Šolc je politički mrtvac koji više ništa ne predstavlja, a ista sudbina dolazi brzim vozom po Makrona. Tektonski politički poremećaj dolaskom Trampa menja sve dosadašnje globalne i regionalne političke reljefe. Evropu sada čine Đorđa Meloni, Fico, Orban tip lideri. Jedini svetli primer, pa i Evropi, daju ova naša deca na ulicama.

Znaš, kao što je Tadić odgovoran za dolazak radikala i ovog bolesnika, tako su i Bajden i njegova duboka država odgovorni za dolazak Trampa. Ozbiljni Amerikanci mi kažu da su imali jako suženi izbor za glasanje, ili za duboko iskvarene demokrate ili za nepredvidljivog i opasnog Trampa. Prevagu je odnela druga od dve loše opcije.

Jedino što je dobro može biti dolazak Marka Brnovića, dugogodišnjeg državnog tužioca države Arizone za novog američkog ambasadora u Beogradu. Čovek je više nego sjajan, takođe istaknuti borac protiv korupcije i organizovanog kriminala. Izuzetno ga dobro poznajem i bio sam njemu i porodici domaćin u Beogradu. Samo ukoliko prihvati postavljenje u Beogradu.

Izuzetno je važno da takozvana Zapadna zajednica shvati značaj studentske oluje koja čisti sve pred sobom i nosi pravi dah demokratije i nudi, još za sada, pomirljiv odlazak korumpiranog režima. Ukoliko režim nema uvid u ono što neminovno sledi i bude se noktima držao za vlast, ostaće i bez prstiju. Generalni strajk, a ne predlog o takozvanoj „Prelaznoj vladi“, valja se ispred naših očiju i Vučić i njegovi „lojalisti“ koji se ozbiljno krune su duboko zamišljeni i nervozni.

Naprednjački nadrilekari nemaju „antibiotik“ za studentski okean, deca su imuna na sve opozicione bolesti i izraženu sujetu i ljubomoru opozicionih „prvaka“ da studenti imaju svojih pet minuta u medijima, a ne oni. Pre neko veče su ti „prvaci“ koji ne marširaju, nemaju žuljeve i zavoje, već „biju bitku“ preko X-a, pucali sebi u stomak, pa ma kako se zvali i na koju „harizmu“ se oslanjaju. Nije opozicija izgurala Vučića i njegove satrape iz Orašca, Kragujevca i Šumadije, već studenti, naši leptiri. A, setite se i Kasijus Klej, brbljivac iz Luisvila, bio je ubitačan leptir. Ne verujete, pitajte Džoa Frejzera i druge. Vučić doživljava poslednje dane francuskog Luja (ne želim mu naravno Lujev i Antoanetin kraj), država to sam ja, ali ni studenti ne bi trebalo da plaše Zapad odrazom neke Pariske komune ili sličnih „samoupravnih“ Kardeljevih ideja.

Pokazali su nam da su oni carevi demokratije i kako se ovo zlo iz džipova, audija i mercedesa, pešačenjem i maratonom uklanja.

Studentski, a sada i profesorsko nastavnički bunt i demokratski procvat jačaju, građanska, narodna i strukovna sila se grupiše iza njih i ne mogu ga zaustaviti režim koji maršira u raspad ili ljubomora opozicije. Solucija na vidiku je izuzetno primamljiva i zato će odneti prevagu, pa i skupo plaćenu ako Vučić to izabere i ako sila prinude ne odbaci na vreme, u pravom trenutku svoje štitove. Oni, štitovi, pripadaju ovoj mladosti, a i naša sveukupna budućnost je ovde u ulogu. Promeniće oni i prirodu budućih režima i buduće opozicije.