Kosijeraćemo se još, sve do zaječkraja

Znate, onaj zvučni top što ga nikad nismo imali, a i da smo ga imali nismo ga nigde postavili, jer je bio u podrumu neraspakovan, mada je uslikan na policijskom džipu, ali i tad nije bio korišćen, sem kao običan zvučnik. Malo jači. Opasno počeli da zavrću uši Neandreju, jer je izgleda on jedini koji nije čuo šta se desilo. Gluv i za REM, jer su „bezobrazni mrzitelji“ odlučili da opet poštuju zakone i procedure ove države, i ponovo napuste šaradu zvanu izbor novog REM-a. Da ne pričamo o tome da su i profesori sa pobunjenog univerziteta uporni u blokadi Vlade Srbije, i to sve bez para. E da su barem malo takvi ovi njegovi Ćaciji, koje debelo plaća, a nema ih nikad više od desetak.

Zato je tu dobra stara EU da mu stavi melem na ljutu ranu, jer su ipak to njegovi iskreni prijatelji koje tamo plaća, čuj plaća, kaže se lobira. Uspeli su da izmisle neki napredak u reformama, razblokiraju deo para iz tog pretpristupnog fonda, i uplate mu neku siću od 50 miliona evra. Da se razumemo, nije to njemu ništa, 50 milki evrića je standardna dnevna doza reketiranja i otimačine, ali mu je bitno da opet bude bar malo voljen od nekoga, pa makar to bila i ta EU. Jer su ga i braća Rusi opasno uzeli na zub nakon posete Ukrajini, a za mamu, tatu i Andreja tek da ne pričam. To se već sve zna.

I taman je pomislio da se sve vraća u normalu, kad eto problema ponovo. Neke tamo sudije su se usudile da poštuju zakone, a ne njegove želje, i poništile su deo izborne krađe u Kosjeriću i Zaječaru. Pa da li su oni normalni? Znaju li te sudije koliko je on platio te pirove „pobede“, i sekiraju li se odakle mu pare da radi ponovo i pali celu mašineriju za krađu i prekrađu, samo za nekoliko biračkih mesta? Da li su svesni da još nije isplatio sve dugove za rent-a-car glasače od 8. juna? A evo i ovi njegovi počeli da pucaju. Ali bukvalno, uzmu pištolj i pucaju na njegove gradske i opštinske odbore.

Sve je to zbog manjka opšte kulture. Da je imao prijatelje, roditelje koji ga vole, i drugare u školi, možda bi mu neka od pesmica, kao što je ona o Jeremiji, ostala u glavi, i sprečila ga da opet pravi gluposti. Recimo, ovo sa Kosjerićem i Zaječarem je ona klasična „Budi se Istok i Zapad“, a znamo kako to ide dalje, sa „koracima koji tutnje u napad“. Baš ga sekira taj Vidovdan, jer zna kako su prošli njegovi idoli Murat i Sloba na taj dan. I to od istih ovih blokadera studenata, samo nerođenih.

Ali hajde da ga ne uzimamo ozbiljno, on ne pamti te partizanske, jer je bio kao mali četnik pripravnik, dok je pratio onog ćosavog debelog plavušana sa govornom manom, inače čistokrvnog Hrvata, što se samoproglasio za četničkog vojvodu. Ipak, bilo je prilika da nešto nauči i razume. I to bez da se umiva hladnom vodom. Možda jeste propustio obaveznu lektiru, ali je sigurno imao priliku da ide na koncert i tu čuje da „ko ne sluša pesmu, slušaće oluju“. Bez obzira što nije imao prijatelja, tamo je gužva, pa barem deluje da si u nekom društvu. Ali izgleda da i to ne deluje na našeg Nevoljenog, jer njemu, za razliku od stotina hiljada izbeglica, Oluja i nije nešto loše. Donela mu je prvi (i jedini) posao – da bude na državnom kazanu, kao poslanik, ministar, predsednik vlade, svašta nešto, pa evo sada čak i predsednik. Još malo pa će u penziju, a da dana radnog staža van državnog kazana nije imao.

Da se vratimo na brige koje ga muče sada, jer izgleda da niko više ne obraća pažnju na njega, nebitnog. On duva i označava kraj, ali niko to ni ne primećuje. Da li je do toga, u šta ili šta to duva, ili je nešto drugo, to već ne znam. Znam samo da se jedino pištaljke i vulvuzele čuju i da deluju na ljude, pored naravno gromoglasne tišine. Vidovdan stiže,  #pumpanje, #dinstanje i #prženje ne posustaje, a ventili na ovom ekspres loncu pucaju jedan po jedan, kao i živci našem Nevoljenom. Jer izgleda da će ga na kraju pamtiti samo po slikama – na paketićima droge u Južnoj Americi. Jer SKY mu je limit.