da mu je potrebna. Em se odavno uglavio u obilje državnog budžeta, i on i njegovi kumovi (kako se kaže, bog je na nebu, a kum na zemlji), em voli te ratove. A i trebalo bi da progleda, da bi Srbija prodisala.

E sad, nemojte pogrešno da me shvatite, nije naš pacijent takav da lično voli da učestvuje u ratovima, mislim, jedva da je vojsku odlužio, ali zato mnogo voli druge da šalje u rat. Znate ono čuveno „neki ćete da poginete, a neki ćemo da se vratimo“. Ima on zavidnu biografiju, još od Knina i Krajine, pa preko Bosne, i kapitulacije na Kosovu kao ministar informisanja. Čuven je po tome naš pacijent u Srba, i to kao najpoznatiji dobrovoljni davalac tuđe krvi, za šta je i bogato nagrađen. Dobio je 1999. orden državnog stana od 117 kvadrata, u čuvenoj "Crvenkapi", u Ju biznis centru, za zasluge za propagandu, jer je uspeo da ubedi Srbe da smo pobedili taj NATO i odbranili Srbiju, i to tako što smo izgubili rat. Nije to mala stvar. Umetnički odrađeno.

Takve Gebelsove umetničke radnje nisu ostale nezapažene kod zainteresovane klijentele, tako da se nastavilo nakon 2012. i dovelo našeg pacijenta na poziciju vrhovnog boga u Srbiji. Tada ga je mama Merkel bogato nagradila za obećanu prodaju ostatka Kosova, znate onaj deo severno od Ibra, čega izdajnik Tadić i dosmanlije nisu htele da se odreknu. Sredio je to naš pacijent mami Merkel, ko od šale, toliko dobro da i dalje skoro trećina Srba misli da je Kosovo nakon 2012. oslobođeno. Mislim jeste „oslobođeno“ na neki način, od bilo kakvog uticaja institucija države Srbije, i to i dalje „slave“ Ćaciji širom Srbije, uz prigodne parole „kad se vojska na Kosovo vrati“, „dogodine u Prizrenu“, „Kosovo je Srbija“, i naravno ono što najviše godi – „Aco Srbine“.

Dala mu je kao nagradu mama Merkel da se igra kako sa celim ostatkom države Srbije, sve što je severno od Kosova, da tu radi šta hoće i kako hoće. I bogami, zaigralo se dete. I preigralo. Šta će, nije ga volela mama Angelina, pa je zamenu našao u Angeli, a i igračke su mu izgleda nedostajale kad je bio mali. Kad i tata ima zamenu, što ne bi i mama. A nalazi zamene i ženama, što venčanim, što onim ostalim, što su još u VD statusu. Zato je izgleda i malo postao „slep kod očiju“, i ne vidi da ga više niko ne voli. Mama Angela je otišla, mama Angelina i onako više voli Andreja, a i narod više ne kliče našem pacijentu, više mu se u poslednje vreme dešava ta tišina koja odzvanja, a to ga baš muči. Ovaj Vidovdan mu je bio zadnja šansa. Da progleda i shvati neke stvari. Ali izgleda da je odlučio opet pogrešno: da na Vidovdan postane slovensko pagansko božanstvo, taj Svetovid. Nema šta drugo. Voli da bude bog. Kao Tito ne može, kao Sloba nešto ne bi hteo, a sve primitivno i pagansko mu baš nekako leži. Jer je paganizam uvek bio smatran kao religija seljaštva, a i opis koji predstavlja verovanje u lažne bogove. A u lažima je naš pacijent barem uvek bio dobar. Ma šta dobar - najbolji. Amen?